Izvor: TvojPortal.com, 22.Jun.2011, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani investitori već vode postupke protiv države
BizLife.rs Pre nego što su pomoć zatražili kucajući na vrata Evropske komisije u Briselu, zato što su smatrali da su njihovi interesi, kao investitora u Srbiji, ugroženi, pojedini ulagači iz Evrope pokušali su i na domaćem terenu da zaštite svoja vlasnička prava. Jer, za pojedine od 24 slučaja privatizacije koje se spominju u pismu koje je prošle nedelje administracija iz Brisela poslala Beogradu, postupci se već vode pred ovdašnjim sudovima.
Tako je, na primer, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << luksemburški investicioni fond Brif, 2009. godine podneo krivičnu prijavu nekoliko državnih zvaničnika zbog sumnje da su, kao organizovana grupa, „pribavili korist privatnoj kompaniji Luka Beograd”. Brif je tada tužio Milana Beka, biznismena, Dragana Đilasa, gradonačelnika, Milana Vukovića, gradskog sekretara za urbanizam , Nataliju Stojanović, pomoćnika gradskog sekretara za urbanizam, Nebojšu Novakovića, načelnika odeljenja za upravno-pravne poslove, Milana Perovića, predsednika UO Direkcije za građevinsko zemljište i Maju Levajac, načelnika odeljenja za imovinsko pravne odnose u opštini Palilula. Sve je počelo još 2004. godine kada je Brif na licitaciji dobio pravo zakupa 15 hektara zemljišta ispod Pančevačkog mosta, na potezu ka Adi Huji. Namera im je bila da ulože 85 miliona evra, ali se, nakon prodaje Luke Beograd 2005. godine, njihov plan izjalovio.
Ovo nije jedini slučaj da su se interesi investitora u zemljište sudarili sa interesima vlasnika Luke Beograd. Tako je krajem 2005. godine Agencija za privatizaciji prodala 52 odsto „Tehnohemije”, koja je, inače, blizu „Luke”, investitoru Risti Gojkoviću iz Velike Britanije. Tri godine nakon što su nadležni utvrdili da je kupac investirao u skladu sa ugovorom, agencija je (novembra 2008. godine) raskinula ugovor sa investitorom. Pre nešto više od pola godine Risto Gojković podneo je Prvom osnovnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Vladislava Cvetkovića, direktora Agencije za privatizaciju, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj. Nekoliko meseci ranije Gojković je tabak presavio i protiv Vesne Džinić, bivše direktorke Agencije za privatizaciju, ali i zaposlenih u Centru za kontrolu ove agencije.
I nemački „Vac” je, nakon što nije uspeo da preuzme „Novosti”, zaštitu svojih prava zatražio u Briselu. Međutim, u ovom slučaju krivični postupak nije pokrenut. „Vac” je u nekoliko navrata negodovao što ih je biznismen Milan Beko onemogućio da preuzmu akcije „Novosti” koje je, kao posrednik (2006. godine), navodno kupio njihovim novcem.
I francuski proizvođač šinskih vozila „Lor” takođe je zahtevao da se ispita da li je bilo korupcije u slučaju prodaje „Šinvoza”. Ovo zrenjaninsko preuzeće je 2004. godine prodato Nebojši Ivkoviću, ali je tri godine kasnije otišlo u stečaj. Nakon raskida ugovora o privatizaciji, „Lor” je 2008. godine uputio pismo Ministarstvu ekonomije u kome navodi da je zainteresovan da kupi ovo preduzeće. „Šinvoz” je na kraju ponovo završio u rukama bivšeg gazde – Nebojše Ivkovića.
I prodaja „Knjaza Miloša” (2004. godine) nije se završila, a da investitori iz Evrope nisu imali utisak da su njihovi interesi bili ugroženi. U preuzimanju su se nadmetali FPP „Balkan Limitid” (sa kojim se takođe povezuje Milan Beko) i francuska kompanija „Danone”. Iako su oba kupca svojim javnim istupanjima kršila pravila igre, Komisija za hartije od vrednosti prihvatila je ponudu „Balkan Limitida”.
Slovenačkom „Merkatoru” 2004. godine nije pošlo za rukom da preuzme „Ce market”. Sledeće godine ovaj trgovački lanac je odustao od kupovine, a „Ce market” je, nakon sastanka kome su navodno prisustvovali tadašnji premijer Vojislav Koštunica, Slobodan Radulović, Miroslav Mišković i Milan Beko, preuzeo „Primer ce”.
U pismu iz Brisela navodi se da treba ispitati i da li je bilo korupcije prilikom izvoza šećera u zemlje Evropske unije. Naime, EU je 2000. godine otvorila svoje tržište za uvoz šećera iz Srbije. Nakon toga novinske stupce su punile vesti da je „MK komerc” tri šećerane kupio za devet evra, dok su se američki „Agrana” i „Šefer”, povukli sa srpskog tržišta. Predstavnici „Šefera” su, na primer, isticali da su od kupovine šećerane u Kovinu odustali, jer je država tražila 2,5 miliona evra.
U pismu iz Brisela, upućenom prošle nedelje na adrese Ministarstva pravde i tužilaštva, diplomatskim tonom i bez uslovljavanja zahteva se i da se ispita da li je bilo slučajeva korupcije u prodaji „Sartida”, „Ju-es-stil”, ali i da se preispita prodaje „Jugoremedije”. Na spisku 24 preduzeća su i „Srbolek”, „Keramika” iz Kanjiže, „Zastava elektro”, „Mobtel” i „Nacionalna štedionica”.
investitori
.jpg)
