Izvor: Politika, 06.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVOTA RISTIĆ
U mom odnosu prema ćirilici postoje dva potpuno različita perioda – do odlaska u Nemačku 1978. i posle povratka u Srbiju nakon 16 godina. Do odlaska u Frankfurt mislio sam da je naša ćirilica savršenstvo od pisma. Ravno kaligrafiji. Što ni danas, po meni, nije daleko od istine. I ona, dakle, nije za nekakav civilizacijski muzej.
Ćirilica je dokaz da smo kao narod bogatiji od mnogo većih nacija, jer u ovo vreme Interneta, globalizacije i dominacije latinice, preko engleskog jezika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imamo nešto što je samo naše i nama razumljivo. Jezici su jedno, ali imati svoje samosvojno pismo je nešto sasvim drugo. To je još jedan razlog zbog kojeg se ćirilice ne smemo odreći.
Iako je ćirilica moje privatno pismo, ja pišem latinicom, ali se potpisujem ćirilicom. Neće mi niko verovati, ali ja slova kao što su lj, nj, đ, č, ć, š... u latiničnom pismu pišem ćirilicom, jer su mi mnogo jednostavnija nego latinična. Slova đ, lj ili nj, na primer, u latinici se sastoje od dva slova. U ćirilici su jedno. I to meni ne smeta. Teško je onome ko čita moje beleške, ali i to je lako savladivo ako se hoće.
I još jedan detalj je veoma važan za moj odnos prema ćirilici. Jednom prilikom, boraveći u Frankfurtu, posetio sam muzej – rodnu kuću velikog Getea. I tamo video presudu zemaljskog suda u kojoj se velikom pesniku, u slučaju da nastavi pisanje svojih pesama latinicom, a ne obaveznom goticom, preti nekim groznim batinama. A on je, samo, ispod te presude svojom rukom napisao: "Da mi niste pretili, možda bih i pisao goticom". I, naravno, nastavio je da piše latinicom, koju su Nemci, kao praktičan narod, da bi se približili ostalom latiničnom svetu, sasvim lako prihvatili a svoju goticu poslali u muzej. Odrekli su se gotice da bi lakše komunicirali i trgovali sa svetom, jer taj svet nije bio spreman da uči njihovo pismo da bi samo poslovao sa njima. Ostavili su goticu i preplavili Evropu svojom robom.
Šta hoću time da kažem? Da svako naturanje i nametanje nečega silom zakona, pa i ustava, makar i nacionalnog pisma, nije dobro. Stvara otpor u ljudima. Sud je batinama pretio velikom Geteu. I šta je proizveo – inat. I to kod jednog od najvećih nemačkih umova.
Gotici kao i našoj ćirilici, kao pismima, ništa u suštini ne fali. Kitnjaste su. Zanimljive. Samosvojne. Originalne, ali i – egzotične. Nisu za širu upotrebu. Svet trgovine i industrijalizacije u vreme Getea video je u latinici univerzalno pismo. U redu, govorimo različitim jezicima, ali hajde da tu stvar bar malo uprostimo – pišimo istim pismom. Docnije se engleski ubacio kao jezik većeg dela zapadne civilizacije, ali latinica ničim nije ugrožena. Naprotiv.
I na kraju da se još jednom vratim svom izmešanom pismu. Kao što s lakoćom u latiničnom tekstu ubacujem ćirilična slova lj, nj ili đ, u svom mozgu svaki put moram da "kliknem" ne bih li bez greške napisao ćirilično slovo ž. Početno slovo mog imena. Jednostavno, ono mi je u ćirilici mnogo komplikovano. Ali mi zato kada uzmem "Politiku" u ruke ništa ne smeta. Sve mi je potaman, i drago mi je što je štampana u ćirilici.
Univerzitetski profesor i bankar
[objavljeno: ]
