Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za šaku sigurnosti
Pre ravno 160 godina, Marks i Engels su na početku "Manifesta Komunističke partije" konstatovali da bauk komunizma kruži Evropom! Danas, 160 godina kasnije, mogli bismo sa velikom pouzdanošću da konstatujemo kako bauk neoliberalizma kruži svetom! Pre 160 godina, tvorci pomenutog manifesta prikazali su u jednoj rečenici svu bojazan onovremenih posednika kapitala od revolucionarnog vrenja proletarijata i stvaranja socijalne države "odozdo". Danas, međutim, (post)moderni proleteri na svojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koži osećaju nimalo prijatne efekte neoliberalnog razaranja socijalne države "odozgo".
Šta se zapravo dogodilo u sto šezdeset godina dugom intermecu? Između ostalog, dogodilo se to da je projekat stvaranja socijalne države "odozdo", započet na Zapadu otprilike u vreme "Manifesta", prekinut sredinom 70-ih godina prošlog veka. Naime, nakon velike socijalne i (kontra)kulturne revolucije iz 60-ih godina 20. veka, došlo je do svojevrsnog "kontrarevolucionarnog" udara tzv. nove desnice tokom 80-ih godina. Reganizam u SAD i tačerizam u Velikoj Britaniji otpočeli su (gotovo simultano) proces demontiranja socijalne "države blagostanja". Pojednostavljeno (i slikovito) rečeno, na razvalinama socijalne "države blagostanja" izniklo je stablo sačinjeno od isprepletanih neokonzervativnih i neoliberalnih grana!
Danas velika većina ljudi na svetu živi u ledenoj senci koju pravi gusta krošnja ovog, po mnogima, janusovskog drveta! Treba li posebno naglašavati činjenicu da je danas nekako najhladnije upravo golemoj armiji (post)modernih proletera koji su zahvaćeni neoliberalnim projektom fleksibilizacije rada! S tim u vezi, treba reći da nacionalne vlade uglavnom slede preporuke nadnacionalnih institucija (poput MMF-a) i stvaraju uslove za nesmetanu cirkulaciju i oplodnju globalnog kapitala.
Jedna od najvažnijih neoliberalnih mera koju nacionalne vlade sprovode (ili tolerišu) jeste upravo fleksibilizacija radnog procesa. Ova mera, koju mnogi eksperti pozitivno ocenjuju i smatraju neizbežnom posledicom zakonomernog kretanja kapitala, dovela je do pojave globalnog fenomena koji je evidentan u gotovo svakom planetarnom kutku. Reč je o fenomenu nesigurnog radnog mesta. Indikativno je da se ovaj fenomen pojavljuje istovremeno s ekspanzijom nove desnice 80-ih godina prošlog veka, što je potvrdilo istraživanje koje je u Velikoj Britaniji 1999. godine sprovela Fondacija Džozef Rauntrij. Te godine je, što je pomenuto istraživanje i pokazalo, zabeležena najviša tačka nesigurnosti radnog mesta posle Drugog svetskog rata!
Ukratko, fleksibilizacija rada podrazumeva da ljudi rade duže za istu ili nižu platu, najčešće na osnovu privremeno sklopljenog ugovora koji se po potrebi produžava, ali se veoma lako i raskida. Zaposleni strepe da li će uopšte zadržati radno mesto, dok se nezaposleni (čiji broj gotovo svuda raste) pitaju da li će ih uopšte snaći adekvatno zaposlenje! Ovo dalje vodi eroziji karaktera (Senet), kao i novim oblicima zavisnosti i potčinjavanja (Burdije) – podjednako u Francuskoj, Mađarskoj, Srbiji ili Meksiku! Navedene nuspojave istovremeno pogađaju radnike zaposlene u privatnim preduzećima, ali i državne službenike. U vezi sa poslednjom pomenutom kategorijom treba reći da fleksibilnost podrazumeva redukciju radnih mesta i primanja upravo u sektorima koji se finansiraju iz državnog budžeta, poput obrazovanja (problemi sa primanjima) ili državne administracije (problemi sa primanjima i smanjenjem radnih mesta). Otuda talas štrajkova širom Evrope ali i kod nas.
Nema sumnje da (post)moderni proleteri širom Evrope izražavaju nedvosmisleni protest protiv fleksibilizacije rada! Da li će krajnji rezultat ovog opravdanog negodovanja biti osvajanje više sigurnosti ispod neoliberalnog debla zavisiće pre svega od stepena protestne fleksibilnosti sveta rada ali i od eventualne strateške nefleksibilnosti sveta kapitala. Ipak, postavlja se pitanje da li će lokalni francuski protest uspeti da inicira globalne promene u pravcu poboljšanja socijalne sigurnosti. Dva su moguća scenarija: ili je deblo suviše čvrsto a testere suviše tupe, ili je klupko nekonformizma počelo da se odmotava!
sociolog
Boris Jašović
[objavljeno: 05/12/2007.]
