Izvor: B92, 13.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje: Ko je više patio?
Hag -- Na suđenju Dragomiru Miloševiću svedok izjavio da jedno vreme rata u BiH pamti kao lep period za srpsku vojsku jer nije bilo dejstava.
Bivši obaveštajac Sarajevsko-romanijskog korpusa u vreme kada je optuženi general Dragomir Milošević komandovao korpusom opisao kao "lep period" za srpsku vojsku, budući da nije bilo borbenih dejstava. Tužilac međutim podseća da se sa okolnih brda teror nad građanima Sarajeva u to vreme odvijao nesmanjenom žestinom i da civilima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u gradu nije bilo nimalo lepo.
Ljuban Mrković je za vreme rata u BiH radio u Vazduhoplovnom zavodu Orao i bio zamenik načelnika bezbednosti u toj vojnoj fabrici, koji je bio potčinjen komandi Sarajevsko-romanijskog korpusa.
Svedočeći na poziv odbrane Miloševića, Mrković je tvrdio da je imao vrlo dobre obaveštajne podatke o dešavanjima u delu grada pod kontrolom Armije BiH.
U unakrsnom ispitivanju, međutim, svedok je izbegavao odgovore na pitanja tužioca, navodeći da može da govori samo o onom što se dešavalo u opštini Rajlovac, u kojoj je bio smešten zavod.
"Oni dole nisu ništa više patili nego mi gore", rekao je Mrković, opisujući situaciju u Sarajevu u vreme na koje se odnosi optužnica protiv Miloševića, od avgusta 1994. do novembra 1995.
On tvrdi da su podatke o stanju u delu grada pod kontrolom Armije BiH on i njegove kolege dobijali od Srba koji su napuštali Sarajevo, prisluškivanjem vojnih i telefonskih veza i putem medija.
Na osnovu toga, svedok zaključuje da nije bilo terora njegovog korpusa nad Sarajlijama, ali da je "propaganda činila svoje", odnosno da su mediji nastojali da prikažu stanje gorim nego što je bilo.
Osim toga, tvrdi da je Armija BiH podmetala eksplozije i "snajperskim puškama ubijala Srbe koji su ostali u gradu", a onda te zločine pripisivala Vojsci RS.
Kada je u unakrsnom ispitivanju upitan da navede konkretne primere "propagande i podmetanja", Mrković se setio događaja iz 1994, kada su bosansko-hercegovački mediji javili da je pred tunelom kod aerodroma Butmir od granate ispaljene sa srpskih položaja poginulo 10 civila, a kasnije se, kaže, ispostavilo da ništa od toga nije tačno.
Nije, međutim, mogao da se seti datuma ili od koga je čuo da vest o pogibiji civila nije tačna. Seća se samo da je "dosta osoba to potvrdilo" i da je bilo "mnogo takvih slučajeva propagande".
Opisujući stanje u vreme kad je Milošević komandovao SRK, Mrković je rekao da je vreme do leta 1994. do leta 1995. za vojsku VRS oko grada bio "lep period" jer nije bilo vojnih dejstava.
No, tužilac tvrdi da taj period nije bio lep i za građane Sarajeva, s obzirom na stalno granatiranje i snajpersko delovanje srpske vojske po gradu. O teroru nad građanima, prema tužiocu, svedoči i ispaljivanje modifikovanih avio-bombi na civilne ciljeve.
Mrković je, poput mnogih svedoka odbrane pre njega, izričito tvrdio da SRK nije koristio aviobombe jer nije imao aviobombardere, a da nije bilo drugog načina da one budu ispaljene. "Da ja komandujem, nikad ne bih dozvolio ispaljivanje avio-bombi sa zemlje", rekao je svedok.
U jednom izveštaju se tvrdi da je na Hrasnicu ispaljena modifikovana aviobomba od 250 kg, a svedok je rekao da je to nemoguće jer bi u slučaju pada aviobombe na Hrasnicu "bilo sravnjeno pola tog dela grada", a da u prečniku od 150 metara ne bi preživeo nijedan civil.
Na taj način Mrković je svedočio suprotno dosadašnjim tvrdnjama odbrane, koja je u više navrata avio-bombe, popularno nazvane "krmačama", nastojala da predstavi praktično bezopasnim.
.jpg)
