Izvor: Blic, 05.Sep.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbrka, vavilonska
Starozavetna verzija zvuči ovako: počeli ljudi da grade kulu koja bi dosegla do neba. Zabrinut zbog ovog projekta, Bog im izmeša jezike – tj. od jednog zajedničkog napravi ih više – te se oni u nerazumevanju posvadjaše i projekt propade.
Sa bilo kakvim modernim analogijama ove priče treba biti oprezan. Sve nacije, konačno, ističu značaj svoga jezika kao glavnu osobinu nacionalnog identiteta, te bi prvo tumačenje starozavetne priče bilo opasno i ekstremno globalističko. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ali ona čoveku koji putuje zemljama „bivše Jugoslavije" neodoljivo pada na pamet – počev od problema: koji jezik govoriti.
Rešenje koje vam se po Hrvatskoj nameće je jednostavno. Naravno, postoji ona slavna rasprava na temu kafa/kava ili hleb/kruh, ali ćete je doživeti neuporedivo redje nego što po nekim ovdašnjim medijima možete zaključiti. Poslednjih godina tamo počesto putujem i doživeo sam je samo jednom a odmah je potom (od devojke koja je imala nekih dvadesetak godina i ne pamti zajedničku državu), sledilo izvinjenje. Uistinu, nije me odmah razumela i nije želela da mislim kako me provocira.
Kada bih u Hrvatskoj počeo da govorim engleski, mogao bih imati problema. Većina bi ljudi – postoje, možda, neki koji bi to pozdravili ali to je druga i manjinska priča - kada bi shvatili odakle sam, mislili da ih ozbiljno provociram. Što za gosta i nije najbolja pozicija. Dakle, nije uputno tamo vežbati svoj engleski. Možete lepo vežbati ruski, jer ćete Rusa, na tamošnjoj obali, sresti u jednom danu više nego u Srbiji za života.
Ali, koji jezik govoriti u Sloveniji? Srpski i slovenački su dva jezika. Pitanje nije samo akademsko, niti proizlazi iz neslaganja sa slavnim „govori srpski da te ceo svet razume". Ako probate da vodite ozbiljniji razgovor, morate znati jedan od dva jezika ili se nećete dobro razumeti, a možete se često i pogrešno razumeti. Sličnost jezika zna biti vrlo opasna.
Sa konobarima i taksistima nećete imati problema, mada se meni desilo da sam sa konobarom pričao na engleskom. Obratio sam mu se manje-više na srpskom ali sam tražio fresh orange juice, nesiguran kako se to u Ljubljani zove. A potom sam, u Sloveniju tek pristigao iz Budimpešte, pokušao da mu umesto dva evra uvalim dvesta forinti. Novčići su vrlo slični, naročito kada gospodin u godinama ne stavi naočare. Cigarete sam kupio u Madjarskoj i upozorenje koje kaže da ćete iz tih stopa krepati ako zapalite i jednu, bilo je na madjarskom.
A onda sam ga čuo kako sa kolegom govori na jeziku koji se najbolje može nazvati vrlo bosanskim.
Umalo mu na odlasku ne rekoh viszontlátásra, jednu od deset madjarskih reči koju znam - dovidjenja.
