Izvor: B92, 11.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tumacenje
B92: Dve su slike dominirale proteklog vikenda u medijima, Buš u Albaniji, Koštunica u Rusiji. Buš je rekao: „Što je dovoljno, dovoljno je, Kosovo je nezavisno." Putin kaže da se mora poštovati princip nepovredivosti granica u međunarodnom pravu. Evropska unija kaže da je Kosovo najhitniji problem zapadnog Balkana. Srbija je između. Poziciju Srbije poznavaoci prilika definišu kao poziciju u zoni interesa velikih sila, koju prati rizik da budemo pregaženi. U međuvremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smo dobili nezvaničnu poruku iz Vlade Srbije da je pipremljen akt o poništavanju nezavisnosti „u slučaju da albanski separatisti proglase nezavisnost". Gospodine Đurđeviću, kako ste razumeli poruku predsednika Amerike da su Sjedinjene Američke Države odlučile da Kosovo bude nezavisno? Buš je rekao: „Došlo je vreme, odlučili smo, pre ili kasnije morate reći - Što je dovoljno, dovoljno je, Kosovo je nezavisno." Da li je to pokušaj učvršćivanja pozicije pred susret sa Putinom ili je to nešto mnogo ozbiljnije?
Đurđević: On je takođe rekao da može da dođe do nekog trenutka ili nekog vremena za eventualni kompromis, za razgovore, ali da se krajnji rezultat tih razgovora, po njemu, već zna, to je nezavisnost Kosova, i da bi bilo dobro da Srbija i Rusija naravno pristanu na tu ideju, na taj konačni cilj kako bi proces išao glatko. Ja mislim da je to poruka svakako kosovskim Albancima i pre svega Albancima u Albaniji, ali mislim takođe da je poruka kako Rusiji pred sastanak, kao što ste rekli, tako i Evropskoj uniji. Mislim da se Evropska unija takođe nalazi, slično Srbiji, samo sa drugačijih pozicija, takođe u nekoj vrsti procepa.
B92: U kom smislu se nalazi u procepu?
Đurđević: Pa mislim da je dominantno mišljenje većine članica Evropske unije da bez odluke Saveta bezbednosti o novoj rezoluciji o Kosovu oni ne bi jednostavno preuzeli misiju od UNMIK-a, odnosno ne bi poslali svoje ljude na teren, što dodatno komplikuje situaciju.
B92: Da li u tom smislu treba da razumemo gospođu Angelu Merkel kada kaže da je Kosovo najhitniji problem zapadnog Balkana iz perspektive Unije?
Đurđević: Da, primetili ste da gospođa Merkel naročito ne govori tim rečnikom kao gospodin Buš, ona više govori o nekom kao postavljanju problema, analiziranju situacije. Pomene se mogućnost podrške Ahtisarijevom planu, ali nigde se tako decidirano ne zalaže za nezavisnost, naročito politika u Berlinu. Mislim da Evropska unija shvata sve više koliko je kompleksan sam problem Kosova, samo rešenje problema Kosova, koliko je ono kompleksno ukoliko ne bude imalo podršku u Ujedinjenim nacijama, a opet s druge strane koliko je kompleksno ukoliko i bude imalo podršku u Ujedinjenim nacijama, a Srbija se s tim ne bude složila. Znači, mnogo je neizvesnosti u celom tom procesu, a Evropska unija je ta prvo koja treba da preuzme odgovornost na terenu, i to se dešava negde, tako da kažem, u zadnjem dvorištu Evropske unije, i kakav god rasplet da bude Evropske unije će se smatrati odgovornom za taj rasplet najvećim delom.
B92: Da li uprkos svemu možemo da kažemo da je u priči o Kosovu nastupio novi momenat, možda neočekivani iz perspektive Zapada, jer je Rusija rekla to što je rekla? A možda je taj novi momenat i očekivan? I u kom smislu je to novi momenat?
