Izvor: Blic, 24.Feb.2010, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubedio kolege da zaveštaju organe
Kraljevo - Pored onih koji znaju da im je transplantacija neophodna, svako od nas je potencijalni primalac organa. To su najbolje shvatili na grudnom odeljenju Zdravstvenog centra "Studenica" u Kraljevu, gde je dvadeset četvoro zaposlenih zaveštalo svoje organe. Vladimir Nović, 38-godišnji medicinski tehničar, nakon jedne reportaže o mladiću kojem je bila potrebna transplantacija, zaveštao je svoje organe, a potom su mu se pridružile i gotovo sve kolege sa grudnog odeljenja. Veruju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će kolektivno zaveštanje organa biti podstrek za mnoge koji još nisu shvatili značaj doniranja.
Sada, od 28 zaposlenih u ovom delu Centra, čak 24 ih ima donatorsku karticu. Spisak onih koji su zahvaljujući Vladi dobili donorsku karticu mnogo je duži i na njemu su i kolege sa drugih odeljenja, bivši pacijenti, komšije, prijatelji...
- Trenutno su 63 potencijalna donatora organa iz Kraljeva, i to samo od septembra prošle godine - kaže uz veliki osmeh Vladimir.
Da li zbog porodične tradicije jer je deda bio rekorder u davalaštvu krvi sa 150 davanja ili jednostavno što ga je život opredelio da bude human, Vladimir Nović je sem životne odluke da se bavi humanim zanimanjem pokušavao i dodatno da bude od koristi onima kojima je to najpotrebnije - bolesnima.
- Probao sam prvi put da se prošvercujem i dam krv još u trećoj godini srednje škole, ali sam bio toliko mršav da jednostavno to nije išlo. Već kasnije i kroz školu i u vojsci, pa i potom kada sam se zaposlio, davanje krvi je postalo, ne pravilo, nego nešto što se podrazumeva. Koliko je to važno mi shvatimo tek kada nekom od naših zatreba krv. Sećam se, tek što sam počeo da radim na hirurgiji, prolazim hodnikom i vidim unezverene ljude, trče na telefon, znam šta je. Pitam - treba li krv, treba. Tu sam. Posle godinu-dve u liftu me sreće čovek. Pita, da li ga se sećam. Kaže dao sam krv za njega i spasao mu život - priča Vladimir.
Da prelomi i potpiše da je potencijalni donator organa, kaže Vladimir, bila je televizijska priča o mladiću koji je doživeo moždanu smrt i čiji su se roditelji kolebali da dozvole uzimanje organa, a sestra prelomila rekavši "da može da odluči, moj brat bi bio za to".
- Imam taj snimak u kome se vide i dva čoveka koji su dobili njegove bubrege i snimak majke iz Beča koja na grudi devojke stavlja ruku da oseti otkucaje srca i često ih vrtim da proverim da li sam u pravu što ovo radim - kaže Nović.
A onda kada je prošle jeseni krenula velika državna akcija, krenuo je i Vladimir u akciju na svom odeljenju.
- Atmosfera na ovom odeljenju je takva da svi živimo kao velika porodica bez obzira ko šta radi. Ja nisam razmišljala ni trenutka. Odmah sam popunila formular. Neko se dvoumio, sat-dva, neko dan-dva, neko duže od sedmice, ali evo, nas dvadeset četvoro na broju - kaže uz osmeh glavna sestra, Danijela Simeunović.
Po rečime sestre Danijele, zdravstveni radnici su najbolji primer da u narodu razbiju predrasude o doniranju organa. Na dugom spisku onih koji su zaveštali svoje organe je i sestra Ljiljana Zdravković.
- Moj suprug je potencijalni donator već nekoliko godina. Kada je počela priča ovde na odeljenju, odmah sam se priključila. Naša ćerka koja je dosta mlada, izrazila je želju da dobije donatorsku karticu. Bar mi koji vidimo koliko patnje bolest i nesreća mogu da donesu čoveku treba da budemo primer drugima. Ako neće medicinski radnici ko će - kaže sestra Ljiljana.
Na Vladinom spisku humanih Kraljevčana najmlađi potencijalni donator je devojka koja ima 18 godina i još je školarka, a najstariji je jedan lekar u penziji star 73 godine.
- Moramo da razbijamo tabue. Srbiji treba bar četiri miliona potencijalnih donatora da naši ljudi ne bi morali da čekaju po klinikama u Beču, Parizu, Londonu - kaže Nović.
Po rečima naših sagovornika, razbijanje tabua i predrasuda je možda presudno. Pre svega onog da samim potpisivanjem "nešto slutiš".
- Pa pobogu, patrijarh Pavle je potpisao donatorsku karticu da bi pokazao koliko je to važno. Crkva mora mnogo više da pomogne. Da je uostalom Bog hteo da lekari ne uspeju da presade bubreg ili srce, ne bi im to sigurno ni dozvolio - kaže Nović.
Sestre i tehničari humaniji od lekara
U pristupanju stroju humanih, suprotno laičkom očekivanju, prednjače medicinske sestre i tehničari.
- Doktori bi morali da budu prvi, ali nisu. Čak i u davalaštvu krvi mi smo aktivniji - kaže uz osmeh Vladimir.
