Izvor: Politika, 30.Jun.2013, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žmurimo pred problemima slepih
U Srbiji živi oko 12.000 slepih i slabovidih. – Spisak njihovih problema je duži nego u vreme kada su reči hendikep i invalid bili tabu. – Za 5. jul zakazan sastanak sa ministrom kulture u vezi sa finansiranjem biblioteke „Dr Milan Budimir”
Kada bi im ukidanje finansiranja biblioteke za slepe „Dr Milan Budimir” bio jedini problem, ne bi ni reč rekli, kažu u Savezu slepih Srbije (SSS). Sami bi se pobrinuli za štampanje publikacija. Ali je ukidanjem novca za finansiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biblioteke, prvi put posle 40 godina, Ministarstvo kulture prelilo čašu gorčine.
– Od kada biblioteka postoji, ima četiri decenije, nije se desilo ovo što se sada dešava, te zbog toga ove godine nećemo štampati nijednu knjigu na Brajevom pismu ili je izdati u audio formatu. Godišnje smo inače snimali i štampali oko 400 naslova. Poslali smo pismo ovim povodom predsedniku Tomislavu Nikoliću i premijeru Ivici Dačiću. Pre dva dana dobili smo poziv od ministra kulture Bratislava Petkovića da se sastanemo 5. jula – kaže Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije.
Drugi govore šta nama treba, ali je to, zapravo, kaže Stošić, neiskrena briga.
– Na predrasude i probleme slepi u ovo vreme demokratije nailaze češće nego kada su se reči slep, invalid, smetnje u razvoju, hendikep izgovarale šapatom, kao nešto čega se trebalo stideti. Sada su mnogima puna usta priče o jednakosti i problemima osoba sa posebnim potrebama, misle da je dovoljno govoriti o nama, priznati da postojimo i to je to. Nisu shvatili da je nužno da se nešto uradi – ističe Milan Stošić.
Na vrh liste problema trenutno je isplivala sudbina biblioteke „Dr Milan Budimir”, ali to je samo vrh ledenog brega. Mnogo su ozbiljnija pitanja primene zakona o zapošljavanju slepih i slabovidih, njihovo školovanje, arhitektonske barijere koje im otežavaju kretanje, gotovo zanemarljiv broj zvučnih semafora, nedostatak pasa vodiča.
– Problema ima mnogo, ali nas posebno boli zloupotreba slepih i slabovidih – tačnije, našeg položaja. U borbu za naša prava uglavnom se skače zarad marketinških i izbornih svrha. Usvajaju paragrafe koji nam jesu potrebni, ali ih ne primenjuju. Zakon o inkluzivnom obrazovanju se primenjuje, iako za to nisu stvoreni nužni preduslovi. Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom je samo deklarativan – nabraja Stošić.
Po usvajanju ovog zakona govorilo se da neće biti invalida koliko će biti radnih mesta za njih. Zakon propisuje da na 25 zaposlenih radno mesto dobije jedna osoba sa invaliditetom, a na 50 mesta – dve.
Nedostaju defektolozi i pedagozi koji bi radili sa slepima. Beograd je u izvesnoj prednosti u poređenju sa gradovima koji nemaju ni taktilne staze, ni zvučne ili govorne semafore – napominje Stošić, ali dodaje da su i trotoari prestonice za njih često „trnovite staze”, zbog bahato parkiranih automobila.
Slepi nemaju ni dovoljno pomagala – u svetu, ali i u zemljama okruženja, država obezbeđuje štapove sa ultrazvučnim detektorima koji upozoravaju na rupe, neravnine, polomljen stepenik...
– Javne i kulturne ustanove nemaju programe na Brajevom pismu. Redovi vožnje u gradskom prevozu ne postoje u govornom formatu, osim ponegde u Beogradu. Umesto da se potpisivanje omogući faksimilom (potpis u vidu pečata umesto ručnog potpisa), slepi moraju da ovlašćuju nekoga da se potpisuje u njihovo ime ili da, kao da su nepismeni, ostavljaju otisak prsta – nabraja Stošić.
Govorni softver neophodan je deci i studentima. Služi u obrazovne svrhe i košta oko 350 evra.
– Da bismo odnekud krenuli u rešavanju problema, dobro bi bilo da prvo zakonom uredimo status organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom. Tako bi se regulisalo njihovo delovanje i finansiranje. Ovako se ne zna ko šta radi, a novac se prikuplja na osnovu poznanstava i nečije dobre volje, pa nije moguće pratiti ni u koje svrhe se troši – upozorava Stošić.
