Izvor: B92, 10.Dec.2012, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strazbur: 9.700 pritužbi protiv SRB
Beograd -- Srbija napreduje u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda, ali se pred Evropskim sudom za ljudska prava vodi oko 9.700 predstavki protiv Srbije.
To može biti podstrek za državne institucije da se oblast u narednom periodu unapredi, zaključeno je na javnom slušanju u Skupštini.
Na debati "Izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Srbije", koju je organizovao skupštinski Odbor za ljudska prava, rečeno je da je Srbija šesta po broju predstavki >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji se vode protiv neke države u Strazburu.
Najveći deo se odnosi na neizvršavanje odluka sudskih organa i suđenja u razumnom roku, posebno vezano za radne odnose protiv društvenih preduzeća.
Kako je rekao zastupnik Srbije pred Evropskim sudom Slavoljub Carić, protiv Srbije se vode četiri grupe postupaka - u vezi s društvenim preduzećima i povredama radnih odnosa, neisplaćivanjem kosovskih penzija, ratnih dnevnica i stare devizne štednje.
Ukoliko ti procesi budu završeni pravosnažnim presudama protiv Srbije, one bi mogle biti generator velike isplate novca, što može opteretiti budžet Stbije, rekao je Carić i naveo da je teško utvrditi koliko je tačno novca Srbija isplatila po nalogu Evropskog suda.
On je ukazao na to da su za Srbiju posebno problematični postupci vezani za potraživanja u društvenim preduzećima koja su otišla pod stečaj i naveo da nije zadovoljan mnogim presudama suda, budući da su neke presude mogle biti drugačije po Srbiju, a da je taj sud često naklonjen aplikantima.
Potkrepljujući svoj stav Carić je naveo da je tako u nekim postupcima za isplatu stare devizne štednje sud utvrdio da su odgovorne Slovenija i Srbija uz obrazloženje da je novac najverovatnije završio u tim zemljama bez čvrstih dokaza.
Carić je naveo da Srbija za sada ima 72 presude pred tim sudom, od kojih osam dobila.
Ipak, kako je naglasio, presude suda se moraju sprovoditi, a vladina uredba koja to pitanje reguliše i koja je doneta 2006. godine je, kako smatra, zastarela.
Nema razloga za zadovoljstvo u ostvarivanjima ljudskih prava u Srbiji, posebno po pitanju socijalnih i ekonomskih prava, smatra zaštitnik građana Saša Janković.
Svoj stav ombudsman je potkrepio navodima da se povećava prag za odlazak u penziju, a i smanjuje se obim pojedinih zdravstvenih usluga.
"I obim i kvalitet ljudskih prava se smanjuje, možemo da kažemo da je razlog nedostatak novca, ali činjenica je da se neka prava smanjuju", rekao je Janković.
On je naveo i da je krahom legitimiteta Haškog tribunala poštovanje prava i s međunarodne strane uzdrmano i da kao zaštitnik građana nema razloga za zadovoljstvo.
Janković je naveo da je u ovoj godini povećan broj pritužbi građana upućenih ombudsmanu za oko 30 odsto, a da je za 150 odsto povećan broj slučajeva u kojima zaštitnik građana utvrdi da su građani u pravu, tj.da su državni organi uskratili neko pravo.
Takođe, kako je ukazao, povećan je broj izvršenja preporuka koje izda zaštitnik građana.
Samo jačanje domaćih institucija može dovesti do smanjenja broja pritužbi pred Evropskim sudom u Strazburu, smatra predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarević.
Kako je rekla, domaći sudovi sve više pažnje posvećuju praksi evropskog suda, ali potrebno je da i država obezbedi edukaciju i obrazovanje sudija.
Kako je navela, do kraja oktobra ove godine, protiv Srbije 9.700 predstavki, što Srbiju svrstava na šesto mesto po broju predstavki.
Govoreći o obavezama da države članice Saveta Evrope izvršavaju presude Evropskog suda, predstavnica SE Katarina Nedeljkovićeva je ukazala na to da, ukoliko neka država blagovremeno ne isplati sredstva, na šta je obavezuje presuda tog suda, onda se obračunavaju zatezna kamata.
Srbija do sada, kako je navela, nije plaćala zatezne kamate.
Predsednik Odbora Meho Omerović je rekao da je neophodno obezbediti postojanje odgovarajućihi efikasnih mehanizama za sistemsku proveru usaglašenosti predloga zakona sa evropskom konvencijom o ljudskim pravima, kao i bolju saradnju nacionalnih institucija koje se bave izvršenjem presuda Evropskog suda i informisanje parlamenta o izvršenju presuda tog suda.
Kako je rekao, potreban je dijalog nadležnih institucija za izvršenje presuda i najviših pravosudnih organa i uključivanje nevladinog sektora, zaštitnika građana i drugih iinstitucija.
Presude Evropskog suda se, kako je napomenuo zastupnik Srbije pred sudom Carić, nakon njihovog objavljivanja dostavljaju svim relevantnim telima i objavljuju u "Službenom glasniku", a svake godine i u posebnoj zbirci.
