Izvor: Radio 021, 29.Sep.2014, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužna sudbina domaćeg pasulja
Od kada nema vojske i velikih fabrika, sve se manje proizvodi domaći pasulj.
Srpski prebranac priprema se od pasulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama.
"Potrošnja pasulja značajno je pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se tri puta nedeljno spremao pasulj. Danas je vojska više nego desetkovana, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << služi se vojni rok kao nekad, velike fabrike već dugo ne postoje, bolnice su siromašne i praznik je kada pacijenti dobiju pasulj, a ni škole i obdaništa ga ne troše kao nekad", kaže za "Blic" Milan Prostran, agroekonomista.
Od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja, postalo je isplativije uvoziti ga, nego gajiti.
"Pasulj je nekada gajen kao međuusev, između kukuruza. Danas se ni kukuruz ni pasulj više ne beru ručno, nego kombajnom i ovakav način proizvodnje je zamro. Dokle god bude jeftinog uvoza sa istoka, malo ko će se odlučiti da ga gaji", kaže Prostran.
U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da proizvođači u Srbiji malu proizvodnju pravdaju njenom nerentabilnošću i navode da je u 2013. godini proizvedeno 33.786 tona pasulja, dok je na uvoz potrošeno 11.5 miliona dolara.
Sve je manje domaćeg gradištanca, a i nekada najpoznatiji pasulj iz Tetova, koji je ovde odomaćen, prava je retkost na tržištu Srbije. Izuzetno mala količina se uvozi iz Makedonije i veoma ga je teško naći u trgovinama.
"Uvoznički lobi jači je od nas. Smanjene su količine, nemamo rentabilnost da sejemo kao nekada. Uvozni pasulj jeftiniji je nego domaći, pa narod kupuje ono što može da kupi. Kvalitet ne može da se meri uopšte. Niko ne zna koliko je dugo stajao u magacinu, koliko mu vremena treba da dođe. Čim dugo mora da se kuva, njegova starost je preko dve godine", kaže Mladen Žuža, predsednik "Topolovačkih pasuljara".
Trgovci ne kriju da beže od domaćeg pasulja, jer je čak i uz troškove prevoza, jeftiniji onaj koji stiže iz Kine. "Kada naletimo na domaći ili makedonski pasulj proizvođači ili nakupci traže nam po 350 ili 400 dinara za kilogram, što znači da bi u radnji bio preskup. Zato smo osuđeni na uvoz iz Bugarske, koja nam najčešće prodaje pasulj iz Kirgistana", kaže za Stefan Sekulić, vlasnik jedne privatne trgovinske radnje iz Beograda.
.jpg)
