Izvor: Politika, 09.Feb.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast rasterala investitore
Nisu meni neprijatelji Boris Tadić i Nenad Čanak, naši politički protivnici su naprednjaci
Novi Sad – Zamenik predsednika Demokratske stranke i vojvođanski premijer Bojan Pajtić kaže za „Politiku” da je rešio da ne izgovori nijednu ružnu reč o ljudima koji su mu do juče bili politički saborci, bez obzira na to koliko bio prljav veš koji oni sada javno iznose.
„To govori pre svega o njima”, kaže Pajtić i uverava nas da su mediji ti koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prave farsu kako na izlaznim vratima iz Demokratske stranke vlada opšta gužva.
„Demokratska stranka ima oko 188.000 članova, a izašlo je oko 150 ljudi, što je kvantitativno zanemarljiv broj. Tužnim me čini to što naše dojučerašnje kolege očito veći problem u ovom društvu vide u DS-u nego u SNS-u, jer su se utrkivali u kritikama prema bivšoj stranci”, naglašava Pajtić.
Sudeći po utisku koji ostavlja, pokrajinskog premijera kao da ne dotiče ta negativna kampanja u kojoj je, kako priznaje, i sam jedan od glavnih junaka, kao ni stalni udari na Vladu Vojvodine koju vodi već treći mandat, i zahtevi za raspisivanjem vanrednih pokrajinskih izbora od kojih SNS ne odustaje.
„Žalosno je što mnogi mediji iz sata u sat odbrojavaju da li je iz stranke koja ima skoro 200.000 ljudi izašlo dvoje ili petoro članova. Pri tome, potpuno se zanemaruje činjenica da DS zbog svog principijelnog antirežimskog stava danas predstavlja organizaciju u koju masovno dolaze intelektualci, nekadašnji takozvani beli listići, mladi ljudi i svi oni koji shvataju koliko je pogubna vlast ove vlade. Mediji se više bave DS-om nego problemima unutar Vlade, dramatično povećanom krizom, smanjenim standardom i brojem stranih investicija, ali i ozbiljnim optužbama ministra privrede da je prvi potpredsednika Vlade kočničar reformi”, kaže Pajtić.
Zašto bi bilo važnije baviti se Radulovićevim optužbama, nego onim što govori bivša ministarka pravde Snežana Malović?
Nemam nameru da govorim loše o bilo kome s kim sam juče bio u istoj stranci.
Pitam vas za gospođu Malović koja optužuje vrh DS-a da je u sprezi s kriminalom.
Neću reći nijednu lošu reč o ljudima koji su izašli iz DS-a, osim da je tužan način na koji su izašli, i tragično vreme u kom su to učinili.
Da li vas njihovi postupci lično povređuju?
Priznajem da poznajem veoma mali broj ljudi od onih koji su izašli iz stranke. Ljudi zbog kojih mi je čast što sam u DS-u kao što su Dragoljub Mićunović, Vida Ognjenović, Vukašin Pavlović, Ivan Vujačić, Momčilo Grubač, Milica Delević, Miodrag Stojković, Ružica Đinđić i dalje su članovi stranke.
Kako reagujete na to osipanje stranke s obzirom na to da ljudi ne izlaze iz nje zbog vas, već zbog Dragana Đilasa? Mnogi odbori u Vojvodini i dalje očekuju da preuzmete kormilo stranke, ili osnujete svoju stranku.
Ne razmišljam o osnivanju svoje stranke. DS je jedina politička organizacija koja zaista može sprečiti da se u Srbiji razvije autoritarni režim koji je u velikoj meri pustio svoje pipke i u medijima, i u svim sferama društvenog života. Stranke bez unutrašnjih demokratskih procedura i bez svesti o tome su liderske, i većina stranaka u Srbiji je takva. Samo DS ima potencijal da demokratizuje i modernizuje zemlju, da se odupre jednoumlju i stvori pristojno društvo.
