Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon i pad narodne astronomije
Beogradsko astronomsko društvo "Ruđer Bošković" rođeno je 1954. godine, u stanu prof. dr Radovana Rade Danića (1893-1979), najboljeg đaka oca srpske ratne hirurgije dr Mihaila Mike Petrovića, potom, između dva svetska rata, učitelja najvećih naših hirurga, poput akademika prof. dr Save Petkovića, prof dr Voje Stojanovića, i mnogih drugih...
Kao predsednik Astronomskog društva "Ruđer Bošković" (do 1966), zatim doživotni počasni njegov predsednik, profesor Danić je i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan od osnivača Narodne opservatorije i njen upravnik (1965-1977) i Planetarijuma, jedno vreme i član upravnog odbora Astronomske opservatorije u Beogradu.
Radovan je studirao medicinu u Minhenu, pa u Bernu, a kao hirurg, mada još medicinar, stasavao je u ratovima 1912-1918, osobito u legendarnoj Prvoj hirurškoj poljskoj bolnici u Dragomancima (danas Apsalosu, severna Grčka). Višu matematiku i astronomiju savladaće tek u narednom svetskom ratu, u zarobljeničkom logoru Hamelburg 1943-1945; tajno sačinivši tom prilikom, s astronomima, i neveliki teleskop. Spasavanje života i noge teško ranjenog američkog pukovnika Džon Najt Votersa, zeta generala Patona, načiniće ga slavnim i u očima Saveznika; i potvrditi njegove reči da uspeh hirurgije najviše zavisi od samog hirurga. (Lečeći Votersa od puščane rane zadobijene iz neposredne blizine, u slabo opremljenoj logorskoj ambulanti, Danić je na raspolaganju imao samo nekakav antiseptik, papirne zavoje, i običan kuhinjski nož.)
Po ulasku Amerikanaca u Hamelburg Daniću je odmah ponuđen pukovnički čin u američkoj vojsci, i mesto hirurga u kojoj mu drago od najelitnijih američkih vojnih bolnica, ali... Kako da ode i napusti razoreni rodni svoj Beograd?
U činu sanitetskog pukovnika JNA Danić će, potom, učestvovati i u formiranju VMA. Biće penzionisan, po vojnom propisu, u svojoj šezdesetoj. I tada je prigrlio astronomiju, popularišući je u najvećoj mogućoj meri. Njegova posmatranja nebeskih pojava bila su praćena muzikom Betovena, Baha, Vivaldija, a na momente prekidana izrekama velikih ljudi. Kakav je to samo doživljaj bio!
Po njegovoj smrti 1979. godine časopis "Vasiona" posvetio mu je deo broja (2/1979, str. 33-40 ), a deceniju kasnije celu svesku.
U Danićevoj blizini osećala se radost življenja... Bio je od onih ljudi čija se sreća sastojala od zbira sreće ostalih... Njegov odnos prema mladima podsećao je na odnos antičkih filozofa prema svojim učenicima. Ni u jednom njegovom postupku nije se mogao naslutiti trag ličnog, materijalnog interesa...
Sve što je iz te nestvarnosti Danić sejao davaše potom obilat rod. Te je i danas retkost sresti uglednog našeg astronoma koji profesora Radu Danića neće nazvati najvećim svojim učiteljem. U znak zahvalnosti, nedavno su trojica njegovih učenika, u SAD osnovali sajt ( http://astromm. calstatela. edu/Kula/). Tako je nastala
Međutim, sad, odjednom – šljis! Sve treba da – nestane. Planetarijum, Narodna opservatorija na Kalemegdanu, možda i samo društvo "Ruđer Bošković"!? Gušeni pa ugušeni zakupninama (kirijama), "sve-po-zakonu"; niko nadležan, niko odgovoran, niko kriv. Ponudiće im se, ako toga uopšte bude, kakva "još bolja lokacija", no, samo neka idu, jer atraktivni prostori Dizdareve kule (ugrađene i u linku onog sajta) i nekadašnjeg turskog kupatila na Kalemegdanu, za zvezdočace i za dangube prosto – nisu. Šta će Beograđanima ta "teška" nauka – astronomija! I – "apstraktna"!? Imaju astrologiju, nek′ se zagnjure u nju.
No, simbolika je još jezivija. Jer ta zadužbina i taj rasadnik znanja i snova, ali i profesija, moralne čvrstine i trudoljublja, koje stvoriše oni kojima do ličnog interesa ne beše stalo, biće zbrisani načelom suprotnim i najstrašnijim. Ali, važno je: biće konkursa, biće tendera, biće love... Preurediće se, pa doterati, čim ćapimo... A tu su i mnogobrojne onda teorije o nužnostima u tranziciji, uz klepetanja: divlji, inače, mentalitet Srba, a i Ruđer Bošković nije njihov... I nek′ larmaju – pojedinci! Čekaju turisti, uz 5-10 odsto dobrostojećih naših sugrađana, dnevnih i noćnih korisnika baš takvih atraktivnih lokacija, koji žive i troše, i ne bune se, i još o belom gradu najlepšu moguću sliku blistavog napretka ostavljaju, pred strancima.
Kako god bude, pouka sledi: najvažnije je prošlost srpske kulture uništiti, a nametnutim zaboravom sve njene gorostase poniziti.
Profesor univerziteta
Brana Dimitrijević
[objavljeno: 07.12.2006.]
