Izvor: Blic, 26.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada Vozar uzgaja 80 vrsta zdravog povrća
U sektoru organske poljoprivredne proizvodnje Srbija je više odmakla u proizvodnji jer su naši ljudi sposobni da brzo uče da bi se vratili onome što su radili njihovi očevi i dedovi - da proizvedu povrće, voće i meso bez hemije. Međutim, potrošnja je mala, nismo ni blizu Evrope, i zato zaostaje i proizvodnja.
Tako Danska troši godišnje po stanovniku 130 evra za organske poljoprivredne proizvode, Švajcarska 100, a Srbija manje od jednog evra. Ovo se juče i prekjuče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moglo čuti na Forumu o ogranskoj proizvodnji u Selenči, gde su učestvovali ugledni profesori, stručnjaci iz Srbije, Slovačke i Hrvatske. Kao i prethodne tri godine, teoretičare prate proizvođači koji su pokazali da su osvojili mnogo znanja i da bez hemije uspešno proširuju asortiman na njivama. Tako je Vlada Vozar iz Kisača, kod Novog Sada, najveći proizvođač organske hrane u Srbiji, ove godine na svojim njivama imao 80 organskih proizvoda, 20 više nego lane.
Srbija zaostaje za evropskim zemljama u organskoj proizvodnji, a to potvrđuje i činjenica da nemamo podatke ni kolike su površine zemljišta očišćene od hemije i privedene proizvodnji zdrave hrane. Govori se o 500 do 1.000 hektara u celoj Srbiji sa kojih se dobija povrće i voće vrhunskog kvaliteta. Italija ima čak milion hektara iz kojih je izbačena hemija, a Slovačka 200.000 hektara ili deset odsto oranica. Čedomir Keco, specijalista za poljoprivredu, novinar i publicista, kaže da su i kod nas stvari krenule sa mrtve tačke.
- Uskoro ćemo imati potpunu zakonsku regulativu, a mislim da treba da dobijemo i papir za izvoz u Evropsku uniju - kaže Keco, koji smatra da su to dva vrlo važna momenta koja će podstaći organsku proizvodnju. On navodi da država ne sme ni po koju cenu da popušta pod pritiscima da se omoguće genetski modifikovane vrste, ni za uzgoj, ali ni za uvoz.
A Vlada Vozar sa jedno 100 kilograma fantastične salate od svoga povrća počastio je sve posetioce izložbe. On kaže da radi organsku proizvodnju na 20 hektara i da zapošljava 30 radnika kojima redovno isplaćuje zaradu. Najvažnije je, kako tvrdi, tržište, a svoje proizvode prodaje u Novom Sadu i Beogradu.
- U unutrašnjosti nema ni dovoljno para, ni znanja o zdravoj ishrani – kaže Vozar. On je ove godine predstavio nekoliko retkih vrsta patlidžana i uvek atraktivnu japansku jagodu. Posle Vozara najveći proizvođač organskog voća i povrća u Srbiji je Josip Mamužić iz Ljutova, kod Subotice, koji obrađuje 19 hektara očišćene zemlje.
- Problem mi je nedostatak zaštitnih sredstava i slaba ponuda organskih semena - kaže Mamužić, koji se žali i na slabu kupovnu moć i neobrazovanost kupaca, ali dodaje da nema nazad. „Kad jednom kreneš, više nema povratka na konvencionalnu proizvodnju", jasan je Mamužić.
Iz Pirota je u Selenču došao i proizvođač Dobrivoje Tomanović, koji ispod Stare planine ima tri hektara „dragocenog i kao zlato čistog zemljišta". On smatra da bi zdravi organski proizvodi trebali da budu duplo skuplji „ali nisu, jer nema ko da plati".
Veoma zapaženo mesto na izložbi imale su poljoprivredne škole iz Futoga i Bača sa proizvodima sa oglednih parcela koje rade učenici.
- Mislim da je apsolutni prioritet mojih nastavnika i učenika organska proizvodnja i da smo se svi obrazovali da radimo i da proizvodimo i širimo kulturu nove i zdrave ishrane - rekla je Željka Miličić, direktorka škole iz Futoga, pokazujući na zaista bogat štand škole.
Branislav Vlahović
Nova radna mesta
Na pitanje šta Srbija nije uradila za svoje proizvođače organske hrane i koji su prioritetni potezi, profesor Branislav Vlahović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, kaže da je to prvenstveno obrazovanje potrošača. A da bi učestvovali u izvozu na svetsko tržište, koje, po njemu, sada vredi oko 50 milijardi evra, treba i finansijski podržati proizvođače subvencijama i kreditima za investicije u hladnjače i sisteme za navodnjavanje, a nije uopšte zanemarljiv broj radnika koji može da zaposli ova grana.
Obrazovanje kupaca
Julija Šloser, stručnjak za hranu u Centralnom slovačkom poljoprivrednom institutu, kaže da je Slovačka 1991. godine izvozila celu proizvodnju zdrave hrane. Zatim je usledilo prilagođavanje evropskom zakonodavstvu, razvijeno je tržište tako da se više ne isplati izvoz pšenice u Nemačku gde je nekada odlazilo svo hlebno žito na bazi organske proizvodnje. „To smo postigli razvijajući sistem obrazovanja u školama, medijima, na naučnim skupovima, u reklamama. Važne su i stimulacije proizvođača i za svaku kulturu posebno se utvrđuju subvencije", rekla je Šloser. U Slovačkoj se najveći deo organske proizvodnje proda na „biopijacama", a tek onda dolaze trgovinski lanci.