Đurđević: Pa dosta je novi zato što pretpostavljam da mnogi glavni gradovi evropskih zemalja, pre svega Vašington, su smatrali da će sam proces posle Ahtisarijevog predloga ići mnogo brže. Ja igrom slučaja znam da su mnoge naše kolege iz Vašingtona smatrale da će sam proces ići sigurno mnogo brže, da je 2006. godina bila neka godina kada je odluka o Kosovu trebalo da bude doneta. Ono što je tu dodatna stvar je da su takve neke nade i takve neke poruke slate i kosovskim političarima, tako da se sad i od njih očekuje da na neki način kroz retoriku, kroz ponašanje kontrolišu situaciju na terenu. Tako da, velika su očekivanja, a opet evo niko ne zna tačno na koji način će se stvar rasplesti, a da bude rezultat stabilnost u regionu, da niko ne bude ponižen, a da perspektiva se evroatlantskih integracija obezbedi za sve države Zapadnog Balkana, a ne samo za pojedine. Jer, mi znamo da će dosta teško biti demokratskim snagama, demokratskim opcijama u samoj Srbiji da ukoliko rešenje bude nametnuto od UN-a, da jednostavno glasačima u Srbiji objasne da je i dalje naš strateški interes, što ja smatram da jeste u svakom slučaju, članstvo u Evropskoj uniji i članstvo u NATO-u. To su neke dileme koje, ja mislim, jednostavno i naš pregovarački tim, verovatno i oni ljudi koji se bave spoljnom politikom postavljaju pred Evropsku uniju, pred Vašington.
B92: A da li u ovom trenutku možemo da govorimo o Ahtisarijevom planu kao o nečemu što je u ovom trenutku stavljeno ad akta, možda je prejaka reč, ali da je potisnut u drugi plan?
Đurđević: Pa mislim da sada niko ne priča o Ahtisarijevom planu, mada se i nacrt nove francusko-američke rezolucije poziva na Ahtisarijev plan, on jeste neka osnova. Sada je pitanje kroz dalje razgovore pre svega između Putina i Buša, a moguće je i kroz neke predloge koje je premijer Koštunica, bar je tako najavljeno da je izneo predsedniku Putinu, moguće je da se neki delovi tog plana na neki način čitaju drugačije i da budu osnov neke nove rezolucije, mada je opet Beograd rezolutno odbacio Ahtisarijev plan. Mislim da Ahtisarijev plan u ovom trenutku nije onako neka žiža, u nekom fokusu, on jeste jedini dokumenat koji ima tu jednu većinsku podršku pre svega članica Kontakt grupe, ali nema podršku Rusije, nema podršku Beograda. Najveći problem u tom papiru, osim mnogih drugih problema koje ima, ali najveći problem je u stvari što otvara vrata za nezavisnost i što čak i pominje kao preporuku da je nadgledana nezavisnost ono što se preporučuje.
B92: Gospodin Putin je ranije rekao da se Rusija principijelno zalaže za isto za šta se zalaže i Srbija, za to da ne može biti povređeno međunarodno pravo, odnosno za nepovredivost granica, jer je prekrajanje granica nepravedno. Kako da razumemo njegovu izjavu posle samita G8, da mu se čini da su zapadni saveznici Rusije mnogo bolje shvatili poziciju Rusije posle samita? Da li je to korak ka nekom viđenom kompromisu ili nije?
