Izvor: Politika, 03.Okt.2013, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulagati u dobre učitelje, a ne (samo) u kompjutere i policajce
Povodom teksta „Jedan učitelj ili deset policajaca“, „Politika“, 30. septembra
Pravo ulaganje u školstvo znači pre svega rad na podizanju motivacije prosvetnih radnika. Nesporno je da će dobar učitelj više učiniti nego deset policajaca. Mada odskora bez policajca, izgleda, nema obrazovanja. Iz teksta direktora Aleksandra Vajznera jasno sledi da problemu treba celovito prići, sagledati totalitet situacije.
Dobro je da bude što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više samoorganizovanih grupa građana. Kad već roditelji nisu bili u prilici da žive zajedno sa svojom decom, socijalna patologija– društvena zbilja primorala ih je na udruživanje.
Predlažem da država platama stimuliše nastavnike-entuzijaste, kako bi što veći broj onih koji otaljavaju svoj posao bili aktivniji. Bez obzira na to što su i nastavnici i roditelji znali da je učitelj Pera bio izuzetna pojava u novosadskim školama, materijalnu stimulaciju je trebalo da dobija zbog drugih!
Ako direktori ne mogu odjednom da ukinu sve poljske ve-cee, mogu da obezbede njihovo higijensko održavanje, a i da nabave nekoliko sapuna za pranje ruku... Sve zavisi od shvatanja prioriteta. Mislim da mnogi imaju kompjutere,ali ne i sapun s vodom. Šta je skuplje, šta je važnije? Da li su nam potrebniji „novi ruski borbeni avioni˝ili sto postotna pismenost!? Malo ko pravi takva poređenja, možda su i nepotrebna. Navođenjem procenata nepismene dece (nisam siguran da se to tačno zna!) autor me je podsetio na sovjetskog pedagoga Makarenka. On je odlučno tvrdio da u sovjetskoj školi ne sme biti nijedan procenat „škarta˝. Danas nije moguće tako ni razmišljati, a kamoli delati.
Ne mogu se mladi školovanjem učiniti srećnijim, a njihov život smislenijim. Naša škola je daleko od Humane škole Hartmuta fon Hentiga (Zagreb, 1997). Stara je istina: Humane škole nema bez humanog društva. Naravno, i u Srbiji je moguća „Humana škola˝. U nekim domenima života naše društvo teži humanijim vrednostima od Nemačke – kod nas nisu u tolikoj meri mnoge stvari podređene profitu.
Problem nasilja mladih u školi i u društvu ne može se rešiti uvećavanjem broja policajaca ili strožim kaznama direktora škole. Zlo se ne može drukčije pobediti nego – dobrim! I u školi, kao i u društvu – bez obzira što su i humanističke i hrišćanske vrednosti relativizovane i obesmišljene. Direktor Škole bez nasiljaodlično ukazuje na problem: Ogromne pare se troše na selektore reprezentacije, „naročito fudbal je kriminalizovan˝, dok u Srbiji „samo jedna trećina škola ima fiskulturnu salu˝. Ministarstvo prosvete mora konačno da shvati da treba ulagati u dobre učitelje, a ne (samo) u kompjutere i policajce.
Slažem se sag. Vajznerom da škole ne treba da budu „jeftini sabirni centri˝nego (kao što i vrtići treba da budu)– mesto zajedničkog življenja dece (učenika), vaspitača (nastavnika) i roditelja. Naravno, za tako nešto su neophodne mnoge društvene pretpostavke. Nije toliko za žaljenje što tih pretpostavki nema nego što ne postoji odgovarajuća teorija škole i teorija obrazovanja, pa ni svest o tome šta je sve neophodno za smisleni život učenika i nastavnika.
Slažem se s ocenom da je teško „zaštititi dete od destruktivnih uticaja institucionalne i sistematske represije...˝škole, medija i političkih partija. Iz rečenice koja sledi proizilazi da je naš problem – društveni sistem! Autor se zalaže za sistem koji će da podstiče i stvara nastavnike-entuzijaste, za život koji će „vaspitavati˝decu, a to podrazumeva strukturalnu, unutrašnju reformu (promenu) i škole i društva. Tačno je primetio: „Danas kao da ceo sistem pozitivnog uticaja na decu preživljava zahvaljujući entuzijazmu jednog malog broja prosvetnih radnika.˝
Želim da prepišem još dve poruke iz zanimljivog teksta koji je „Politika“ objavila: Entoni Gidens je pisao da je „lako pretpostaviti kakva će biti budućnost jednog društva prema tome kako se ono brine o svojoj deci˝. I drugu: „Ono što decu i mlade najviše ugrožava jeste vaspitni model kojem su izloženi i vrednosti koje im društvo nameće˝. Predlažem da kopije ovog teksta pošaljete u Ministarstvo prosvete, na fakultetske katedre za pedagogiju (Beograd, Novi Sad, Niš, Kosovska Mitrovica) i na učiteljske fakultete.
*Predškolski pedagog
Dr Isidor Graorac
objavljeno: 03.10.2013
.jpg)
