Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Mar.2018, 12:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Maternji jezik presudan za poeziju

U čuvenoj rubrici Brankovog kola "Susret s pesnikom", u novosadskoj gimnaziji "Isidora Sekulić", na "Prolećnim Brankovim danima 2018" nastupio je ugledni pesnik i pisac Nikola Šanta. 

Piše na rusinskom, kojim govori samo petnaest hiljada ljudi, i na srpskom jeziku. Objavio je šest knjiga pesama, tri drame, dva romana i knjigu eseja. Radi kao odgovorni urednik izdanja na rusinskom jeziku u novinsko-izdavačkom preduzeću ''Ruske slovo'' u Novom Sadu. Član je redakcije književnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << časopisa ''Trag'' u Vrbasu. Jedan je od pokretača hrišćanskog časopisa ''Zvona'' na rusinskom i ukrajinskom jeziku. Radovi su mu prevedeni na ruski, ukrajinski, makedonski, rumunski, slovački i mađarski jezik.

Kao jednostavan i vredan čovek koji živi u mestu Kucura kod Vrbasa, u domaćinstvu koje ima pčelinjak, voćnjak i baštu, Nikola Šanta je privukao pažnju mlade publike iskrenim i otvorenim objašnjenjima o načinu pisanja i sopstvenoj poetici koja se zasniva na živorodnom pristupu svakodnevnim temama i motivima, u simbiozi ruralnog u urbanog, bez hermetičkog balasta u izrazu.

Ima nešto od spisateljskog fatuma Isaka Baševisa Singera koji je pisao na jidiš jeziku kojim je govorilo tek hiljadu ljudi. To može biti i nedostatak i prednost za darovitog i sposobnog autora. Nikola Šanta je govorio i o apatridnoj poziciji bilingvalnih pisaca navodeći primere Kundere, Siorana i drugih. Nije izostavio ni primer Danila Kiša.

Kao iskustveni kredo, istakao je presudan značaj maternjeg jezika za poeziju, kao medijuma iz majčine kolevke, one stvaralačke ''žlezde'' kojom se najsuptilnije imenuju život i svet u poeziji. Čitao je pesme koje potkrepljuju koncept stvaranja na temelju konkretnog života naglašavajući da ljudi koji poseduju talenat za poeziju i umetnost moraju taj dar deliti sa drugima, širiti pozitivnu energiju i ljubav, ne distancirati od drugih a time i od sebe samih, i stalno osećati pitanja čovekovog smisla i trajanja kroz vreme.

Program je ukrasila muzički talentovana učenica gimnazije Iva Počuča koja je, uz pratnju gitare Damira Maleševa, otpevala popularne evergrin stihove.

U nastavku ''Prolećnih Brankovih dana 2018'', 27. marta, u Muzeju Vojvodine, u okviru čuvene serije programa Brankovog kola ''Nematerijalno kulturno nasleđe'', biće priređen program ''Pesme panonskih Srba'', sa motom po pesmi Jovana Subotića ''Ja sam Srbin, srpski sin''. Ovaj sadržaj će obuhvatiti geografski teren od Temišvara do Slavonije. U programu će učestvovati Miodrag Miša Blizanac, Dejan Tomić, Oktet prosvetnih radnika Novog Sada, Hor karlovačke bogoslovije ''Sveti Arsenije Sremac'' i ženska pevačka grupa ''Vila'' iz Novog Sada.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...