Đurđević: Ako bih ja mogao da tumačim reči predsednika Putina, mislim da je ono što je on želeo reći u stvari da su mnoge evropske zemlje shvatile da jednostavno ova brzina koju SAD nameću, rešenje za koje se zalažu, opet kažem, bez jedne opšte podrške, će stvoriti realan i ozbiljan problem Evropskoj uniji, koja treba da bude ta koja će da ima odgovornost na Kosovu. Neće, čini mi se, parlamenti država članica izglasati da se pošalju trupe na Kosovo, koje bi obezbeđivale buduću nezavisnost po toj ideji, ukoliko ne budu imali podršku Evropske unije. Mislim da verovatno neko upozorenje ide u pravcu – Dobro, ako SAD nastave sa tom svojom politikom, a mislim da je to neka ideja da se Evropska unija non stop stavlja pred svršen čin, da ukoliko ne bude išla kroz jedan proces koji je nadgledan, kako Vašington kaže, koji je kontrolisan, koji se zna kako počinje i kako se završava, da može doći u situaciju da se taj proces otvori kroz možda neko bilateralno priznanje ili davanje nekog signala, zelenog svetla albanskom parlamentu, odnosno parlamentu Kosova da proglasi nezavisnost, da se onda situacija drastično menja, da se stvara jedna konfliktna situacija na samom Kosovu i u regionu, i da Evropska unija onda mora da reaguje jer se to dešava u njenom komšiluku, tako da kažem. Znači, to je vrlo opasna politika i moguće je da je predsednik Putin na to aludirao kada je govorio.
B92: Pre puta premijera Koštunice u Rusiju bilo je prognoza da će podrška Rusije, ako možemo za trenutak da zaboravimo svetsku scenu, zavisiti od toga šta Putin bude čuo od premijera Koštunice. Da li, sudeći prema izjavi Putina posle razgovora sa premijerom Koštunicom, možemo da kažemo da je zadovoljan tim što je čuo ili da nije zadovoljan? Mi ne znamo koju je inicijativu premijer Koštunica predložio, ali kako Vi razumete ovaj sastanak?
Đurđević: Ono što je meni prva stvar od koje se ne odstupa, i to je poslednja linija odbrane, to je teritorijalni suverenitet država i potencijalno eventualno članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Znači, nema međunarodnog priznanja po tom scenariju, odnosno nema rezolucije ili nema budućih dogovora ukoliko se Beograd i Priština s tim ne slože, to je jedna osnovna stvar. Šta je sadržina nekog eventualnog srpskog predloga o tome sada može da se spekuliše. Mislim da je predsednik Putin takođe pred G8, kada je pominjao nametnute rokove, brzinu, on je pominjao jednu stvar, rekao je: „Zašto ne ostavimo jedno vreme da Beograd i Srbija, s njima može da se radi, da se dođe do kompromisa?" Mislim da je on verovatno aludirao, imajući više informacija, da je moguće da se otvore neka nova poglavlja koja bi omogućila da se stavovi strana približe. Ja sad to ne znam definitivno, jer nigde, ni kod premijera Koštunice, ni kod predsednika Putina, nije pomenuta ni na koji način sadržina razgovora, osim što su se pozivali na jednu opštu stvar međunarodnog prava, međunarodnih odnosa. Ono što je sigurno bitno, i biće dosta važno za poziciju Rusije o Kosovu i za argumente koje će eventualno predsednik Putin da iznese predsedniku Bušu, to je to šta Beograd, ako možemo tako da kažemo, nudi novo i na koji način je Beograd uopšte spreman da se suoči sa odgovornošću koju nosi rešenje kosovskog pitanja. Jeste, sada izgleda da je na neki način Beograd, hajde da kažem, ’pobedio’. Znači, rezolucija nije prošla, ne zna se kad će proći, vrlo su velike lomljave oko toga, ali mislim da to ne treba da se jednostavno uljuljka. Jednostavno, jako je važno šta se dešava na samom Kosovu, na koji način će ovo eventualno odlaganje da utiče na odnose na samom Kosovu, na koji način će to da utiče na samu srpsku zajednicu, jer oni žive u velikoj neizvesnosti. Vi ne možete da živite u neizvesnosti dugo godina, vrlo je teško pomisliti. Dakle, tim ljudima isto se mora, čini mi se, dati naznaka politike - Dobro, mi idemo na odlaganje rešenja, ali za to vreme ćemo da radimo to, to i to, da biste vi bili sigurniji, da bi se tamo ojačali. Dakle, to je ono o čemu bi Vlada Srbije trebalo da vodi računa.
