Izvor: Blic, 22.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studije se, ipak, isplate!
Znanje je jedina dugoročno održiva konkurentska prednost nacija, tvrde novelovci koji su ovo priznanje dobili zbog doprinosa ekonomskoj nauci. I najbogatije nacije, poput azijskih i afričkih zemalja koje su na izvorištima nafte, svoje bogatstvo pretaču u znanje.
Nacije bez značajnih prirodnih resursa, ali koje su, uprkos tome, postigle izuzetan rejting po blagostanju i ugledu - kao u novije vreme Finska, Irska i Singapur - učinile su to na osnovu ulaganja u znanje. Na nivou >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << firmi pak danas se uglavnom razume i čak podrazumeva da je ulaganje u ljudske resurse jedina dugoročno održiva konkurentska prednost. Najbolje firme na globanom nivou, kao što su „Majkrosoft", Aj-Bi-Em, „Gugl", „Dženeral elektrik", „Tojota".., održavaju se na vrhu kvalitetnim upravljanjem ljudskim resursima. Firme su svesne da moraju ulagati u sve kompenente upravljanja ljudskim resursima: regrutovanje, edukaciju i razvoj, motivaciju i nagrađivanje, u strategiju i rukovođenje.
Međutim, šta pojedinac može da učini za sebe kako bi osigurao dugoročnu konkurentnu prednost na tržištu rada? Klasični odgovor je - ulagati u znanje. Ipak, u današnjem brzom i često zbunjujućem svetu racionalno je zapitati se: treba li zaista raditi i isplati li se ulagati u znanje?
Naravno da je teško izmeriti vrednost svake pročitane knjige ili završenog kursa, ali vrednost formalne edukacije donekle možemo izmeriti. Istraživanja o visini plata (salary survey), rađena prethodnih godina u zemljama tranzicije sličnim Srbiji, ponudila su neke odgovore o odnosu visine plate i stručne spreme zaposlenih.
Prvo i najstandardnije pitanje koje se nameće jeste vredi li studirati? U današnje vreme mnogi poslodavci za mnoga radna mesta više ne zahtevaju formalne kvalifikacije. Ipak, analize pokazuju da je završetak studija i sticanje visoke stručne spreme vrlo isplativo. Prema pomenutim istraživanjima, radnik sa visokom stručnom spremom (VSS) ima u proseku za preko 4o odsto veću platu od radnika sa srednjom stručnom spremom (SSS). Šta to konkretno znači za nekoga ko počinje da radi (i zarađuje) s napunjenih 18 godina? Treba li da počne da radi i propusti pet (koliko je normalno vreme studiranja za aktivne studente) ili nešto više godina zarade ulažući u znanje i stručnu spremu?
Prosta računica kaže da će (uz onu platu veću za preko 40 odsto) onaj ko se odluči za studije već posle nešto više od 12 godina rada u potpunosti nadoknaditi zaradu propuštenu tokom studiranja. Preostalih gotovo tri četvrtine radnog veka razlika njegove i zarade kolege sa SSS će stalno rasti u njegovu korist, omogućavajući mu, između ostalog, da lakše uđe i u razne vrste kreditnih odnosa, poput onih za kupovinu stana.
Ukupno, osim lepote studentskog života i verovatno zanimljivijeg posla, završenom studentu svaka godina studija donosi značajan profit.
Znači, čak i za one koji misle da sebi ne mogu finansijski omogućiti studije, umesto uzimanja kredita za novi automobil, daleko je isplativije da uzmu kredit za pet godina studiranja - u visini pet godina propuštenih plata.
Ove računice su jednostavne, ali je malo verovatno da se srednjoškolci ili maturanti njima bave. Ipak, i poslodavci i radnici se slažu kako je znanje odlučujuća konkurentska prednost za pojedince i firme. Istraživanja govore da se čak preko 60 odsto poslodavaca u zemljama okruženja „slaže" ili „donekle slaže" da je ulaganje u edukaciju radnika najisplativije ulaganje za firmu. Međutim, najzanimljivije zvuči podatak kako bi preko 85 odsto ispitanih radnika vrlo rado participiralo u trošku svoje dodatne edukacije.
Čuvena naknadna pamet!
.jpg)