Danas slušamo priče iz 1.001 noći o šeicima koji će uložiti četiri milijarde u fabriku čipova pa se to ne dogodi, koji će uložiti 400 miliona u zalivne sistema pa se ni to ne dogodi. Slušamo o tri milijarde evra za Beograd na vodi, a istina je nažalost ta da smo imali samo oko 600 miliona stranih investicija u toku prošle godine, od kojih su gotovo sve bile dogovorene za vreme prethodne vlade.
Priznaćete da nije bilo moguće da doživimo ekonomski procvat za godinu i po dana.
Nije reč o tome. Ova vlada nije počinjala od nule kao vlada Zorana Đinđića. Do pre dve godine Srbija je imala oko milijardu i po evra godišnje investicija. Dakle, ovaj režim je rasterao investitore. I logično je da se strani investitori plaše da ulažu u zemlju u kojoj predsednik države kaže da ga prisluškuju pa niko ne odreaguje niti bilo ko za to odgovara, u kojoj ministarka energetike optuži nekog od kolega da radi za stranu državu, pa opet niko ne odreaguje…
Očekujete da građani veruju da DS neće nikada biti na toj strani, odnosno, u koaliciji sa SNS-om?
Apsolutno.
Iako ste nas vi političari do sada iznenađivali raznim „nemogućim” koalicijama?
Ne samo da DS jedini isključuje koaliciju sa SNS-om, nego smo to i formalizovali kroz koalicioni sporazum. Zaista ne vidimo mogućnost da sarađujemo s ljudima koji su u stanju da, recimo, u toku vanrednih izbora u Vrbasu otmu dvoje mladih ljudi, da ih odvedu u stranačke prostorije, pretuku i izdaju cinično saopštenje da su ti mladi ljudi tamo dobrovoljno došli i da pri tome niko ne odgovara, niti da se pokrene bilo kakav postupak a počinioci su identifikovani. Znate, takvo postupanje prema političkim neistomišljenicima u Evropi nije zapamćeno od Nemačke iz 30-ih godina prošlog veća.
Ipak, vaši koalicioni partneri u pokrajini nemaju tako loše mišljenje o naprednjacima. Posebno se za LSV priča da otvoreno koketiraju s njima.
Ja ne vidim koji je njihov potez za hvaljenje, osim činjenice da su nastavili proces evropskih integracija. I dobro je da su to uradili, iako se radi o istim onim ljudima zbog kojih danas Srbija već nije članica EU. Naši koalicioni partneri za svoje postupke odgovaraju svojim biračima. Niti oni meni obrazlažu svoju politiku, niti sam ja dužan njima da polažem račune.
Ali, kako reagujete na to kada zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš kaže da će biti ozbiljno ugrožen legitimitet Vlade Vojvodine ukoliko naprednjaci osvoje najviše glasova na izborima u pokrajini i da bi trebalo tada da stavite „prst na čelo”?
Nikoga mi ne uterujemo u koaliciju. Ako neko preuzima identične rečenice koje čujemo od SNS-a, koji na nelegitiman način danas vlada, koji je na nelegitiman način dve i po godine sedeo s mandatima radikala u parlamentu, koji je na nelegitiman način na vlasti u Novom Sadu, onda se treba zamisliti nad tim da li su ti argumenti logični.
A šta planirate da uradite?
Nisu meni neprijatelji Boris Tadić i Nenad Čanak. Naši politički protivnici su naprednjaci. Moram da priznam da sam bio iznenađen i zatečen činjenicom da je Boris Tadić usred izborne kampanje napustio DS, posebno zbog toga što je na krilima podrške te stranke dva puta bio na čelu države. Takav postupak jeste presedan u novijoj političkoj istoriji.
Da li ste imali priliku da mu to i kažete?
Ne. Nisu nam se putevi ukrstili.
Spekuliše se da će Tadić uraditi ono što naprednjaci nisu uspeli – da će pokušati da vas sruši tako što će formirati svoj poslanički klub u vojvođanskoj skupštini.
Nijedan poslanik nije napustio DS. U medijima oko toga stvorila velika pompa jer to odgovara SNS-u koji kontroliše gotovo sve medije. Odgovara im da se pravi bura u čaši vode.