Biblioteku za slepe svrstati u državne institucije
Specijalna biblioteka „Dr Milan Budimir” ne bi brinula o opstanku da se nalazi u sistemu javnih biblioteka, kao što je to slučaj u zemljama u okruženju
– Naša biblioteka bi, kao i druge, trebalo da bude u sistemu državnih institucija, tim pre što je najveća na Balkanu, sa 20.000 naslova i knjiga namenjenih obrazovanju slepih – predlaže Stošić.
Srbija nema pse vodiče
U Srbiji nije moguće nabaviti obučenog psa vodiča za slepe. Uglavnom se kupuju u Sloveniji, u poslednje vreme i u Hrvatskoj.
Za ovog psa treba izdvojiti oko 10.000 evra. Sve i da kod nas postoji mogućnost kupovine i obuke, ne postoje uslovi da se slepi kreću uz njihovu pomoć. Zakonima nije regulisan ulazak pasa vodiča u hotele, restorane ili vozila javnog prevoza. Milan Stošić, predsednik SSS-a, za nekoliko dana putuje u Sloveniju da bi se upoznao kako su oni regulisali ovu oblast i da po povratku uputi pisani predlog o primeni tih iskustava.
Medicinski uzroci slepila:
47,9 % – katarakta
12,3 % – glaukom (u Srbiji je 1.500 slepih zbog glaukoma)
8,7 % – senilna degeneracija makule (malog dela mrežnjače)
5,1 % – zamućenje rožnjače
4,8 % – dijabetička retinopatija. Slepilo je 25 puta češće kod dijabetičara nego kod ostatka populacije.
U 80 odsto slučajeva nabrojanih oboljenja slepilo može da se izbegne ili da se leči. U Srbiji nije slučaj, jer na preventivne zdravstvene preglede kod oftamologa odlazi veoma mali broj ljudi.
Dodir koji leči
U Ustaničkoj ulici 25 postoji centar za masažu, gde rade slepi i slabovidi fizioterapeuti. Salon „Dodir” nastao je kao izraz želje da se istaknu prednosti i blagodeti ručne masaže, ali još više da bi se pokazale sposobnosti slepih u ovoj oblasti.
Slepi maseri godinama rade i u salonu u Jevrejskoj ulici. Gotovo svi koji su se podvrgli njihovim tretmanima kažu da je umeće slepih masera bez premca jer imaju istančano čulo dodira pa precizno mogu da napipaju i osete bolne tačke koje treba tretirati. Nije nevažno pomenuti i da su cene masaže najpovoljnije u centrima gde rade slepi terapeuti.
U prestonici postoji Srednja škola za slepe i slabovide, gde se obučavaju za fizioterapeute, ali broj zaposlenih je veoma mali. Savez slepih Srbije apeluje na nadležne da uposle ove ljude u domovima zdravlja.
U Srbiji živi 12.000 slepih i slabovidih
Savez slepih Srbije osnovan je 14. jula 1946. godine. Najmasovnija su organizacija slepih u našoj zemlji, a prednjače i po broju aktivnosti i organizacijama koje udruženo deluju. Za 65 godina postojanja uspeli su da ujedine 44 opštinske, međuopštinske i gradske organizacije – trideset u centralnoj Srbiji, tri na Kosovu i Metohiji i jedanaest u Vojvodini. U sklopu organizacije deluje i Savez slepih Vojvodine. Prema evidenciji SSS-a, u Srbiji živi 9.000 slepih i 3.000 slabovidih.
Udruženja i organizacije:
Savez slepih Srbije
Udruženje „Homer”
„Beli štap”
Nacionalni sportski savez slepih Srbije
Sportski savez slepih i slabovidih Srbije
Udruženje intelektualaca i umetnika oštećenog vida
Najveći problemi:
– Primena zakona koji se odnose na položaj slepih i slabovidih
– Obrazovanje i zapošljavanje ove populacije
– Nedostatak zvučnih semafora
– Nemogućnost kupovine pasa vodiča u Srbiji
– Mali broj taktilnih staza, naročito van većih gradova
– Arhitektonske barijere
– Govorni softver za obrazovanje dece i studenata oštećenog vida
Ljiljana Perović
objavljeno: 30/06/2013
.jpg)
