Izvor: Vesti-online.com, 12.Okt.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetla budućnost

Kad bi, nešto, današnja Srbija mogla da se objasni i verno prikaže, a možda i može - opisom iz repertoara satiričara - držim da bi, sa malo slobode rečeno, izgledala prilično zabavno i vedrije nego što je dežurni defetisti slikaju. Za početak, moglo bi se reći da stvari sa Srbijom i ne stoje loše.

Istina, "možemo mi i bolje samo ne znamo da li će dno izdržati". Pri tome, iako nam ne cvetaju onih Mao Cedungovih hiljadu cvetova, najgore bi bilo da se predamo beznađu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pogotovo da se predamo ovim defetistima koji bi da nas ubiju u zdravu pamet, pa nam propovedaju kako bi "i kod nas dva i dva bilo četiri, samo kad bismo imali dva i dva".

Ima, takođe, mračnjaka koji (ko li ih samo plaća?) idu i dalje u grđenju Srbije: "Toliko smo se navikli na laž da nam istina izgleda kao izdaja nacionalnih interesa." (ko li ih samo plaća?) Braćo, Srbi, ne nasedajte na niske udarce mrskog spoljnjeg neprijatelja i njegovih domaćih sluga! Pogotovo onih plaćenika koji nam još poručuju kako u Srbiji nema slobode misli pa nam "tarabe i zidovi spasavaju slobodu štampe".

Oni bi, je l da, da Srbija, kad je već bez Kosova, bude još i bez taraba.

Zatim, taj isti mrski neprijatelj širi, takođe, laži kako kod nas "ne radi milion ljudi, uključujući nezaposlene"; kako "Kosovo nije na prodaju - odlučili smo da ga izdajemo"; kako Srbija - zamislite - "nikada neće priznati da je priznala Kosovo" (otkud oni znaju da nećemo?); kako su nam "oteli Kosovo, pa nas sada u tome podržavaju" (a šta u podržavanju ima loše?); kako je između Srbije i Kosova podignut briselski zid" (njima bi više odgovarao onaj Kineski); kako smo - od kada je u Srbiji nastupila strahovlada demokratije - loši pregovarači za nacionalne interese i da uvek "između sira i slanine izaberemo mišolovku";

kako ćemo - ubijaju nas dalje u pojam defetisti - "dobiti datum (EU) kada popravimo jedinicu iz nacionalne istorije"; kako se u Srbiji "zaštitnik građana" zove Kalašnjikov; kako smo ovu, nikada bolju demokratsku vladu, još od Demostena, "postavili na čelo, pa sada ne znamo gde nam je glava"; kako je srpski kulinarski specijalitet "vrcuh krompir od ruke do ruke"; kako je "Kosovo deo Srbije sa kojim još nisu uspostavljeni dobrosusedski odnosi"; kako "i mi imamo naš ultimatum (Briselu): dozvolite da ispunimo sve vaše zahteve"; kako u Srbiji kordon policije "uvek izlazi u susret demonstrantima"; kako dinar i evro žive u protivprirodnom bludu, a kako kao dokaz o postojanju potpune slobode mišljenja, u Srbiji - "glas razuma niko ne prisluškuje".

Pa i to im je sve malo - njima defetistima (ko li ih samo plaća?) - nego nam još poručuju: "Ako sanjate svetlu budućnost - ne budite se"; dok u istom dahu kidišu (ko ih samo plaća?) i na bogobojaznog, dušebrižnog, evro-atlantski pravdoljibivog našeg Premijera - čak i on im ne valja: "Nakon svake rečenice, Premijer je pravio dramsku pauzu da narod stigne da se prekrsti." Gde li su ih to u Vašingtonu i Londonu naučili da premijer Srbije ne sme da pravi dramske pauze i je li to Srbinu u Briselu zabranjeno i da se krsti?

Pa sad, ako u svemu ovome ima i zrnce istine, makar i za ćoravu koku. Srbijo, ko ti je kriv. Sve je ovo tvojih ruku delo. Lepo ti je i na vreme Matija (Bećković) rekao, kada su se svojevremeno prepirali Ovo i Ono: crkli ste za Ovo, sad bi hteli Ono... Kukaćemo za Ovo ako dođe Ono... Ovo (izgleda) samo ide i nije došlo da ode.... Blago onom ko nije iščekao Ovo... Ono je bolje, pa neka ga i nema; neće ga ni biti, ali biće ljudi (možda čak i Srba)... I niko vas (uostalom) ne tera da živite; sami to svi hoćete...

Tako je kazivao Matija, a ja bih još dodao: "Demokratijo, gde baš nas (Srbe) nađe."

Sanjaj, Srbijice, svetlu budućnost i ne budi se. Amin.

Nastavak na Vesti-online.com...