Da li ste sigurni u svih 58 poslanika?
Od 2004. godine slušam kako će sutra pasti pokrajinska vlada, jer je to još DSS pokušavao. Mislim da je stvarno gubljenje vremena i preumoran sam da 1000. put odgovaram na isto pitanje, na spekulacije medija koje traju 10 godina.
Stalno zamerate naprednjacima tu navodnu kontrolu nad medijima, a da li ste za vreme vlasti DS-a videli da je i tada postojala?
Tačno je da su i za vreme vlade DS-a pojedini ljudi uticali na medije i to ljudi koji danas nisu članovi DS-a.
Mislite na Tadićeve ljude?
Neću vam to reći. Tačno je da je bilo uticaja, ali nikada niko, čak ni od mojih bivši kolega, nije koristio medije da brutalno satanizuje i kriminalizuje opoziciju. Stvarno je dramatično kada se predsednik jedne opozicione stranke kao Dragan Đilas nađe na naslovnim stranama jednog tabloida više od 40 puta zaredom, u negativnom i izmišljenom kontekstu. Ko živi u Srbiji zna da je ogromna razlika bila između slobode medija pre godinu i po dana i danas, iako ta sloboda ni tada nije bila apsolutna.
Smatrate li da je DS pogrešio kada je zajedno sa ostalim partnerima i LDP-om usvojio drakonski, antievropski Zakon o medijima 2009. godine, koji je Ustavni sud oborio?
Ne bih ništa loše govorio o ljudima koji su otišli iz DS-a, ali kada je u pitanju medijska sfera velika većina tih ljudi nije s nama u stranci i ne osećam obavezu da budem njihov advokat.
Rekli ste u „Utisku nedelje” da je Evropska komisija optužila vlast u Srbiji zbog autoritarnosti i diktature, ali ste onda rekli da tih reči nema u izveštaju Evropske komisije. Pa, ima li ih ili ne?
Svako ko zna nešto o diplomatiji zna da se tako eksplicitno nikada neće izjasniti, ali svako ko ume da čita i razmišlja videće da je to suština njihovih reči u izveštaju Evropske komisije.
Često čujemo opasku da je Brisel popustljiv prema Vladi u Beogradu jer je ta vlada popustljiva prema Briselu kada je reč o Kosovu. Da li je važio isti mehanizam dok ste vi bili na vlasti?
Ja sam uvek bio na vlasti samo u pokrajini. Razlika između ove i prethodne vlade je u tome što ova vlada nije pokazala zainteresovanost da uvede evropske standarde i reforme u sve oblasti društva, već je pre svega pokazala ambiciju da sarađuje kada je Kosovo u pitanju. Međutim, to nije dovoljno. U ovoj zemlji postoji deficit ljudskih i političkih prava. Uostalom, Ustavni sud svakih nekoliko dana oglašava pritvore u ovoj zemlji neustavno dugim. U ovoj zemlji ne postoji presumpcija nevinosti jer se ljudi optužuju preko medija, ne samo opozicija nego i koalicioni partneri koje tako naprednjaci disciplinuju. Ova zemlja sebi više ne može da priušti da bude talac jednog čoveka, nezavisno od toga da li se on zove Bojan Pajtić ili Aleksandar Vučić ili kako god. Devedesetih godina smo videli u šta se izrodilo to kada je jedan čovek odlučivao bukvalno o svemu.
Vidite li Tadića sutra u savezu s Aleksandrom Vučićem?
U emisijama u kojima je učestvovao video sam da, pod određenim okolnostima, on ne isključuje koalicioni saradnju sa SNS-om. Mislim da je to pogrešno.
Znači li to da je, hipotetički, ipak moguće da imamo i vanredne pokrajinske izbore na kojima naprednjaci uporno insistiraju?
Ponoviću reči predsednika Skupštine Vojvodine gospodina Pastora koji kaže da se ni za milimetar nije promenila situacija u odnosu na pre godinu dana. Uprkos nečijim željama.
Aleksandra Komnenović
objavljeno: 09/02/2014
