Izvor: Politika, 22.Jul.2013, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U arapskom jeziku reč ,,etihad” ne postoji
Povodom teksta ,,O jeziku i doslednosti“, ,,Politika”, 16. jula
U našim medijima primetna je dosta dugo velika neujednačenost i proizvoljnost u prenošenju antroponima i toponima iz arapskog jezika, što bode oči i na šta reaguju i oni čitaoci kojima ovakve teme nisu u opisu radnog mesta. Poslednji u tom nizu je tekst A. Stevića, naučnog saradnika Kraljevskog koledža Univerziteta u Kembridžu, u kome je autor sa više ilustrativnih primera predstavio našu sumornu transkripcijsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << praksu. Sa nekim stavovima u pogledu prenošenja stranih reči u naš jezik možemo se složiti, ali ne i sa varijantom reči Etihad, zato što u jeziku izvorniku – arapskom jeziku, takva reč ne postoji. Izgovor DŽ. Hogana, prvog čoveka avio-kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata, ne može biti valjan argument jer on nije izvorni govornik. Tačno je da u propagandnom materijalu kompanije stoji oblik „Etihad“, ali se svuda iznad njega nalazi i originalno ime, napisano arapskim pismom, zapravo, jedini relevantan oblik za transkripciju reči u svim drugim jezicima. U DMG sistemu transkripcije, koji se najčešće koristi za predstavljanje izvorne grafije, glagolska imenica „itihad“ sa osnovnim značenjem: ujedinjenje, i poimeničenim:jedinstvo; savez; konzorcijum..., glasi: ittihād(ime kompanije al-Ittihād). Takav transkripcijski lik nalazimo i u relevantnom priručniku A Dictionary of Modern Written Arabic (H. Wehr – Wiesbaden). Na isti način bi imenicu pročitaoi svaki obrazovani izvorni govornik, svaki arabista, svaki znalac arapskog jezika. Otuda smatramo da je oblik „Itihad“ (prilagođeno pisanje imenice koje se u prenošenju stranih imena primenjuje u standardnom srpskom jeziku – Pravopis, 2010) prihvatljiviji od posredne, engleske transkripcije Etihad, koju bi uostalom ineki Engleziizgovorili kao itihad, po analogiji sa rečima: eternal, ether, Ethiopian... Objašnjenju zašto i Arapi koriste varijantu Etihad (Politika, 13. 7. 2013), dodali bismo i činjenicu da se kratki vokal „i“ u nekim imenima u engleskom transkribuje sa „e“. Tako smo „uvezli“ Hafeza i Heleda, mada imamo svoje Hafize i Halide.
Arapski konsonantski i vokalski inventar, kao i određeni član predstavljaju glavne probleme u prenošenju imena iz arapskog na bilo koji drugi jezik. Arapski vokalizam je veoma jednostavan i sastoji se od triju samoglasnika: „a“, „i“ i „u“, koji mogu biti kratki i dugi, tako da nije bilo teško odrediti adekvatne korespondente u našem jeziku (Pravopis, 2010). Iako su kao ekvivalenti za arapske vokale „i“ i„u“, određeni naši i i u, Pravopis daje samo preporuku za prenošenje nekih imena (p. 183), čime je i on sam izvor „transkripcijskog haosa“ u novinama, za koji je dobar primer ime nedavno svrgnutog egipatskog predsednika: Muhamed Mursi/Mohamed Morsi. Varijacije u izgovoru arapskih kratkih vokalskih fonema uslovljene konsonantskim okruženjem naročito su izražene kod vokala „a“, koji, inače, i u standardnom arapskom jeziku, a osobito u regionalnim dijalektima ima vrlo široku fonetsku realizaciju. Tako za arapski određeni člana „al-“, pod uticajem jezika posrednika, ali i zbog lošeg pravopisnog rešenja (184, 64), nalazimo u dnevnoj štampi brojne varijante za šta je dobra ilustracija ime bivšeg libijskog vođe: Gadafi, El Gadafi, al Gadafi, Moamer el Gadafi, el-Gadafi, al-Gadafi (ar. Mu‛ammar al-Qaddāfî).
Za razuđeni arapski konsonantski sistem koji sadrži 28 glasova (polovina ne postoji u našem jeziku), uglavnom je data adekvatna transkripcijska korespondencija (Pravopis,182–183), prvenstveno oslonjena na književni arapski jezik, ali uz uvažavanje i kolokvijalne realizacije fonema (npr. antroponim Gadafi). Izuzetak je transkripcija međuzubnog suglasnika „t“ sa „t“, pa je tako Baas partija posle nekoliko decenija postala Baat partija?!
Istine radi treba reći da neujednačenost postoji i pri prenošenju imena i iz nama bliskih evropskih jezika, na koju sistematski, duhovito i konstruktivno ukazuje lingvista V. Đukanović, u dobro osmišljenoj emisiji „Put u reči” (RB 2).
Odsustvo stabilnog i ujednačenog sistema transkribovanja onomastike iz arapskog jezika posledica je više faktora, kao što su srazmerno slabo poznavanje arapskog jezika, uticaj jezikâ posrednika i loša i nedorečena pravopisna pravila. Ovo poslednje se može i mora menjati. Ali, svakako, i poštovati, sve dok se kroz živu jezičku praksu ne nađu i usvoje bolja rešenja.
Filološki fakultet – Katedra za orijentalistiku, Beograd
Prof. dr Anđelka Mitrović
objavljeno: 22.07.2013.
