Izvor: RTS, 24.Jun.2012, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanulovići - zadnja pošta Srbija
Medicinska ekipa kruševačkog garnizona, sa aktivistima Crvenog krsta i partnerima iz civilnog sektora opštine Brus, obišla je najudaljenija kopaonička sela i zaseoke na administrativnoj liniji s Kosmetom.
U okviru projekta "Vojni lekar na selu", pripadnici kruševačkog garnizona obilaze staračka domaćinstva u zabačenim selima koja se polako gase.
Pripadnici Vojske Srbije, sa partnerima iz civilnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sektora opštine Brus, aktivistima Crvenog krsta i dve televizijske ekipe, posetili su najudaljenija kopaonička sela i zaseoke na administraativnoj liniji s Kosovom.
Od civilizacije, poslednjeg naseljenog mesta Blaževa, do odredišta je dvadeset kilometara makadama - nepreglednih zelenih prostranstava, padina i vrhova sa kojih pogled puca na Kopaonik, raskošan prizor u kome, nažalost, retko ko uživa.
Po koja kuća u daljini dokaz je da i tu neko živi. Kraj prašnjavog puta napuštena zgrada škole koju je nekada pohađalo stotinak đaka iz Stanulovića, Trešnjice, Jelenja.
Posle dosta pređenih kilometara, ekipa je naišla na nekoliko oronulih objekata, naselje čiju tišinu prekida dolazak terenskih vozila. Bojažljivo, na vratima nekada gazdinske kuće, pojavljuje se pogurena starica.
Uniforme kao da su joj ulile poverenje, osmehuje se i srdačno dočekuje posetioce. U beskprekorno čistoj kući, sa starinskim nameštajem, sedamdesetpetogodišnja Ljiljana Vukašinović živi sama među crno-belim fotografijama u drvenom ramu.
Lekar, poručnik Davor Vladimirov, i njegovi saradnici izmerili su joj pritisak i proverili šećer, koji je malo povišen. Ne brine je šećer već to što nije znala za posetu i nije pripremila ništa za jelo. Uz kafu, Ljiljana Vukašinović priseća se boljih vremena.
"Kada sam došla u ovu kuću za mog čoveka bilo je to bogato domaćinstvo, najbogatije u Stanulovićima. Imali su više od stotinu ovaca, mnogo druge stoke i kokošaka. O čeljadi i da ne govorim. Sada nema nikog osim mene. Svi su otišli", priča Ljiljana. "A šta će ovde gde nema žive duše? Moj unuk dođe iz Leposavića, ali samo na kratko, šta će ovde sa mnom, ja mu nisam društvo."
Bolja vremena su prošla
Sredinom dvadesetog veka, u selu je bilo 238 stanovnika, danas samo 17, od kojih najmlađi 60-godišnji Miljko. Kaže da je ostao sa roditeljima, da je sve opustelo i da su se osamili.
Retko ko dolazi u posetu, a da Leposavić nije na deset kilometara odatle, niko ovim putem ne bi ni prošao, kaže Miljko.
I njegova majka Ljubinka kaže da im samoća teško pada, da više nemaju s kim ni da popričaju, prodavnica i lekar su im u Blaževu ili u Leposaviću: "Ni tamo ni ‘vamo ne može se bez kola."
Major Branislav Mitić kaže da su ovim ljudima pomagali i tokom zime kada je sneg bio veoma visok: "Doturali smo im hranu i lekove, a sada smo došli da im malo pomognemo i posavetujemo."
Meštani su relativno dobrog zdravstvenog stanja, s obzirom na to da žive izolovano i da retko posećuju Dom zdravlja, kaže lekar poručnik Davor Vladimirov
Za veterinara, kapetana Tonija Nedeljkovića nije bilo posla. Krupne stoke nema, samo po koja kokoška ili pas.
Aktivisti Crvenog krsta podelili su pakete hrane i sredstava za higijenu najugroženijima i obećali da će ubuduće češće navraćati.
Meštani Stanulovića su se srdačno oprostili s gostima, žaleći što se poseta tako brzo završila ali, kažu, bar će imati o čemu da pričaju do sledeće posete.
Pogledaj vesti o: Kruševac, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
