Izvor: Nezavisne Novine, 02.Nov.2016, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri smrti u "Magnoliji lux"
Sumnja da su opasni ljudi pripremali atentat na premijera Aleksandra Vučića ili, kako je ministar unutrašnjih poslova i neformalni portparol MUP-a Srbije Nebojša Stefanović preneo premijerove najgore strahove, njegovog brata Andreja, bacila je u zasenak smrt troje ljudi u ilegalnom domu za starije u Pančevu.
Nema spora da je arsenal oružja pronađen nedaleko od porodične kuće Vučića u prigradskom naselju Jajinci signal za uzbunu; bio bi to i da Srbija u ovom veku već nije doživela >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << jedan uspešan atetat na premijera čije su pripreme, podsetimo, ignorisane. Ali, baš zbog toga čudi, blago rečeno, neuobičajena praksa da se istraga o nameni oružja vodi javno, toliko javno od prvog momenta da su svi potencijalni atentatori odavno mogli da uhvate maglu.
Za razliku od njih, vinovnici zločina u Pančevu, koji se okončao smrću troje ljudi, nisu mogli da pobegnu. Reč je o vlasnici ilegalnog doma smeštenog u apartmanima egzotičnog imena "Magnolija lux" i vlasniku stanova pretvorenih u dom. Oni su pritvoreni, verovatno će biti osuđeni za nehat, posebno ako se dokaže da je jedan od štićenika neugašenom cigaretom izazvao požar. Što će, ako se pozovemo na praksu, bezmalo skinuti odgovornost s najodgovornijih. Posle opet mogu da pokrenu biznis, manje profitabilan, jer će, valjda, angažovati nekog da i noću bdi nad starijima koji su im povereni na brigu. Za solidan novac.
Možda će, ako se ostvari naum resornog ministra Aleksandra Vulina, osim glavnih preduzetnika nelegalne rabote i srodnici stradalih biti krivično gonjeni zbog nemara, preciznije smeštanja svojih roditelja u nelegalni dom. Možda, ako se promeni zakon, jer je po važećim držanje nelicencirane socijalne ustanove delikt prekršajne, ne krivične prirode. Sa zaprećenom kaznom do milion dinara za nelegalnu ustanovu i do 250.000 za "preduzetnika". Ukupno, ako je uhavaćen u prekršaju, vlasnik doma može platiti maksimalano 10.000 evra globe, a minimalno oko 2.000 evra (200.000 dinara za ustanovu, plus 10.000 dinara za preduzetika).
Smrtni ishod, kako se to rogobatno kaže pravnički, nije kalkulisan u matični zakon, pa postoji malena verovatnoća da će u kažnjavanju pripomoći krivični zakonik, ali samo malena.
Vlasnici ilegalnog doma smeštenog u apartmanima egzotičnog imena prethodnih godina zatvorane su dve ustanove istog statusa. Uprkos kaznama, nastavila je da radi. I ne samo to; po najnovijim podacima, lokalna samoprava joj je pripomogla finansijskim injekcijama od oko milion dinara, popola u dva navrata, iako nije pružila dokaze da je pokrenula legalan posao i zaposlila legalano ljude.
Ako se malo udaljimo od tragedije, čitava ova priča otvara niz pitanja koja se redovno zagube u našim tranzicionim decenijama, stvarnim i lažiranim krizama, pa i atentatima. Dakle, deca, unuci/ke, braće, sestre ljudi smeštenih u ilegalne domove zaista mogu biti krivi što su to uradili. Pa, i u slučaju da nisu znali da domovi nemaju dozvolu za rad – što automatski znači odgovarajuće uslove – krivi su; mogli su da provere na sajtu nadleženog ministarstva koji domovi imaju licencu.
Verovatno su mnogi to i učinili i shvatili da je to otprilike 130 ustanova, od kojih je samo Bežanijska kosa većeg kapaciteta i može da zbrine 600 korisnika različitog stepena fizičkih i mentalnih sposobnosti. Što uključuje i nepokretne, ali i živahne ljude trećeg doba kojima je dom dobra prilika za mirno i udobno starenje. Dalje, oni koji stignu na red za krevet, moraju odvojiti najmanje 33.000 dinara mesečno: za garsonjeru živahni kojima nije neophodna nega plaćaju 49.000 dinara, a nepokretni nešto više od 60.000. Prevedeno na "lokalnu" valutu 280, 400, odnosno 500 evra. Preračunato prema prosečnoj penziji, i za najjeftiniju varijantu nedostaje trećina, a lux varijante pokrivaju ujedinjene prosečna plata i prosečna penzija.
