Izvor: Blic, 13.Mar.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Useljavaju se u svoju kuću posle 13 godina
VRBAS - Posle 13 godina podstanarskog života, prvo u Loznici, a zatim u Kucuri kod Vrbasa, šestočlana izbeglička porodica Boltić konačno će se useliti u svoju kuću.
- Kao da smo se ponovo rodili - prvi je komentar Miroslava Boltića dok pokušava da kaže kako se oseća u trenutku kada je ponovo postao vlasnik bilo kakve kuće. Do krova nad glavom u maloj ulici na kraju sela, Boltići su došli kroz program „Stambeno zbrinjavanje i ekonomski podsticaj za izbegla i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << interno raseljena lica u Srbiji", koji finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi Međunarodna organizacija za migracije, uz pomoć Komesarijata za izbeglice Srbije i opštine Vrbas. Pored Boltića, zahvaljujući ovom programu, kuće su dobili i porodice Dušana Živkovića, Dmitra Plećaša, Bosiljke Tepšić i Dragice Gavranović.
Zadovoljni Boltići, bračni par Miroslav i Nevenka i deca Miroslava, Igor, Nataša i Nada, polako spremaju lične stvari i pokućstvo za selidbu koja im po prvi put neće pasti teško ka o prethodne.
- U Kucuri smo od 1997. godine i promenili smo, čini mi se, stotine stanova. Nismo toliko, ali jesmo pet ili šest sigurno - jada se Miroslav, ali ipak srećan što su stalne selidbe, nevolje sa gazdama i sve ono što obeležava podstanarski život iza njegove porodice. Kada je čuo da je ušao u program za dobijanje kuća, Miroslav je, kaže, pomislio da sanja ili da je sve šala.
- Velika je to neizvesnost. Znaš da zavisiš od toga, ali ne samo ti već i stotine drugih porodica. Najmlađa ćerka se budila noću, dete bunca, i pita me - tata, pa dobro, jesmo li dobili tu kuću. E, toliko je to bilo važno u našoj porodici. Do poslednjeg trenutka, kad su nas pozvali da potpišemo ugovore, nismo znali da li će od toga biti išta, ali se na kraju sve dobro završilo - kaže Miroslav.
Narednih dana oni će se useliti u novi dom, ali ih i tamo čeka dosta posla.
- Kuća nije loša, ali je važnije da je moja. Imam i štale i obore, dobru garažu, veliko dvorište i biće posla dok se sve ne dovede u red - kaže Miroslav.
Nova kuća Boltića plaćena je 7.000 evra, 6.000 je stiglo iz donacije, a Boltići su dodali 1.000. Iako su svi bez stalnog zaposlenja, Boltići rade sezonske poslove u polju, drže kravu i tele, a kad pređu u svoju imovinu, „zametnuće i malo svinja", kaže Miroslav.
Ovoj porodici je u Bosanskoj Krupi ostala nova kuća sa svim potrebnim pomoćnim objektima, ali će i te teške uspomene sada otići u drugi plan. Problem je što niko od Boltića ne radi. Miroslav je radio u jednom preduzeću dok se nije ugasilo, najstarija ćerka Miroslava je takođe bez posla, Nada, Nataša i Igor su učenici, dok je Nevenka domaćica.
- Godinama smo na birou, ali nikako da dobijemo posao, bilo ko od nas. Ne biram, ako ne mogu da radim kao mašinbravar što sam po struci, mogu da čistim ulice, ili da vozim, jer imam sve kategorije, ali džaba, posla ni za lek - kaže Miroslav.
.jpg)