B92: Kada govorimo o podršci Rusije, da li su pobrkane babe i žabe, ako tako mogu da kažem, ako pomešamo politiku i ekonomiju? Premijer Koštunica je rekao da je sa predsednikom Putinom razgovarao o saradnji dveju zemalja, o većem prisustvu ruskih kompanija u Srbiji, u metalurgiji, energetici, avijaciji i transportnoj infrastrukturi. Prema rečima premijera Koštunice, kako piše agencija „Beta", tender za prodaju akcija NIS-a će biti objavljen za nekoliko meseci i prioritet pri prodaji državnih akcija biće dat ruskim kompanijama. Da li se brkaju dve potpuno nespojive stvari ako kažemo da između ostalog i ovo može da bude jedna od ponuda?
Đurđević: Pa mislim da ne. Znate kako? Strateške kompanije, tako velike kompanije u stvari imaju strateški značaj za svaku državu. I mislim da opet svaka država i vlada te države kada uđe u privatizaciju, uopšte kada traži stranog partnera za privatizaciju takvih velikih objekata sigurno da razmišlja i o nekim geostrateškim i geopolitičkim interesima. Srbija je definitivno zemlja koja ima manjak i imaće manjak energije u budućnosti, samim tim je Srbiji isto važnost Kosova pošto postoje dosta velike naslage lignita na koje Srbija, tako da kažem, bar za sada formalno polaže pravo. Ukoliko se, hajde da kažem, situacija promeni, ukoliko Srbija više ne bude imala pravo na taj lignit ili se tako desi, vi ste jednostavno gurnuti na neki način u ruke Rusiji, da imate jednu visoku energetsku zavisnost od same Rusije, tako da je, pretpostavljam, i to jedan mozaik cele priče. Jednostavno, mi vidimo, evo, kada je najavljena i privatizacija JAT-a, gde se Aeroflot pojavljuje kao vrlo ozbiljna kompanija koja je zainteresovana očigledno ili se bar tako priča za kupovinu akcija, videli smo da se Evropska komisija oglasila, kojoj baš to, opet kažem, nije u interesu na neki način, znači te stvari su vrlo povezane. Takođe, predsednik Buš je rekao da, eto, Srbiji treba dati evropsku perspektivu, međutim to SAD ne mogu da učine pošto naravno nisu oni iz Evropske unije, ali oni će raditi na jačanju bilateralnih odnosa. SAD su najveći ekonomski partner Srbiji. I mi vidimo, ako apstrahujemo tu priču oko Kosova, da se vrlo dobro razvijaju ekonomski odnosi između SAD-a i Srbije i vojna saradnja, tako da kažem, vojna kooperacija. Kad neki čovek ne bi znao šta je Buš izjavio u Tirani, pomislio bi da smo mi stvarno vrlo bitni partneri, zato ovu stvar oko Kosova i oko, tako da kažem, možda nekih emotivnih reakcija, koje je možda i predsednik Buš isto imao u samoj Tirani, možda treba uzimati sa zadrškom. U svakom slučaju, mislim da bi jedna ishitrena odluka naštetila Evropskoj uniji, a sigurno bi naštetila i Srbiji i srpskom položaju. Jer, Srbija je mala zemlja koja na neki način vrlo teško mora da se sklanja između oluja koje duvaju sa nekoliko strana, i to je dosta nezahvalan položaj.
B92: Da li ste saglasni sa procenama da faktički do 1. jula, za kada je zakazan sastanak Buša i Putina u Mejnu, ništa neće biti odlučeno, dakle da će ipak sve međunarodne institucije čekati ishod tog sastanka?
