Izvor: Večernje novosti, 28.Sep.2014, 17:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strojevi korak za ponos nacije

GODIŠNjICA oslobođenja Beograda proslavljena je juče na impozantan način nizom manifestacija i veličanstvenim defileom naše vojske, kakav Beograd i Jugoslavija nikad u svojoj istoriji nisu videli. Gotovo celokupno stanovništvo Beograda, oko 250.000 ljudi, izašlo je na ulice da pozdravi svoju herojsku oslobodilačku armiju i da još jednom izrazi svoju borbenu volju da očuva tekovine oslobodilačke borbe. Ovo je, u najkraćem, izveštaj sa vojne parade 1945. godine. Defile vojnih ešelona >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i tehnike koji se očekuje 20. oktobra, sigurno neće biti grandiozan kao ovaj prvi - posleratni. Ali, sigurno će probuditi uspomene na prošla vremena. Vojna parada bila je jedinstveni događaj. Vojska je bila jaka, a njen defile prilika da se prikažu i proizvodi vojne industrije. Ipak, Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobar, obeležen je paradama samo 1945. i 1946. godine. I, nikad više. - Standardne parade organizovane su 1. i 9. maja, jedna na Terazijama, druga u Bulevaru revolucije - objašnjava istoričar Bojan Dimitrijević, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane. - U periodu od 1945. do 1948. godine održavane su tri - četiri parade godišnje. Posle toga, sve do 1958. ustalila se praksa da budu jednom godišnje. Paradna bina pomerena je na prostor ispred Narodne skupštine i u njoj su sedeli Josip Broz Tito i vojni vrh. Iako su parade bile vojne u njima su učestvovali i civili: sportisti, predstavnici preduzeća, radnici, pioniri i omladinci. Parada je otkazana 1958. godine, zbog incidenta koji se dogodio prethodne godine. Naime, na jednom skretanju kod Cvetnog trga, nadomak Slavije, samohodni top ušao je u publiku i povredio nekoliko građana. Ipak, parade su nastavljene posle dve godine. Tada se u defilee uključuje i policija. Održavane su svake godine sve do 1965. - Organizovanje parade predstavljalo je veliko opterećenje za gradsku i republičku kasu, pa je tih godina odlučeno da se organizuju svake pete godine - nastavlja Dimitrijević. - Sledeća vojna parada održana je 1970, potom 1975. godine. A onda je odlučeno da se vojne parade održavaju na deset godina. Sledeća je bila 1985. i od tada klasičnih parada sa učešćem vojne tehnike nije bilo. Vojne parade uvek su privlačile veliku pažnju Beograđana, bez obzira na to gde su održavane. Čak su i probe na Banjici, kasnije na Obrenovačkom drumu, okupljale mase građana. - U tom periodu bili smo respektivna vojna sila - kaže Dimitrijević. - S obzirom na to da takvih parada više nema, teško ih je uporediti sa bilo čime. Tada je moglo u paradu da se uključi nekoliko desetina hiljada ljudi, nekoliko stotina tenkova, vozila... Parade su bile karakteristične za vladavinu Josipa Broza. - Tito je video njihov značaj - objašnjava naš sagovornik. - To je bila prilika da se pokaže kao vrhovni komandant. Istovremeno i da se njegova vojska prikaže u pravom svetlu i domaćoj i stranoj javnosti. Vojne parade bile su karakteristične za socijalističke zemlje. Novca za velike vojne parade od 1985. godine nije bilo. IZVEŠTAČ REKORDER DOAJEN jugoslovenskog radio-novinarstva, novinar, urednik Radio Beograda Radivoje-Raća Marković postao je svojevrsni rekorder prenoseći atmosferu sa vojnih parada u Beogradu. On je 1946. godine sa parade izveštavao radio slušaoce neprekidno sedam časova i 36 minuta.

Nastavak na Večernje novosti...