Izvor: RTS, 24.Apr.2009, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usporen pad svetske privrede
Finansijska kriza daleko od kraja, a oporavak globalne ekonomije u prvoj polovini sledeće godine, rekao direktor MMF-a Dominik Štros Kan. Svetska banka izdvaja 45 milijardi dolara pomoći najsiromašnijima. Globalni ekonomski pad usporava, rizici ostaju, tvrdi Timoti Gajtner.
Uoči sastanka ministara finansija grupe najrazvijenijih država - G7, direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros Kan izjavio je da se svetskoj ekonomskoj krizi ne nazire kraj, ali da oporavak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << globalne ekonomije počinje u prvoj polovini sledeće godine.
MMF je saopštio da oporavak svetske privrede kreće iz Sjedinjenih Američkih Država, i ne može početi pre nego što se završi čišćenje finansijskog sektora.
U pokušaju da umanji efekte krize, Svetska banka će znatno povećati investicije u infrastrukturu i podršku socijalnim programima u siromašnim zemljama, izjavio je predsednik te banke Robert Zelik.
Zelik je rekao da će banka u naredne tri godine obezbediti 45 milijardi dolara za podsticanje izgradnje puteva i razvoj drugih infrastrukturnih projekata. Taj novac će ubrzati otvaranje novih radnih mesta i "pomoći da te zemlje počnu da se izvlače iz krize".
Zelik je dodao da SAD i Evropa treba da "ponovo razmotre stare prerogative" i omoguće zemljama u razvoju veću ulogu u menadžmentu Svetske banke.
Tih 45 milijardi dolara je 15 milijardi dolara više nego što je Svetska banka utrošila na razvoj infrastrukture u siromašnim zemljama tokom trogodišnjeg perioda pre krize.
"Kada se toj sumi doda 10 milijardi dolara Međunarodne finansijske korporacije, organizacije Svetske banke koja podržava projekte privatnog sektora, ukupna suma će dostići 55 milijardi dolara", ukazao je Zelik.
Svetska banka pomaže najsiromašnije
Cilj ovih investicija je da se zemljama u razvoju pruži ista vrsta stimulusa kao što je ona koje primenjuju bogate zemlje za otvaranje novih radnih mesta u vreme masovnih otpuštanja zbog recesije.
U Latinskoj Americi bi moglo biti otvoreno 200.000 do 500.000 novih radnih mesta na svakih milijardu dolara koje vlade tih zemalja utroše u projekte izgradnje i održavanja puteva, prognozirao je Zelik.
Ova inicijativa je usledila posle utrostručavanja obima kredita na 12 milijardi dolara za podršku programima u zdravstvu, obrazovanju i osiguranju prehrambene sigurnosti u siromašnim zemljama.
"Debate o ciframa često su zasenjivale debate o ljudima, što je dovodilo do socijalnih potresa, otpuštanja s posla, nemira. Siromašni najviše pate zbog grešaka drugih", rekao je Zelik.
Novo saopštenje Svetske banke objavljeno je pred današnji početak trodnevnog skupa finansijskih zvaničnika zemalja sveta u Vašingtonu, radi otklanjanja razlika u mišljenjima o najboljim načinima borbe protiv sadašnje krize.
Evropske nacije se i dalje protive zahtevima SAD da u većoj meri povećaju stimulativne troškove, dok privrede u naglom usponu, kao što su Kina i Indija, smatraju da im se ne daje udeo koji zaslužuju u organizacijama, kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
Zelik je ukazao da će se Svetska banka tokom sastanka u Vašingtonu založiti za povećanje rezervi, mada nije precizirao koja bi to cifra mogla biti. Banka planira da ove godine odobri oko 100 milijardi dolara kredita, od kojih je 35 milijardi dolara već dodelila.
Zastupnici siromašnih su pozvali razvijene zemlje da povećaju doprinos Svetskoj banci. U humanitarnoj organizaciji "Oksfam" upozoravaju da će ove godine u siromaštvo biti gurnuto 85 miliona ljudi, kao posledica globalne recesije.
Globalni pad usporava
Američki sekretar u Ministarstvu finansija Timoti Gajtner ocenio je da je globalni ekonomski pad tokom proteklih nekoliko sedmica usporen, iako u svetskoj privredi i dalje ostaju značajni rizici.
U autorskom tekstu za londonski dnevnik "Fajnenšel tajms" Gajtner je ukazao da bi se tekući pad u svetskoj trgovini mogao smanjiti, a da su se uslovi poslovanja na globalnim finansijskim tržištima poboljšali.
Gajtner ipak naglašava da će tekuća godina za svetsku ekonomiju biti izazovna i teška, jer se na globalnom nivou očekuje negativna stopa privrednog rasta, prvi put tokom proteklih šest decenija, dok trgovina ima najveći pad od Drugog svetskog rata.
"Tokom poslednjih sedmica bilo je nekih ohrabrujućih znakova da bi globalni ekonomski pad mogao da se ublaži", ocenio je Gajtner.
"G20 mora nastaviti da vođenjem odgovarajuće fiskalne, monetarne i finansijske politike osigura sve što je neophodno za oživljavanje privrednog rasta", rekao je Gajtner.
SAD su, prema rečima Gajtnera, preduzele agresivne mere usmerene na stabilizaciju finansijskog sistema i oživljavanje već mesecima zamrlog kreditnog tržišta.
Većina drugih zemalja će nastaviti da podstiče svoje ekonomije fiskalnim merama, tokom perioda 2008-2010. godine, u vrednosti koja prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda neće biti niža od pet hiljada milijardi dolara.
"Naš zadatak je sada da osiguramo efikasnu primenu tih programa i smanjimo obim ekonomskog pada", rekao je Gajtner, uz napomenu da u tim naporima uloga MMF mora biti veoma aktivna.
Gajtner je zaključio da je zbog razmera koje ima tekuća privredna kriza nastupio "kritičan period u kome treba nastaviti zajedničke akcije usmerene na stvaranje uslova za oporavak globalne ekonomije."