Đurđević: Pa znate kako? Ako bi se sada išlo sa rezolucijom i sa idejom da se glasa o rezoluciji u ovom obliku u kom je ona bila predstavljena pre nedelju dana ili tako nešto, ona ne bi prošla. Moguće je da će SAD hteti da poguraju ne bi li videle dokle je Rusija spremna da ide ili će nastaviti konsultacije u Savetu bezbednosti, kako bi kroz te konsultacije i pripremile sastanak u Mejnu, dakle da otvore nekoliko opcija, nekoliko dokumenata, nekoliko papira koji bi cirkulisali kao neka uvertira konačnom, ako tako može da se kaže, dogovoru predsednika Buša i predsednika Putina. Ali, meni se čini, s obzirom na ovakvu kompleksnost pitanja, mislim da SAD ne bi sebi dozvolile da u ovom kratkom vremenskom periodu idu na glasanje u Savetu bezbednosti, imajući u vidu da je vrlo verovatan ruski veto. Znači, oni, po mojim saznanjima, otprilike imaju devet glasova podrške novoj rezoluciji, ruski glas nemaju, i mislim da je Kina uzdržana, takav je otprilike raspored snaga sada. Tako da, ja verujem da će se stvari u smislu neke nove rezolucije eventualne znati sigurno malo više posle sastanka Buš-Putin. Jer, opet imajući u vidu da je tačna informacija da je premijer Koštunica predsedniku Putinu izneo neke nove ideje, kako su rekli, možda će te neke nove ideje biti dovoljno interesantne, dovoljno važne i da će dovoljno da zaokupe pažnju i predsednika Buša i predsednika Putina da deo tog paketa usvoje i da se onda ide u neki dogovor do kraja godine.
B92: Da li u vestima o razgovorima Rusije i SAD-a o Kosovu treba da pratimo informacije o Kosovu ili o antiraketnom štitu?
Đurđević: Mislim da treba da pratimo i informacije o Iranu.
B92: I Iranu.
Đurđević: Mislim da treba pratiti informacije o celom jednom korpusu...
B92: Da bismo shvatili šta se dešava oko nas.
Đurđević: Da, mislim da treba pratiti, kao što ste pravilno primetili, informacije o raketnom štitu, o Kosovu, o Iranu. Raketni štit, isto još jedan vrlo zanimljiv način na koji je ta tema u stvari uopšte dospela u medije, uopšte u fokus, u žižu pažnje je da SAD potpisuju bilateralni sporazum sa dve države članice NATO-a, članice Evropske unije, bez potpune podrške ili konsultacije sa Briselom. To zadaje vro veliki udarac samoj bezbedonosnoj i spoljnoj politici, zajedničkoj politici Evropske unije, to je još jedna stvar gde ja mislim da Evropska unija isto... Naravno, ona podržava, to je bez dileme, i razume brigu Vašingtona, ali čini mi se da mnoge diplomate škrguću zubima na koji način je to izvedeno, i ovo je još jedna stvar koja konfrontira Evropsku uniju sa Rusijom. Hajde, pominjali smo neku moguću energetsku zavisnost Srbije od Rusije. Tek je energetska zavisnost evropskih zemalja od Rusije dosta velika, i mislim da je naročito Nemačka i gospođa Angela Merkel toga svesna. Mnoge stvari je prethodna vlada gospodina Šredera potpisala sa Rusijom, vrlo su bili bliski bilateralni odnosi, tako da je raketni štit još jedan izazov spoljnoj politici Evropske unije, a naravno nije toliki izazov kao Kosovo. Kosovo je na neki način sad stvar koja postoji kao problem, koju su očigledno sad generacije političara nasledile. I posle odlaska Tonija Blera mislim da su sad svi u stvari naslednici politike koja je stvarana krajem devedesetih godina, konkretno intervencijom i pre toga, tako da se sad oni time moraju baviti dosta, ali novi izazov je raketni štit. Ono što ja mislim da je takođe interesantno, možda treba parafrazirati ono što je predsednik Buš rekao kada je pominjao, i bivši sekretar Ramsveld, koaliciju voljnih za rat u Iraku, pa je imenovao određene zemlje koje su bile deo koalicije voljnih, koje su članice Evropske unije i pomogle su u intervenciji u Iraku. Ja mislim da samo o Kosovu u Evropskoj uniji postoji koalicija nevoljnih. Znači, postoji koalicija, oni će podržati neku ideju, eventualno ono na čemu insistira Vašington, ali vrlo nevoljno. Mislim da je Evropskoj uniji taj vruć krompir u ruci i pokušava da ga ohladi, zato je potrebno neko vreme i njima.
