Izvor: Danas, 13.Maj.2015, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura sećanja i zaborav
Velika parada u Moskvi povodom sedamdeset godina od pobede nad fašizmom je održana. Ja se ne razumem u vojna pitanja i za razliku od većine komentatora i izveštača nisam ni mogao biti fasciniran vojnom tehnikom i strojevim korakom.
Bio sam fasciniran nečim sasvim drugim - kulturom sećanja (pamćenja). Defileom "Besmrtnog puka"! Više od dve stotine hiljada ljudi noseći slike svojih predaka - očeva, majki, dedova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << baba i pradedova - boraca u Velikom otadžbinskom ratu, satima je prolazilo Crvenim trgom (isti marš održan je i u drugim gradovima Rusije). Svako od njih nosio je porodičnu sudbinu, koja se nije mnogo razlikovala od svih drugih.
Ponosni na svoje pretke, dostojanstveno, sa ljubavlju i bez patetike, pričali su reporterima o sudbini onog čiju su fotografiju nosili. Nije bilo nikakve razlike između vojnika, generala i nosilaca ordena Heroja Sovjetskog Saveza. Defileu "Besmrtnog puka" pridružio se i sam predsednik Putin, noseći fotografiju oca, običnog mornara. Svi su oni heroji i, kao što je i sam Putin rekao, zaslužili su da marširaju Crvenim trgom. Dokle god se prenosi poštovanje i sećanje, sa generacije na generaciju, i to ne u muzejima već u porodicama, njihove plemenite žrtve nisu bile uzaludne.
Suštinu svečanog defilea "Besmrtog puka" dao je naš veliki prijatelj Nikita Mihalkov: "Sutra će dopisnica Njujork Tajmsa da napiše izveštaj o broju i vrsti aviona koje je videla na paradi. Ali, šta je avion bez duše naroda, obično gvožđe"! Upravo u tome, u duši jednog naroda, kulturi sećanja (pamćenja), jeste njegova snaga. Impresioniran događajem bio je i Generalni sekretar UN Ban Ki Mun. To može da uradi samo Rusija. Narod koji ima duhovno jedinstvo niko ne može da pobedi!
Sigurno će biti i onih koji će ovaj impresivni događaj da tumače i u kontekstu političke instrumentalizacije, koju analizira prof dr. Todor Kuljić u publikaciji "Kultura sećanja - Teorije objašnjenja upotrebe prošlosti". Veći deo našeg moralnog i društvenog života zavisi od načina na koji sebe ugrađujemo u vremenu. Ako nas kultura sećanja (pamćenja) čini razboritijim i plemenitijim, tada je ona etički opravdana, bez obzira da li je apsolutno i istinita. Nažalost, naši elektronski mediji nisu prenosili defile "Besmrtnog puka". Pretpostavljam da ne uvrede političare, jer može u narodu da se probudi sećanje i odgovornost prema precima, što smo dozvolili današnje stanje u društvu.
Šta je sa našom kulturom sećanja (pamćenja)? U Srbiji je obeležavanje Dana pobede prošlo veoma skromno i takoreći nezapaženo. Polaganjem venaca na grobove, prepoznatljivim frazama Aleksandra Vulina, akademijom u Sava centru i prikazivanjem filma "Valter brani Sarajevo" na RTS. Naša politička oligarhija nije htela da uvredi birokrate iz Brisela.
U svom neinspirativnom obraćanju u Sava centru premijeru je najčešća reč bila Evropa - kao nije nama nagrada Evrope, nismo ni mi kazna za Evropu i sve u istom kontekstu. Očigledno da mu je smetao Dan pobede, radije bi slavio Dan Evrope. To što je u Drugom svetskom ratu poginulo više do milion Srba, što je sprovođen genocid nad Srbima, što smo jedini narod koji su "saveznici" bombardovali, što još uvek ima veliki broj potomaka koji se sećaju patnji i stradanja svojih predaka za vreme Drugog svetskog rata, za vladu nije vredno kulture sećanja (uostalom i sama reč kultura izbačena je iz rečnika ove vlade). Isplativije bi bilo da slavimo isprazni dan EU - Dan Evrope. Možda nam Brisel udeli još neki kredit, a Nemačka smanji uslovljavanja. Eto, dokazali bismo svoju lojalnost Briselu i servilnost prema Nemačkoj.
Upravo to je bila suština obraćanja Aleksandra Vučića. Prema starom dobrom nacionalnom ključu relativizovao je doprinos srpskog naroda antifašističkoj borbi, nije govorio o kulturi sećanja (pamćenja) i pomirenju sopstvenog naroda. Uostalom, šta ova vlada i ministarstva kulture i obrazovanja rade na širenju kulture sećanja? Temelju koji treba da nam čuva samobitnost, gradi jedinstvo i daje snagu da pobeđujemo i u "nemogućim" ratnim i mirnodopskim bitkama. Tu temu ne vole da čuju ni u Briselu, ni u Berlinu i Vašingtonu, a premijerove prijatelje sa Arapskog poluostrva to uopšte ne interesuje (oni se ionako ničega ne sećaju).
Početak priprema za otvaranje pregovora o poglavljima za pristupanje Evropskoj zajednici, gde smo nekad pripadali, i usvajanje Evropskih standarda je ispravljanje nepravda iz prošlosti i konačna istina koja će ući u istorijske udžbenike bez jednostranosti, predrasuda i dugogodišnjim ubacivanjem neistina u saznanja generacija. Vremenska distanca je uspostavljena da se nepristrasno postavimo prema rehabilitaciji nevino osuđenih i ubijenih kao i nezakonitom oduzimanju pošteno stečenog.
Pogledaj vesti o: Vojna parada
