Izvor: RTS, 17.Dec.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene i deca sa invaliditetom žrtve nasilja
Različiti slučajevi nasilja nad ženama i decom sa invaliditetom ukazuju na neophodnost izmena Krivičnog zakonika, ocenjeno na koferenciji za novinare na kojoj je predstavljena knjiga "Žene sa invaliditetom, nevidljive žrtve nasilja".
Žene i deca sa invaliditetom veoma često su žrtve nasilja, pokazuju podaci nevladine organizacije "Iz kruga".
"Među 5.520 osoba koje su u proteklih deset godina prijavile nasilje na SOS telefon nevladine organizacije "Iz kruga", >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 93 odsto su žene sa invaliditetom", navela je predsednica te nevladine organizacije Lepojka Čarević Mitrovski na konferenciji za novinare.
Podaci kojima "Iz kruga" raspolaže pokazuju da je u 24 odsto slučajeva prijavljeno ekonomsko nasilje, fizičko u deset odsto, prinudna izolacija u 22 odsto, a seksualno nasilje u 5,5 odsto slučajeva.
Relativno mali postotak prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja, međutim, ne znači da su žene sa invaliditetom manje izložene tom vidu nasilja, rekla je Ljiljana Bogavac.
Prema njenim rečima, žene sa invaliditetom su suočene sa "većom stigmatizacijom" i manje im se veruje nego drugima, iako su pod šest puta pod većim rizikom od nasilja nego druge žene.
Deca sa invaliditetom, prema njenim rečima, devet puta su izloženija ovom vidu nasilja od druge dece, a rizik od zlostavljanja ne postoji samo u porodici već i u institucijama za smeštaj i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom.
Neophodne oštrije kazne
Na konferenciji je zatražena izmena Krivičnog zakonika pošto su, kako je navedeno, pojedine odredbe diskriminišuće.
Tako je minimalna zaprećena kazna za silovanje dve godine zatvora, a za obljubu nad nemoćnim licem, što je takođe silovanje, godinu dana.
Zamenica ombudsmana Zorica Mršević ocenila je da je predstavljena publikacija neophodna, ali ne da bi se saznalo da nasilje postoji, već da bi se bilo u trendu borbe protiv nasilja.
Nasilje, kako je Mrševićeva navela, ne ostavlja posledice samo na žrtvu, već na čitavo društvo.
Zorica Mršević je ukazala da su najčešće primedbe koje zaštitnik građana dobija vezane za loše procene za negu i pomoć.
U knjizi "Žene sa invaliditetom, nevidljive žrtve nasilja", izdatoj uz finansijsku podršku organizacije Rekonstrukcija ženski fond, opisani su različiti slučajevi nasilja nad ženama i decom.
