Izvor: Večernje novosti, 16.Nov.2014, 17:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji vađena prva ruda na svetu

JEDNA od 20 ključnih tačaka na mapi ljudske civilizacije je selo Rudna Glava, dvadesetak kilometara udaljeno od Majdanpeka. U njemu se nalazi najstariji rudnik sveta - zvanično je 1990. zaključila naučna elita Evrope. Nekoliko desetina nobelovaca i direktora najvažnijih naučnih institucija tada je odalo priznanje srpskoj nauci i otkriću arheologa dr Borislava Jovanovića u Rudnoj Glavi. U vreme potvrde ovog otkrića još su jasno bila vidljiva okna i galerije rudnika starog 7.000 godina iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << vremena Vinčanske civilizacije. Okna i galerije su bili krunski dokaz da rudarstvo i metalurgija u Evropu nisu uvezeni sa Istoka. - Ne znam da li bi danas dali Rudnoj Glavi takvo priznanje kad bi videli kako izgleda. Iako je reč je o najstarijem rudniku sveta, on je samo formalno, „na papiru“ zaštićen. Realno, on nestaje zbog zarušavanja, jer državne institucije nikada nisu usvojile predlog akademika Jovanovića da se nad ovim jedinstvenim spomenikom civilizacije napravi nadstrešnica - kaže prof. dr Dragana Antonović, predsednik Srpskog arheološkog društva. Naša sagovornica tvrdi da je Srbija sada u nauci priznata kao prostor gde se javljaju prvo rudarstvo i metalurgija na svetu. Kao pijuk Vinčanci su koristili jelenski rog i najrazličitije vrste kamenih batova koje su vešali o uže i udarali zidove okana lomeći rudu. Rudnu žicu su pratili kud god da se prostirala. Na osnovu šljake, pronađene kraj drevnih topioničarskih peći, naučnici su utvrdili da su Vinčanci pravili kvalitetan drveni ugalj koji razvija visoku temperaturu. - Istraživanja ukazuju i na to da su rudnici i metalurška znanja čuvani kao najveća tajna - kaže dr Dragana Antonović. - Naselja i topionice nikada se ne nalaze uz kopove koji su očigledno bili poznati samo malobrojnima. To ne treba da čudi jer su pre 7.000 godina bakarni predmeti bili najluksuznija roba. Ova otkrića i cela nova nauka, arheometalurgija, nastali su posle pionirskih istraživanja Rudne Glave. To je mesto gde je započelo metalno doba, najveća tehnološka revolucija ljudske civilizacije, koja još traje, kažu naučnici. Danas se do rudnika stiže na traktorskoj prikolici vijugavim strmim zemljanim putem. Ostataka rudnika ima sve manje, jer kiša i led „mrve“ jedinstveni lokalitet. Od kada je počelo njegovo otkopavanje 1968, državne institucije zanemaruju spomenik svetskog značaja. Nikada nije napravljena ni najprostija nadstrešnica i upozorenja arheologa su se obistinila. Pre nekoliko godina survala se kamena litica izbušena preistorijskim rudokopima i zauvek je nestalo neponovljivo svedočanstvo o rudarima koji su ljudskom rodu darivali metalno doba. Od većine istraženih okana i galerija Rudne Glave ostali su vidljivi samo njihovi obrisi na gotovo vertikalnoj kamenoj litici nezemaljskog izgleda. A pošto su istraživanja obustavljena još 1989, niko ne zna da li ima još neistraženih preistorijskih okana. - Muzej u Majdanpeku je 2007. konkurisao kod međunarodnih institucija za sredstva kojima bi zaštitili Rudnu Glavu od propadanja. Oni su nam rekli da je neophodno da priložimo dokumentaciju . Tada smo otkrili da ni teritorijalno nadležni niški zavod, ni republički, nemaju nijedan jedini dokument o Rudnoj Glavi. Dok smo mu uz pomoć akademika prikupili dokumentaciju, konkurs je prošao - kaže Bora Krčmarević, kustos u Muzeju u Majdanpeku . A kako se uverio i reporter „Novosti“ do samog rudnika se zaista teško dolazi. Na samom prilazu Rudnoj Glavi u tlu vreba ogromna rupa koja je usisala čitav bokor hrastovih stabala. Žile starih stabala propale su kroz lagume iskopane u dalekoj praistoriji. Krčmarević obajašnjava da je brdo izbušeno kao sir. Reporter „Novosti“ u starom kopu - Vinčanci su imali izuzetan sistem odvajanja rudne žile od stene, tako što su ložili lomače koje su usijavale kamen, koji su zatim naglo polivali hladnom vodom. Tako se rudna žila odvajala i oni su je lomili rogovima i batovima i vadili. Ovaj način rudarenja objašnjava zašto su neki hodnici i galerije izlomljeni, a drugi gde nije primenjivano „kaljenje“ obli. Vinčanci su znali kako koju žicu treba kopati, pa čak i koliki sadržaj metala ona sadrži. Naime, arheolozi su uočili da su neki hodnici brzo napuštani, a ispitivanjem stena otkrili su da one imaju premali sadržaj metala - kaže Krčmarević. Razgledanje tragova rudarenja i davnih epoha na Rudnoj Glavi je prava avantura, jer treba prvo proći kroz gomilu žbunja, zatim izbeći kupine koje se pletu oko nogu i prete da izazovu pad na oštre odvaljene stene na dnu male klisure. Oni koji žele da vide ostatke preistorijskih i rimskih kopova izbliza moraju da se veru po steni bez mnogo uporišta i zavlače u gotovo vertikalne hodnike čiji ispucali zidovi ne ulivaju poverenje. Ipak, izazov da se ide stopama predaka koji su promenili sudbinu sveta je motiv nekih avanturista koji se zavlače u prastare trošna okna. Ali ima i onih koji rizikuju uvereni da se tu krije tajanstveno bogatstvo. - Nažalost, ima sve više divljih arheologa koji zaluđeni pričama o zlatu uništavaju lokalitet. Već su razorili nekoliko preostalih okana tražeći, verovali ili ne, nekakvog zlatnog ovna - konstatuje Krčmarević. KRUG EVROPSKE PRAISTORIJE U KRUGU oko Rudne Glave odigrali su se najdramatičniji događaji u preistoriji Evrope, kaže turizmolog Marijana Pavlović Tufonić, iz Turističke organizacije Majdanpeka.Ulaz u jedan od kopova starih 7.000 godina - Na tridesetak kilometara od mesta gde su rudari Vinčanci uveli čovečanstvo u metalno doba, 2.000 godina ranije rodila se veličanstvena kultura Lepenskog vira. Ona je stvorila prvo organizovano naselje, pripitomila prve domaće životinje i stvorila prvu monumentalnu skulpturu sveta - kaže Marijana Pavlović Tufonić. Ona napominje da Rudna Glava ipak nije bila usamljeni rudokop, kako se donedavno smatralo. - Čitav prsten od 50 kilometara kvadratnih oko Rudne Glave bio je rudarski basen, pokazalo se prilikom istraživanja lokaliteta Praurija na samom ulazu u Majdanpek. Pronađeni su identični alati i okna, sa tragovima istog načina rudarenja. Ovaj lokalitet će sada morati da bude uništen zbog širenja savremenih kopova, ali to je sudbina ovog kraja, u kome rudarenje traje u kontinuitetu i duže od sedam milenijuma - kaže Marijana Pavlović Tufonić. Alat za kopanje korišćen jelenski rog Ona otkriva da je smrt prekinula akademika Dragoslava Srejovića, koji je otkrio Lepenski vir, u istraživanju još jednog lokaliteta koji je nagoveštavao senzaciju. - Profesor Srejović je u Kapetanovoj pećini na ulazu u Majdanpek našao stanište čoveka starije od 27.000 godina - tvrdi Marijana Pavlović Tufonić.REVOLUCIONARNO SER Volter Renfrou bio je doajen britanske arheologije u vreme kad je dr Borislav Jovanović otkrio Rudnu Glavu. Englez koji je za postignuća u nauci dobio od svoje države titulu viteza, osetio je da je reč o epohalnom otkriću. Uz pomoć Britanskog muzeja organizovao je simpozijum u kome je predstavljena Rudna Glava. Zaključak je bio da je reč o revolucionarnom nalazu koji dokazuje da je metalurgija, simbol evropske civilizacije, nastala autohtono u Evropi. Dr Borislav Jovanović otkrio najstariji rudnik na svetu 1968. godine Bio je to otkriće koje je poremetilo sva dotadašnja uverenja, planetarna senzacija. „Amerikan sajens“ je posvetio 10 strana Rudnoj glavi, a Bi-Bi-Si je tražio dozvolu za dolazak u Jugoslaviju i snimanje lokaliteta koju je jedva dobio. Međutim, dr Borislav Jovanović nije pobrao lovorike u sopstvenoj zemlji. Naprotiv.

Nastavak na Večernje novosti...