B92: Da li je srpska diplomatija u ovom trenutku dobila bitku? Kako da razumemo izjavu predsednika Srbije koji upozorava, ako u diplomatiji ima iskrenosti, hajde to da nazovemo diplomatskom iskrenošću, koji je rekao da nije dobro ako velike sile zatežu odnose na našem pitanju i da bismo morali da zaštitimo naše interese tragajući za saveznicima u saglasju sa interesima velikih sila? Dakle, kakomi treba sada da se ponašamo između dve vatre među kojima se nalazimo?
Đurđević: Pa pozicija Srbije, kao što je predsednik rekao, je veoma delikatna, veoma teška. Mislim da ono što je neka ideja vodilja u celoj priči, to je dosta teško, ali jednostavno to je nužno, je ne slediti emocije. Emotivno, sigurno bi se i mnogo građana Srbije na neki način osetilo poniženim ukoliko bi se odluka o tom rešenju sprovela. Mislim da političari ne bi trebalo na taj način da reaguju jer interes Srbije zbog sebe same je članstvo u Evropskoj uniji, članstvo u NATO-u, i mi ne želimo, ja mislim i nadam se, da budemo jedina zemlja koja je okružena NATO zemljama, a čije su članice i Albanija, i Crna Gora, i Makedonija, i Hrvatska, mislim da je to po naš položaj, po naše interese neodrživo.
B92: A šta mislite, da li su predstavnici Vlade Srbije, predstavnici naše političke elite imali u vidu između ostalog i Kosovo, odnosno našu poziciju u tim pregovorima, kada su odlučili da sarađuju sa Haškim tribunalom ponovo, bez obzira na to da li je to treći strateški interes ili drugi koalicioni sporazum? Dakle, šta mislite, bez obzira na to što su ta dva procesa paralelna, kako svi kažu i u Uniji, da li su možda to isto imali u vidu?
Đurđević: Međunarodni položaj Srbije u poslednjih nekoliko godina, to mi svi znamo, je jednostavno bio diktiran saradnjom sa Haškim tribunalom. Znači, mi znamo da bilo koji međunarodni funkcioner koji je dolazio, ministar, ja mislim da je u prvoj rečenici posle ’dobar dan’, govorim o Evropskoj uniji, pominjao Haški tribunal. Mislim da je, nažalost, ta tema oduzela jako puno kredibiliteta Srbiji, mislim da je okrnjila položaj Srbije i oko Kosova, jer je Kosovo, opet kažem, isto spoljnopolitički i unutrašnjepolitički prioritet. Tako da, jeste to na neki način paralelan proces, ali je i vrlo povezan, tiče se položaja Srbije na međunarodnoj sceni. Drugačije je kad pregovara jedna Srbija koja je na putu da potpiše sporazum o stabilizaciji i asocijaciji ili ga je već potpisala, što sad nije slučaj, nego ako je to zemlja koja to nije uradila. Drugačiji je položaj Srbije ukoliko sad i Karla del Ponte kaže: „Treba podržati demokratske snage", ne znam kako je ona sad to tačno rekla, „jer oni treba da urade jedan bitan posao", nego kad kaže: „Njih treba izolovati." To su neke poruke koje su drugačije, i mislim da je zbog toga isto u interesu Srbije da na neki način ima nove ideje, ali da se odluka o Kosovu ne donese sutra. Jer, sa ovakvom politikom koja je započela mislim da će pozicija Srbije da ojača, pa ćete onda imati neke države u Evropskoj uniji koje će se još više zabrinuti da kažu – Pa ne možemo sad da podržavamo, s jedne strane, kao prioritet naše politike na zapadnom Balkanu da Srbija, hajde da kažemo, ojača, da se demokratizuje, da stabilizuje svoje institucije, a s druge strane da ih guramo u neku vrstu rešenja koje će da ih ponizi.