Sličan je cenovnik i u ostalim državnim domovima, a u privatnim je nešto "jači". Uprkos tome, nikad nema mesta. Nema, iako se u Srbiji s početka XXI veka smeštaj roditelja u dom smatra grehom ravnim oceubistvu, nešto kao modena verzija lapota, smrtna presuda, umiranje na rate. Nema mesta, jer je Srbija, uprkos i zahvaljujući svim društvenim potresima i iskušenjima, zemlja sve starijih ljudi, sve češće samaca/ica, čiji su bližnji daleko. Otišli ili pobegli trbuhom za kruhom.
U siromašnoj Srbiji ima približno jednako domaćinstava i stanova, ali se tranzicija, koja je jednima bila darežljiva majka, a drugima zla veštica, postarala da u desetinama hiljada skučenih stanova žive tri generacije. Koje, što je veoma važno, ne mogu da se odreknu ni dinara prihoda tako što bi, primerice, neko ostavio posao pa se posvetio brizi za onemoćalog pretka. Naprotiv, i nezaposleni traže posao "na crno", ostavljaju i decu bez nadzora čitav dan, a kako ne bi starije.
Iako zvuči kontradiktorno, takve porodice su najboji klijenti ilegalaca, koji, po pirodi stvari, mogu manje da naplaćuju usluge pošto štede na raznim frontovima; nemaju zvanično zaposlene, ne plaćaju poreze, "zaboravljaju" noćnu smenu, ko zna gde nabavljaju hranu i koliko često menjaju posteljinu...
Ima, naravno, i onih kojima su roditelji, a posebno bake i deke, višak pa ih se tako otarase. I uštede pri tome. Ima, napokon, i onih koji, uprkos dobroj volji, ne mogu da odvoje 24 sata za negu svojih starijih, pa su prinuđeni da ih smeste u dom. A kad se lista licenciranih iscrpi, tu su – nelegalni. Koji se, uzgred, često ponašaju kao da su dobili dozvolu za rad, ne od Vulina, nego od Isusa Hrista lično. I, uzgred, glume kao da je sve u najboljem redu, od recepcije do priznanica za račun.
U republičkoj inspekciji radi devetoro ljudi, predanih, ali nadležni su za sve socijalne ustanove. Uzgred, treba da "ganjaju" i nelegalne. I često uspevaju, pa su proteklih godina, skupa s kolegama/icama, u Vojvodini, zatvoril 190 ilegalnih domova za starije, uključujući i dve preteče "Magnolije lux". Ali, inspekcija, čak i da ima ovlašćenja, ne može da strpa nesavesne vlasnike u zatvor, ne može da ih oglobi toliko da im uskrati mogućnost za nastavak "posla". Ne može, niti je u njenom mandatu, da zainteresovanima obezbedi smeštaj u licenciranim domovima.
Dabome, preci se tako zbrinjavaju u tesnoj saradnji države i potomaka. Uz pažljivo planiranje socijalnih budžeta i još pažljivije sprečavanje i kažnavanje svih onih koji svojim ujdurmama zarađuju na onima koji su prinuđeni da se snalaze. Po cenu života. Po cenu tri života.
Mnogima će prethodni redovi delovati nepotrebni, posebno onima koji imaju dublji džep i mogućnost da roditeljima obezbede danonoćno brigu u kući. Da se ne lažemo, mnogi će pomisliti i zašto se troši onoliko reči na slučajnu nesreću u kojoj je stradalo troje ljudi koji bi se ionako uskoro "preselili", a toliko je drugih važnijih, vrućih tema oko nas, špijuna, atentatora, Rusa i Amerikanaca, MMF-a... Pomisliće, a neće im ni na kraj pameti biti da ljudi koji ne brinu o najbližim, ne samo da seku sopstveno korenje već utiru put svojoj deci da ih se jednog dana isto tako lako odreknu. A ljudi i zemlje koje se drže lapota, onog pravog sa maljem i pogačom ili ovog sa nehatom i nebrigom igraju se i sopstvenom budućnošću.
Nastavak na Nezavisne Novine...
