Izvor: B92, 23.Okt.2013, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbine RTS-a i Srbije su povezane
Beograd -- Nacrt zakona o javnim medijskim servisima omogućio je "možda njihovu nezavisnost ali ne i samostalnost" jer će se oni naredne dve godine finansirati iz budžeta.
To je ocenjeno na četvrtoj javnoj raspravi o medijskim zakonima.
Nacrt zakona propisuje postojanje dva javna servisa - Radio-televizije Srbije i Vojvodine, i njim je predviđeno da oni budu na budžetu do kraja 2015. godine, kao i da je Vlada Srbije dužna da do sredine te godine usvoji novi model finansiranja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji bi važio od 1. januara 2016. godine.
Nacrt naime predviđa da se TV pretplata ne ukine, a da finansiranje RTS-a i RTV-a do početka 2016. godine bude kombinovano, većim delom iz budžeta Srbije a manjim od pretplate u odnosu 75:25 ili 80:20. Što se tiče prihoda od reklama za televizijske javne servise predviđeno je da ostane kao i do sada - 6 minuta reklama u satu odnosno da reklame uzimaju 10 odsto ukupnog dnevnog programa.
Međutim, generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, koji se u jednom trenutku pojavio na javnoj raspravi, smatra da RTS mora da se u potpunosti finansira iz budžeta i ocenio da je sudbina javnog servisa povezana sa sudbinom Srbije i brzinom izlaska zemlje iz krize.
On je rekao i da bi prvo trebalo da se reši pitanje kakvi javni servisi su potrebni Srbiji kao i dodao da sve što je dosad izašlo u javnoj raspravi o nacrtu zakona više predstavlja balans političkih snaga unutar Srbije, a manje zrelo promišljanje o ulozi javnih servisa.
Za RTS i RTV 100 odsto novca iz budžeta
Govoreći o modelu finansiranja koji je nacrtom zakona predviđen za RTS i RTV Tijanić ocenjuje da je "najobičnije politikanstvo deliti nepostojeću sumu" po modelu 75 prema 25 procenata.
On se zalaže za to da oba javna servisa dobiju 100 odsto sredstava, na osnovu preciznog planiranja svih troškova potrebnih za njihov rad, "a ne da se odredi suma, pa da se odmerava politički uticaj".
Zašto u Velikoj Britaniji niko ne preispituje da li BBC treba da bude najgledaniji i da li direktor tog javnog servisa treba da ima veću platu nego premijer?, upitao je Tijanić na javnoj raspravi.
Tijanić je izrazio bojazan da će "delovanje nekih ljudi da ugrozi stabilnost i gledanost RTS-a", precizirajući da, pre svega, misli na pomoćnika ministra kulture Sašu Mirkovića, kao zastupnika interesa komercijalnih stanica i dodao da "dolazi loše vreme za javne servise".
On smatra da je "smanjivanje uticaja javnih servisa nečiji politički plan", koje ne mora nužno da dolazi iz političkih krugova, već i iz krugova povezanih s komercijalnim medijima. Ocenio je da "ne može iz jedne laži, koja se potura srpskoj naciji i javnom mnjenju, da izađe ništa dobro".
Prema njegovim rečima, problem je i pitanje kako će RTS izdržati tržišnu utakmicu, ako deo Nacrta zakona o javnim servisima "pravi insinuaciju" da će ova medijska kuća biti javno preduzeće.
Nacrt zakona propisuje dva RTS i RTV budu na budžetu do kraja 2015. godine, kao i da je Vlada Srbije dužna da do sredine te godine usvoji novi model finansiranja koji bi važio od 1. januara 2016. godine.
Jedan od članova radne grupe Saša Gajin istakao je da je takvo rešenje uvedeno zbog krize u kojoj se nalaze javni servisi, ali je naglasio da se ukidanjem pretplate krenulo unazad i da je "anomalija".
"Mi smo poslali pismo donosiocima političkih odluka i Ministarstvu kulture i informisanja i izrazili bojazan zbog budžetskog finasiranja, jer je to anomalija i zatražili smo preispitivanje takve pozicije, ali do danas nismo dobili odgovor", kazao je Gajin na javnoj raspravi.
On je podsetio okupljenje da je početkom avgusta izašla verzija zakona za koju se ne zna ko je autor i dodao da je takv nacrt poslat u Brisel i da se već vratio sa preporukama. "Postoji opasnost da sada u Skupštinu ode neka druga verzija, a ne ova", ukazao je on.
Obrazlažući nacrt Zakona, član radne grupe Đorđe Vlajić kazao je da je predviđeno da se za javne servise iz budžeta izdvaja 1,5 odsto.
Naglasio je da je radna grupa imala samo tri meseca da donese nacrt i da njemu nedostaje precizno definisanje posebnog mehanizma koji će regulisati protok novca kako bi servisi zaista bili nezavisni.
"To je neophodno da se definiše zakonom o budžetu, to mora da uradi zakonodavac", kazao je on i dodao da bi u suprotnom javni servisi postali javna preduzeća.
"Cilj je da obezbedimo samostalnost javnih servisa, programsku, uređivačku i poslovnu. Mislim da je ovim nacrtom ipak uvedena pristojna mera kontrole, odnosno gotovo da nema uticaja Vlade", rekao je Vlajić, koji je i glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda.
On je komentarisao otvorene pozive građanima da ne plaćaju pretplatu za rad javnih servisa, ističući da se oni time "svode na slabe medijske igrače" i da se otvara prostor da to mesto preuzmu komercijalni mediji.
Zaboravlja se da je jedna od uloga javnih servisa i to da budu "čuvari kulturnog identiteta ovog naroda" i on će biti ugrožen "ako ne budu radili posao zbog koga su osnovani", rekao je Vlajić, koji je i jedan od članova radne grupe, koja je pripremala najnoviju verziju nacrta ovog zakona.
Predstavnici privatnih medija kritikovali su to što se budžetom izdvaja 1,5 odsto za servise i istakli da se time oni favorizuju, dok su predstavnici lokalnih medija kritikovali zakon jer se njim ne predviđa postojanje regionalnih javnih servisa.
Nasuprot njima, član Upravnog odbora RTS-a Milan Nikolić rekao je da su izdvajanja iz budžeta "mršava" i da je odsutajanjem od pretplate "bačeno niz vetar 30 miliona evra".
"Nije tačno ni da privatni mediji bolje brinu o javnom interesu, jer je iskustvo pokazalo da došlo do pada opšte kulture u zemljama u kojima nema javnih servisa", rekao je Nikolić.
Bivši član radne grupe za pripremu medijskih zakona, profesor Vladimir Vodinelić, ocenio je da je predlog da se medijski javni servisi finansiraju iz prihoda budžeta loš, jer im oduzima nezavisnost i stavlja ih pod direktan uticaj vlasti.
"Čije su pare, njegova je i muzika", rekao je Vodinelić i dodao da se propušta prilika da, ako se već pravi poseban zakon o javnim medijskim servisima, on bude u njihovu korist.
Na javnoj raspravi je pokrenuto i pitanje da li se razmišljalo o uvođenju posebnog skupštinskog kanala, kao i pitanje dugova servisa, kao i šta će biti sa građanima koji su uredno plaćali pretplatu.
Ovo je poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona o javnim medijskim servisima. Prethodne su bile održane u Kragujevcu i Novom Sadu.
Nakon razmatranja predloga i sugestija, radna grupa će nacrt dostaviti Vladi, a potom i Briselu, nakon čega će biti prosleđeni Skupštini Srbije na usvajanje.
.jpg)