B92: A kakvu težinu i da li je to za unutrašnju ili za spoljnu upotrebu, ima nezvanična vest o dogovoru koji je Vlada načinila o aktu poništenja eventualne nezavisnosti, jer nezavisnost Kosova ne bi bila u skladu sa Ustavom Srbije?
Đurđević: Pa koliko sam ja uspeo da razumem, to je akt koji poništava odluke, odnosno bilateralna priznanja eventualna koja bi usledila po rezoluciji kosovskog parlamenta. Ja mislim da je to jedno od legitimnih načela kako bi se jedna određena država ponašala. Mi, odnosno naša vlada i parlament su decidno rekli da je za njih kosovska nezavisnost neprihvatljiva, ovo je samo, tako da kažem, funkcionalni papir koji to jednostavno opisuje. Sad, ta odluka ja ne znam kakva je, videćemo. Ono što bi bilo najopasnije je da ta odluka bude u stvari motivisana emocijama, o kojima smo pričali, a ne racionalnim položajem Srbije. Srbija ne može sebi da dozvoli da kaže – E, sada nas uopšte međunarodna zajednica ne interesuje, mi sad prekidamo diplomatske odnose. Mislim, to bi bilo opet loše po poziciju Srbije, ali sigurno jedan akt, tako da kažem, nepriznavanja takvih odluka koje nemaju utemeljenje u odlukama UN-a je jedan legitimni potez vlade čiji je teritorijalni suverenitet koji formalno postoji ugrožen.
B92: Uprkos opomenama koje stižu iz zvanične Prištine da će, ukoliko ne bude do nekog perioda doneta odluka, biti proglašena nezavisnost, premijer Albanije je tokom vikenda, posle sastanka sa Bušom, rekao da treba sačekati i poslao je smirujuću poruku svojim kolegama iz Prištine. Da li i to ukazuje da će ipak sve biti odloženo do jeseni? Ne teram Vas sada da predviđamo, ali hajde da pokušamo da analiziramo, za kraj.
Đurđević: Meni se čini da je glavna komunikacija koja od međunarodnih diplomata ide prema albanskim liderima, a to je kontrola situacije na terenu. Mnoge izjave od samog prezentovanja Ahtisarijevog plana u februaru do sada su išle u tom pravcu – Da, cilj jeste nezavisnost, to će da se desi, ali trnovit je put do te nezavisnosti. Danas je i premijer Čeku rekao: „Pa dobro, moramo imati u vidu međunarodne okolnosti..." Mislim da su to izjave koje su jednostavno u dogovoru sa međunarodnom zajednicom date kako bi se situacija na samom Kosovu držala pod kontrolom. Naravno, međunarodna zajednica je svesna te moguće pretnje koja se stalno pominje, da ukoliko se status ne reši u nekoj doglednoj budućnosti, neka tempirana bomba moguća je na Kosovu.
B92: Da li to možemo da shvatimo kao vid pritiska? Koliko je realna ta pretnja, u ovom trenutku?
