Izvor: Vesti-online.com, 27.Jun.2011, 09:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tito i kralj Olaf opet za istim stolom

Čudan i neodmeren odnos Srba prema istoriji i istorijskim ličnostima ilustruje i sudbina duboreza na kom su predstavljeni predsednik SFRJ Josip Broz Tito i norveški kralj Olaf V.

Kada je 1987. godine u Gornjem Milanovcu otvorena Kuća jugoslovensko-norveškog prijateljstva (danas srpsko-norveškog prijateljstva), popularno nazvana Norveška kuća, taj duborez je postavljen u sali restorana. Kuća je izgrađena kao simbol stradanja jugoslovenskih interniraca u nacističkim logorima >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tokom Drugog svetskog rata, a duborez je bio njen najprepoznatljiviji deo.

Reljef u drvetu na zidu Norveške kuće do 5. oktobra 2000. godine nije smetao nikom, ali sa dolaskom demokratije u naše krajeve na površinu su isplivale strasti koje su malo-pomalo reljef sa likovima Tita i kralja Olafa proterale u muzejski depo.

Dragiša Ostojić, domaćin Kuće srpsko-norveškog prijateljstva i sin internirca nastadalog u nemačkom logoru u Norveškoj, ne želi da se izjasni da li je duborez skinut pod pritiskom politike i lokalnih političara.

- Zapamtio sam mnoge neprijatne situacije, pa čak i vulgarne kada su neki vremešni kafanski gosti valjda osokoljeni demokratijom javno pljuvali na duborez. U ovoj sali su se održavale razne svetkovine. Naš zemljak koji živi u Americi hteo je da u Norveškoj kući napravi svadbu sinu uz uslov da Titov lik bude prekriven platnom i da se vidi samo kralj Olaf. Taj njegov zahtev nisam prihvatio. Tako ponašanje kafanskih gostiju bilo je i razlog što je 2007. godine rukovodstvo Kuće srpsko-norveškog prijateljstva odlučilo da skine duborez oštećen na nekim mestima i skloni ga u muzejski depo - priča Ostojić.

U međuvremenu, pošto petooktobarska demokratija nije donela najavljivano i obećano blagostanje, narod je sve više počeo da se priseća Titovih vremena kada se živelo mnogo bolje i spokojnije. Neki čak smatraju da je u to doba bilo mnogo više demokratije. Tako su se spontano stvorili uslovi da umetničko delo sa likovima Tita i Olafa Petog bude rehabilitovano i vraćeno na staro mesto gde je stajalo dve decenije.

- Nakon četiri godine uspeli smo da restauriramo ovo umetničko delo uz pomoć Radoša Gačića, direktora Moderne galerije umetnosti u Gornjem Milanovcu, vratili smo ga tamo gde je i bilo i tu smo stavili tačku na ovu epizodu u istoriji Kuće srpsko-norveškog prijateljstva. Sviđalo se nekom ili ne, Tito i Olaf V su na mestu gde su bili i na dan otvaranja Kuće jugoslovensko-norveškog prijateljstva jer su na tome insistirali i naši prijatelji iz Norveške - ističe Dragiša Ostojić.

Nakon izgnanstva, Tito i kralj Olaf V ponovo su vraćeni u Kuću srpsko-norveškog prijateljstva. Goran Ćulum, vlasnik restorana koji radi u okviru Norveške kuće, kaže da je ovaj gest obradovao goste.

- Komentari su apsolutno pozitivni. Smatraju da ne postoji nijedan razlog da se stidimo naše istorije, ma kakva bila. Insistirao sam da se duborez vrati i na neki način sam ubrzao restauraciju reljefa - naglašava Goran Ćulum.

Vest o tome da su se Tito i Olaf V vratili na počasno mesto u Kući srpsko-norveškog prijateljstva javno su pozdravili mnogi Milanovčani smatrajući da reljef nije ni trebalo skidati i da je na ovaj način ispravljena istorijska nepravda.

Todor Popović, poznati milanovački privrednik i predsednik Jugoslovensko-norveškog prijateljstva u vreme kada je umetničko delo skinuto, izjavio je da je uklanjanje reljefa sa likovima Tita i Olafa V naredio Dragan Marković, sadašnji sekretar Društva srpskog-norveškog prijateljstva.

- Koliko vidim, povratak "voljenog sina" u restoran veliki je događaj za takovski kraj. Zahvaljujem se svima koji su pomogli u obnovi portreta pošto se umetnik odrekao dela i nije želeo da ga obnovi posle oštećenja. I dalje tvrdim da je Titu mesto u muzeju Norveške kuće i drugi komentar nemam - kaže Marković.

Kralj Olaf Peti (1903-1991) bio je Titov gost na Brionima. Josip Broz je tamo od 1951. do 1979. ugostio 72 šefa država i vlada, među kojima i osam krunisanih glava. Olaf Peti je poznat po presedanu koji je napravio zbog Tita. Naime, odlikovanje koje je norveški kralj dodelio Josipu Brozu trebalo je po norveškom zakonu da se nakon Titove smrti vrati u Oslo i bude uručeno nekom drugom državniku ili zaslužnom građanu. Olaf Peti je odlučio da odlikovanje ostane u Beogradu dok je on živ. Tu odluku je potvrdio i njegov sin naslednik.

Nastavak na Vesti-online.com...