Izvor: Blic, 25.Jul.2013, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojen Zakon o prekršajima, rokovi zastarelosti ostaju isti
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su danas novi zakon o prekršajima, a rokovi zasterelosti ostaju isti kao i u rešenjima koja su do sada bila na snazi - prekršajni postupak zastareva posle dve godine od momenta kada je učinjen.
Iako su predložena rešenja, kada su ušla u skupštinsku proceduru, predviđala da se rokovi zastarelosti podižu sa dve na četiri godine, tokom skupštinske debate usvojeni su amandmani opozicije koji su omogućili da ti rokovi ostanu kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i do sada.
To znači da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ni voditi ako protekne godinu dana od momenta kada je taj prekršaj načinjen.
Takodje, izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravosnažnosti presude proteklo godinu dana, što znači da je apsolutna zastarelost dve godine.
Novi zakon donosi niz novina, a izmedju ostalog predvidja uvodjenje prekršajnog naloga kao i dva registra - sankcija i neplaćenih novčanih kazni.
Uvodjenje prekršajnog naloga, nov pravni institut koji se već primenjuje u susednim i većini evropskih zemalja trebalo bi da omogući pojednostavljivanje procesuiranja blažih prekrsaja uz značajno smanjenje troškova za državne organe.
Prekršiocima se izdavanjem naloga omogućuje da u slučaju plaćanja polovine kazne ostvare značajne uštede, što bi trebalo da poveća naplatu kazne, a time i veći priliv novca u budžet, budući da je do sada naplaćivanje kazni bilo slabo, a mnoge zastare i nikada se ni ne naplate, ukazao je tokom debate ministar pravde Nikola Selaković.
Primenom tog naloga prestaće plaćanje fiksne kazne na licu mesta, čime se smanjuje mogućnost korupcije policijskih i inspekcijskih organa.
Novi zakon predvidja rad u javnom interesu ili rad u korist društva, koji ne može trajati kraće od 20, ali ni duže od 360 sati.
Tako, u slučaju da prekršioc zakona ne plati novčanu kaznu koja mu je izrečena sud može da je zameni zatvorom ili radom u javnom interesu.
Propisano je da se novčana kazna može zameniti zatvorskom s tim što će jedan dan zatvora zameniti 1.000 dinara, a kazna zatvora ne može trajati kraće od jednog dana ni duže od 90 dana.Takodje, budući da se umesto zatvorske kazne može odrediti rad u javnom interesu propisano je da osam sati tog rada zamenjuje jedan dan zatvora.
Propisuju se da se ne može voditi prekršajni postupak prema maloletniku koji je mladji od 14 godina, a maloletniku mladjem od 16 godina mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se onima koji su stariji od 16 godina može izreći i vaspitna mera, kazneneni poeni ili kazna maloletničkog zatvora koja ne može biti duža od 30 dana.
Zakon propisuje i strože kazne, pa tako su predvidjene kazne od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko, od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika, a za pravno lice od 50.000 pa čak do dva miliona dinara, što je opozicija kritikovala ocenjujući da su previsoke i nerealne.
Takodje, predvidjeno je da se za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja na putevima zakonom mogu propisati poeni u rasponu od 1 do 25, dok je do sada maksimalan broj kaznenih poena bio 18.
Zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanja u “Službenom glasniku”, a primenjivaće se od 1.marta 2014. godine.
Novi zakon je bilo potrebno doneti jer su prekršajni postupci uglavnom neefikasni i komplikovani, često zastarevaju, a naplata kazni je katastrofalna, poručio je tokom skupštinske debate ministar Selaković.
Najčitanije SADA:
.jpg)