Đurđević: Znate kako? Kosovo je teritorija koja definitivno nije konsolidovana, institucije jesu uspostavljene, ali funkcionišu sa promenljivim uspehom. Postoji jako mnogo nezadovoljnih ljudi, frustriranih situacijom koja je trenutno na Kosovu. Na Kosovu se vrlo teško živi, tamo je većina populacije ispod trideset godina bez ikakve perspektive da se zaposle, bez perspektive normalnog života, to su sve faktori rizika koji mogu da doprinesu da dođe do nekog, hajde da kažem, neželjenog scenarija. Ali, opet, s druge strane, mislim da bar u ovoj trenutnoj situaciji albanskim liderima, Albancima na Kosovu, ne deluje mi da im je u interesu da u ovom momentu kad su, evo da kažem, doživeli na neki način vrlo onako emotivnu podršku od predsednika Buša, da oni na neki način ugroze te pozicije. Čini mi se da dok god oni imaju tu izvesnost da je na kraju tunela ta neka nezavisnost, bila nadgledana ili kakva god, mislim da će se oni truditi da situaciju drže pod kontrolom. E sad, pitanje odgovornosti je pre svega na evropskim državama i SAD-u. Na koji način oni misle da uopšte nadgledano upravljaju Kosovom? Imaju li oni ideju na koji način, koji su koraci da to društvo ide u pravcu razvoja, jer to je svima u interesu? Da li neko razmišlja šta je dan posle statusnog rešenja, da li bi bila nadgledana nezavisnost, nadgledana autonomija? Šta je dan posle, jer neće se rešiti tog dana taj problem koji tamo postoji strukturni? Tako da, ja se samo plašim da jednostavno evropske birokrate ne idu opet na formalizovanje svog prisustva, ali u stvari da dugoročni razvoj će da prepuste, kao što kažu, nevidljivoj ruci tržišne ekonomije, što je na Kosovu skoro nemoguće. Tako da, tu je isto velika odgovornost na onima koji donose odluke, koji će da investiraju svoj novac tamo i svoje ljude i svoje trupe. Da li oni imaju konkretan plan na koji način to društvo da se stvarno demokratizuje i da se onda kroz tu demokratizaciju jednostavno uspostave neki regionalni odnosi koji su normalni? Srbiji nije u interesu da ima jedno neuređeno društvo, jednu teritoriju koja je potencijalno vrlo opasna, koja može da bude rasadnik nekih ekstremističkih pokreta, to je za Srbiju poslednja stvar o kojoj bi trebalo da razmišlja, jer to znači dodatni novac za bezbednost, za vojsku, to je ono što je isto problem same Srbije.
B92: A i treba nazreti šta je u stvari naša konkretna ideja o svemu tome.
Đurđević: I treba nazreti šta je naša konkretna ideja, pre svega kako graditi buduće odnose sa Kosovom ukoliko bude nametnutog rešenja. Ja sam vrlo veliki pesimista da će u nekoj doglednoj budućnosti ti odnosi da budu, hajde da kažem, utemeljeni na nekom poverenju, daleko od toga, ali opet treba pokušavati naći neke kanale komunikacije sa albanskim liderima, sa albanskim civilnim društvom, i treba pre svega raditi jako puno na ojačavanju srpske zajednice na samom Kosovu. Mislim da je suviše velika koncentracija političkih programa na neki način, što je i prirodno, koncentrisana na severno Kosovo, na Kosovsku Mitrovicu, jer to je jedino urbano mesto, ali samim tim je, ja mislim, odgovornost i samih ljudi koji su lideri u Kosovskoj Mitrovici, pošto su u boljem položaju, da nađu dobru ideju, dobar balans, dobar program, kako bi ojačali srpske enklave koje su južno od Ibra. Evo, sad postoji ta prilika da se eventualno kroz ministarstvo jednostavno stvori jedan dobar program kako s tim ljudima tamo raditi, kako njih ojačati da onda i oni mogu da predstavljaju jednu zajednicu, koja jeste naravno naslonjena na Beograd i na Srbiju, to je potpuno prirodno, ali koja o mnogim stvarima može da priča u svoje ime, koje nisu neke velike geopolitičke stvari, koje su jednostavno životne stvari, i može da zastupa svoje interese na najbolji mogući način, jer jednostavno zna svoju svakodnevicu.
B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta.
.jpg)
