Izvor: Kurir, 05.Avg.2010, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VLADIKA
Polako se stišala buka oko izopštenja vladike Artemija iz SPC, koja je u jednom momentu u pojedinim medijima poprimila dimenzije prave hajke. Niko, pa ni ja, nema prava da sudi ili presuđuje ili oslobađa i abolira ni u svetovnim, a kamoli u crkvenim stvarima.
Arhijerejski sabor je rekao svoje, razlozi su, bar prema njegovom sudu, jasni i poznati, a koliko je ta „presuda“ ispravna i „ni po babu ni po stričevima“, pokazaće vreme.
Prelistavajući neku staru dokumentaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << iz onog vremena pre 5. oktobra 2000, pre te izneverene revolucije, podsetio sam se da je jedini visoki crkveni velikodostojnik koji se javno stavio na stranu demokratskih snaga, a protiv jednoumlja idolopokloničkog režima Slobodana Miloševića bio upravo vladika Artemije.
Godinama još pre tragičnih događaja na Kosovu 1999. godine Artemije je svuda bio prisutan, i na mitinzima Saveza za promene, i na raznim skupovima, i konferencijama u zemlji i inostranstvu. Otvoreno, jasno i javno. Većina drugih arhijereja ili su manje više bili uz tadašnjeg vlastodršca, ili nisu hteli da se eksponiraju, izuzev časnih izuzetaka.
Vladika Artemije, uz koga je često bio i monah Sava Janjić, učestvovao je na protestima, tribinama, raznim skupovima i u to vreme živeo potpuno asketski i skromno. Sećam se da je DHSS sama u stalnoj oskudici negde 1997-98, dok smo se nalazili u prostorijama u ulici Zmaja od Noćaja, jednu kancelariju ustupila Eparhiji raško-prizrenskoj, da bi imali neki svoj kutak u Beogradu. Slično je bilo u Kraljevu i, čini mi se, u Kragujevcu.
Lideri kosovskih Srba takođe su slušali i poštovali reči svog vladike i svuda se pojavljivali zajedno s njim. Kada smo odlazili na Kosovo, zborno mesto je bio manastir Gračanica, a naš domaćin Artemije, koga su jednom prilikom, atakujući na nas, „Slobini Srbi“ napali u porti manastira.
Kada je formiran DOS, 10. januara 2000. godine, na toj konstitutivnoj sednici je prisustvovao i u pisanju programske deklaracije učestvovao vladika Artemije. Lično sam 5. oktobra pročitao njegov telegram podrške demonstrantima ispred savezne skupštine. Kasnije, nakon NATO intervencije, imao sam prilike da prisustvujem polemici raško-prizrenskog vladike i prvog civilnog administratora Bernara Kušnera na Veliki petak u Gračanici i slušao sa koliko argumenata, ljubavi i strasti brani srpske interese na KiM.
Nakon toga godinama nisam video vladiku Artemija, sve do danas i ovih događaja zbog kojih je ekskomuniciran. Ljudi se vremenom menjaju, pa se možda i on promenio, mada u to teško mogu da poverujem.
Da su izopšteni i oni koji su se bavili pedofilijom pa abolirani, ili oni koji su s mitraljezom u jednoj i dečjom lobanjom u drugoj ruci dan uoči izbora, 23. septembra 2000, preko TV ekrana pretili svima koji bi da sruše Miloševića, dozvoljavajući da se mitinzi mladih socijalista održavaju ispod ikone Belog anđela, ili oni koji se slikaju na zlatnom tronu za erotski časopis, ili oni koji su blagoslovili sajt „crvenih beretki“, ili oni koji su osuđeni za ozbiljna krivična dela, ili oni koji su držali sramna opela, ni ovo me ne bi iznenadilo. Ovako, ostaje neka gorčina u ustima, ali neka ipak vreme bude sudija.
Znam da će ovo za mnoge zvučati kao jeres, ali istine i podsećanja radi morao sam ovo da napišem, jer je to deo svedočanstva o jednom vremenu i događajima koje bi neki njihovi učesnici i sami da zaborave.
.jpg)
