Izvor: RTS, 31.Avg.2015, 18:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić: Srbija će primiti jedan broj migranata
Srbija i njeni građani "evropskiji" su od samih Evropljana po pitanju migrantske krize, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić na forumu na Bledu i istakao da je naša zemlja spremna da preuzme svoj deo odgovornosti u okviru zajedničkog, sveobuhvatnog rešenja. Vučić je na Tviteru naveo da će Srbija primiti jedan broj migranata. Potrebna je intenzivnija saradnja svih, poručuje slovenački premijer Miro Cerar.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Vučić je, na Strateškom forumu na Bledu, na panelu "Novi globalni poredak: konfrontacija ili partnerstvo", kritikovao sporost sa kojom se Evropa suočila i reagovala na migrantsku krizu, te ukazao da se na takozvano sveobuhvatno rešenje čeka već šest meseci.
Primetio je da je trenutno samo nekoliko zemalja regiona suočeno sa velikim problemom migracije, te da su to Grčka, Makedonija i Srbija, preneo je Tanjug.
"Suočeni smo sa zidovima. Istovremeno, mi smo prva zemlja koja registruje migrante. Oni ne bivaju registrovani u Grčkoj, a mi smo uspostavili prihvatni centar u Preševu i činimo sve da nahranimo izbeglice, a uspostavićemo i prihvatni centar u Beogradu, koji je na njihovom daljem putu", objasnio je Vučić.
Naglasio je da mi nismo navikli da se žalimo kao neke zemlje EU suočene sa tim problemom.
"Iako Srbija nije članica EU, a strateški joj je cilj članstvo, spremni smo da preuzmemo naš deo odgovornosti. Srbija nije podigla zidove i bodljikave žice. To bi bilo lako za nas, a vi u EU ste ćutali kada se zid podizao", kritikovao je Vučić.
Prema njegovim rečima, potrebno je da EU usvoji sveobuhvatno rešenje, a Srbija će preuzeti svoj deo odgovornosti.
Vučić je istakao da veruje da će EU usvojiti sveobuhvatno rešenje, ali je ukazao da se na to čeka već šest meseci.
Nakon što je čuo nemačku kancelarku Angelu Merkel i šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca nedavno u Beču, on je, rekao je, uveren da će EU uskoro izaći sa tim rešenjem.
Vučić smatra da je Evropi trebalo previše vremena da reaguje, podsećajući da je mnogo diskutovano o raznim krizama, kao što su sirijska, ukrajinska i druge, a da nijedan problem nije rešen.
"Mi smo za partnerstvo i potrebno je više partnerstva, a ne manje", podvukao je srpski premijer ukazujući da neki deluju suviše egoistično.
Srbija nije nasilno delovala protiv izbeglica
Ukazao je da Srbija, za razliku od suseda, nije nasilno delovala protiv izbeglica.
Istovremeno je podsetio da u Srbiji postoje "glupi ljudi" koji su hteli da organizuju skupove protiv izbeglica, ali to policija nije dozvolila.
"Veoma je demokratski da sačuvate svoju zemlju od ekstremista, fašista ili kojih god. Ne želimo da takve ljude vidimo u demokratskim društvima. Izbeglice dolaze na Balkan ne da nas ubiju, okupiraju ili bilo šta drugo, već da bi pobegli od rata", ukazao je on pravdajući odluku o zabrani demonstracija protiv izbeglica u Srbiji.
"Moramo preuzeti odgovornost u svoje ruke, a ne da činimo samo ono što se građanima sviđa. Ja ću tako, sviđalo se to nekom ili ne, za dva dana ponovo posetiti izbeglice u Srbiji, i za nedelju dana ponovo", poručio je Vučić povodom odgovornosti lidera koji su, kao i on, izabrani da rade u korist zemlje.
Za svoje izjave u vezi sa aktuelnom izbegličkom krizom premijer Vučić je u više navrata dobio aplauz.
Vučić je izrazio nadu da će EU biti svesna da je bolje da se suoči sa konkretnim pitanjima, a tako i izazovima na Zapadnom Balkanu.
On je ukazao da su veliki ratovi počinjali u regionu Zapadnog Balkana, a ne u Ukrajini, koja je u fokusu, a za čije rešavanje nije optimista.
Vučić je ukazao da je Srbija započela prave ekonomske reforme koje daju rezultate, ali da je problem krhka regionalna stabilnost, "zbog čega mnogo investiramo u pomirenje i ponovno uspostavljanje poverenja u regionu".
"Nadam se da ćemo biti u stanju da za par godina izgradimo stabilna partnerstva", naglasio je on.
Vučić je rekao da je, kada je reč o mladim generacijama, pesimističan, jer su spremni da ponovo pokazuju svoje mišiće, jer se ne sećaju prošlog vremena, Miloševića i ranijeg doba, zbog čega su Beograd i Tirana odlučile da osnuju kancelariju za mlade.
Njegova najveća briga je, kako je istakao, Bosna i Hercegovina.
"Sve što se dešava u BiH više me brine nego albansko-srpski odnosi", naglasio je Vučić učestvujući na panelu na kojem su govorili predsednik Slovenije Borut Pahor, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, premijer Luksemburga Gzavije Betel, kao i predstavnik generalnog sekretara UN Kristijan Fris Bah, generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer.
"Od EU očekujemo dugoročnu strategiju"
Nakon učešća na forumu, Vučić je rekao da od EU očekuje dugoročnu sveobuhvatnu strategiju za suočavanje sa problemom migranata.
