Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Mar.2016, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vilica strada, a da to i ne primetimo
Snažan, iznenadni bol u donjoj vilici nakon otvaranja usta, škrgutanja ili stezanja zuba, za većinu osoba je zbunjujuć.
Kada se tako nešto dogodi, mnogi refleksno pritiskaju tačku u podnožju ušne školjke, ne sluteći šta se dogodilo. Ukoliko se ne ponovi, na bol se obično zaboravi. Ali, ako se javlja češće, pravi ozbiljniji problem, a pomeranje vilice postaje otežano jer dolazi do istegnuća ili iščašenja viličnog zgloba.
Takva dijagnoza pacijente često >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ostavlja u neverici, budući da mnogi ne znaju da je to moguće. Bez obzira na to što više od 70 odsto osoba ima nepotpuno iščašenje sa pratećim tegobama, koje nisu toliko izražene da bi se obratili lekaru. Manji procenat ima ozbiljnije zdravstvene tegobe, pa su prinuđeni da zatraže medicinsku pomoć.
Zašto do ovakvih neprijatnosti dolazi, objašnjava profesor dr Nebojša Jović, maksilofacijalni hirurg i dekan Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije:
- Donja vilica je jedina pomična kost glave, koja se u zglobu pripaja sa drugim kostima. A od svih zglobova na telu, vilični je najangažovaniji. Aktivan je dok se govori, žvaće, gestikulira, ali i kada se zeva, peva, škrguće ili stežu zubi. Drže je maseterični i temporalni mišići, koji su najjači u telu. Znači, prirodno je da bude opterećena.
* Kako dolazi do iščašenja viličnog zgloba?
- Oko zgloba postoji kapsula, u kojoj su nervni završeci. Upravo zbog njih svaka neuobičajena promena u zglobu donosi bol. On je zapravo kao klackalica i kada se promeni pritisak, dolazi do bola. Promena statike u određenom trenutku može da se javi zbog raznih aktivnosti vilice, ali je dugoročna i trajna kada dođe do gubitka zuba. U Srbiji, u proseku, ljudi pre 30. godine izgube čak osam do deset zuba, pa je jasno da je problem sa vilicom češći nego što se pretpostavlja. U slučaju gubitka zuba se remeti anatomska ravnoteža i zagrižaj, pa dolazi do iritacije nerava. Stalni je pritisak na zglobu, a meniskus, koji postoji i u vilici, ubrzano se troši i na kraju dolazi do hroničnog bola. On je u početku trenutan, javlja se samo dok se žvaće ili govori, a kasnije postaje hronični i neprekidni.
* Kako se bol manifestuje?
- Snažan bol se obično javlja ispred uva, a može da se širi ka vratu. Ovo je važno zbog uspostavljanja dijagnoze, jer i druga patološka stanja imaju sličnu bolnu manifestaciju. Stomatolozi imaju značajnu ulogu u dijagnostikovanju problema sa vilicom. Do ispadanja viličnog zgloba najčešće dolazi posle dugih stomatoloških intervencija, postavljanja implantata ili drugih zahtevnih radova na zubima. Rana dijagnoza je ključna za rešenje problema i uz posebne vežbe, način ishrane i fizikalnu terapiju, problem može u značajnoj meri da se sanira. Vežbama se jačaju mali mišići u okolini zgloba, koji ga drže na svom mestu. Ishrana bi u tom periodu trebalo da bude tečna i kašasta, da pacijent ne bi morao da mnogo otvara usta i snažno grize velike zalogaje. Hirurškim putem ovo ne može da se reši zbog anatomije viličnog zgloba. U teškim situacijama, kod izraženih degenerativnih promena primenjuje se hirurška intervencija i eventualno postavlja veštački zglob.
* Šta savetujete onima koje ponekad "bolucka" vilica?
- Čim se javi i najmanji bol u predelu viličnog zgloba, konsultujte stomatologa i maksilofacijalnog hirurga. Jer, samo blagovremeno rešenje akutnog problema sprečava dugoročne i ozbiljne komplikacije. Menjajte loše navike, od zagrižaja pa do škrgutanja. Normalno otvaranje usta prilikom jela je od 2,5 do 3 santimetra, ali u trenucima besa se često uzimaju veliki zalogaji ili rade druge aktivnosti ustima. Kada se to ponavlja, doprinosi "habanju" viličnih mišića do iščašenja zgloba. Ako ne možete sami da kontrolišete vilicu, postoje i drugi način. Na zube se postavljaju šine, koje imaju male gumice sa strane i onemogućavaju preterano otvaranje usta.
OPASNO ŠKRGUTANJE
Škrgutanje ili stiskanje zuba, poznato je kao bruksizam, a često je uzrok pomeranja i ispadanja viličnog zgloba iz ležišta. Ova nesvesna reakcija se ispoljava uglavnom tokom spavanja, ali neki ljudi škrguću i budni, posebno kada su napeti i nervozni. Uzrok može biti stres, ali i reakcija na teskobu ili loš zagrižaj. Može biti i propratna pojava određenih lekova iz reda antidepresiva. Sklonost ka tome pojačavaju alkohol i kada. Ukoliko je škrgutanje hronično, osim disfunkcije viličnog zgloba dovodi i do ozvbiljnih oštećenja zuba, jutarnjih glavobolja i neobjašnjivih bolova lica. U pitanju je ritmična kontrakcija viličnih mišića, koji su posle buđenja naročito napeti i bolni.
U slučaju stresnih situacija, često prelazi u hronično stanje, a kada je uzrokovan dentalnim problemima, prestaje čim se zubi poprave. U prvom slučaju trebalo bi potražiti pomoć psihoterapeuta i praktikovati metode za opuštanje, uz smanjenje cigareta i kafe. Postoje i lekovi za opuštanje mišića, koji olakšavaju grč stisnute i premorene vilice. Stomatolog može da propiše i zaštitnu foliju za zube, koja se stavlja pre spavanja i sprečava pomeranje vilice i oštećenje zuba.