Poručio je da ni večeras nije došao da moli za bilo šta u ime Srbije, zemlje koja je spremna da preuzme svoju dužnost da se njeni građani ponašaju kao ljudi prema migrantima.
"Nisam srećan zbog činjenice što su danas u Grčkoj ponovo upotrebljeni suzavac i šok bombe, u Makedoniji je to bilo pre par dana. U Srbiji to nije bio slučaj i verujem da se ne će dogoditi. Za nas je važno da EU napravi strategiju, ne samo dnevnu taktiku", poručio je Vučić.
Mi kao zemlja koja nije članica EU, koja tek otvara poglavlja, kako je naglasio, spremni smo da preuzmemo deo odgovornosti, ali EU mora reći šta je strateški cilj.
"Ne mogu svi da puštaju migrante, a da Srbija, iako smo u najboljem slučaju tek treća ili peta zemlja kroz koju oni prolaze, bude prva koja ih registruje. Mi smo jedini koji ih pregledmao, uzimamo otiske", kritikovao je Vučić.
Vučić je kazao da ne prihvata objašnjenja da neko ne može to da učini zbog svog biračkog tela, istakavši da je dobio najviše negativnih komentara posle posete migrantima u beogradskom parku, ali da će i dalje posećivati izbeglice.
Alesandar Vučić završio je jednodnevni boravak na Bledu u Sloveniji radnom večerom sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom.
Cerar: Potrebna intenzivnija saradnja svih
Slovenački premijer Miro Cerar poručio je otvarajući Strateški forum na Bledu da je za rešavanje regionalnih i globalnih problema, poput izbegličke krize, potrebna intenzivnija saradnja svih.
"Više nego ikad pre neophodna su partnerstva za pronalaženje kompromisa i rešenja prihvatljivih za sve", rekao je Cerar u uvodnom obraćanju, preneo je Tanjug.
Svi lideri bi trebalo da preuzmu odgovornost i pronađu rešenje za ključne probleme sa kojima se suočavaju Evropa i svet, naveo je on i dodao da je izbeglička kriza "najneposredniji problem".
Istakavši da "tvrđava Evropa" nije održivo rešenje, on je predložio da se toj izbegličkoj krizi pristupi na tri načina, prenela je STA.
Prvi pristup podrazumeva pomaganje onima koji su zaista ugroženi, tako što bi se uzeli u obzir integracioni kapaciteti dotičnih zemalja.
Drugo podrazumeva zajedničku akciju radi osiguranja mira, stabilnosti i prosperiteta u zemljama porekla i tranzita, a treće uvažavanje činjenice da populacija u Evropi stari, naveo je Cerar.
"Ljudi treba da shvate da naš način života ne može da se održi ako ne damo šansu našim mlađim generacijama kao i ljudima iz drugih regiona u svetu da dođu ovamo da žive i rade", objasnio je on.
Partnerstva su, kako je naveo, neophodna za rešavanje pitanja poput klimatskih promena i postizanja novih trgovinskih sporazuma.
Potrebna solidarnost u EU
U EU je potrebna solidarnost u součavanju sa problemom talasa migranata, koji je jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava Unija, ocenjeno je danas na forumu.
Predsednik Slovenije Borut Pahor rekao je da se zalaže za politiku jedinstva i da je bila velika greška što nije usvojena kvota za raspodelu izbeglica na sve države članice.
"Odbacivanje tog sistema je predlog da nema zajedničke politike o pitanju izgelica u ovom trenutku. Sistem kvota ne bi rešio sve probleme, ali smatram da je on dobar početak. Delim mišljenje da je neophodan strateški pristup", objasnio je on.
Uvodničar panela, na kojem je učestvovao i srpski premijer Aleksandar Vučić, predsednik Saveta EU Donald Tusk rekao je da je neophodno naći rešenje koje bi bilo negde između mađarskog zida i nemoći, na primer u italijanskim i grčkim lukama.
Evropa je, prema njegovim rečima, i dalje najbolje mesto za život, a migranti rizikuju život da nađu bolje mesto, i u tome su izabrali Evropu.
Poručio je da se Evropa mora braniti i od spoljnih i unutrašnjih pretnji, a da se problemi sa kojima se suočava kontinent može rešiti samo jedinstvenim pristupom.
Premijer Luksemburga Gzavije Betel rekao je da je ukazao da trenutno postoje dve vrste migranata, izbeglice i ekonomski imigranti, dodajući da je nemoguće da dolaze izbeglice iz nekih zemalja koje su kandidati da postanu članice EU.
S tim u vezi je naglasio da je bitno da EU usvoji zajedničku listu bezbednih trećih država.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović ukazala je da njena zemlja i Slovenija još nisu pogođene pritiskom izbeglica kojem su izložene druge države regiona, ali da razmišljaju o strategiji.
Ona je rekla da Hrvatska nema nameru da podiže zidove, ali da mora da se priprema za moguć talas migranata.
Generalni sekretar OEBS Lamberto Zanijer ocenio je da treba prići uzrocima problema, i da međunarodna zajednica ima snage, ali da mora svoje instrumente da prilagodi.
Predstavnik generalnog sekretara UN Kristijan Fris Bah ocenio je da smo trenutno suočeni sa više kriza, od oružanih sukoba do klimatskih promena.
"Možemo biti prva generacija koja će pokrenuti borbu protiv siromaštva, i poslednja koja može nešto učiniti protiv klimatskih promena", poručio je on.
Gradonačelnik Bleda Janez Fajfar kazao je da su gradovi u regionu suočeni sa problemom izbeglica, uz prazne kase.
.jpg)
