Izvor: Politika, 06.Okt.2011, 08:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiv Džobs otišao u legendu
Amerika i svet ostali bez genijalnog preduzetnika i tehnološkog vizionara, osnivača giganta digitalne tehnologije „Epl”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Vest je poslednjih godina bila u najavi, a od avgusta, kada je prepustio kormilo izabranom nasledniku, postala je sasvim bliska izvesnost. Pa ipak, kada se na sajtu „Epla” preksinoć, umesto uobičajene reklame za novi „ajfon” (postavljen dan ranije), pojavio njegov crno-beli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fotografski portret sa tekstom „Stiv Džobs, 1955–2011”, bilo je jasno da je neizbežni kraj postao i žalosna realnost.
Bolest koja je osnivača „Epla”, pionira kompjuterske i informatičke revolucije, genijalnog preduzetnika i tehnološkog vizionara, ukratko, jedne od najznačajnijih ličnosti druge polovine 20. i prve decenije ovog veka, pogodila još 2004. bila je jak razlog da još onda digne ruke od svega i posveti se samo sebi. Retka vrsta kancera pankreasa, od koje nema leka, bila je njegova fatalna premija na genetskoj lutriji, koja ga, međutim, nije bacila u depresiju i obezglavila.
Podvrgao se operacijama i zračenjima i čim je ponovo stao na noge, vratio se svom poslu.
Da nije, ne bi 2007. predstavio prvi „ajfon”, revolucionarni proizvod koji je promenio način na koji se ljudi odnose prema sveprisutnim elektronskim uređajima novog doba. Sa „ajfonom” prvi put smo dobili mogućnost da moćan kompjuter nosimo u džepu, da nam bude igračka i pratilac bez koga ne možemo.
Ne bi bilo ni „ajpeda”, tog prvog proizvoda „post pi-si” ere, novog načina na koji se upotrebljava glavni proizvod savremene civilizacije, koji je osmišljen posle Džobsovog oporavka od druge teške operacije, transplantacije jetre 2009. Sa ova dva uređaja, on je pretumbao celu elektronsku i informatičku industriju, vezu između čoveka i mašine učinio prisnijom, moglo bi se reći čak i intimnijom.
Na vest o smrti, američke TV mreže su prekinuli sve redovne programe i nekoliko sati bavile su se samo Džobsom i njegovim delom. Mnogo materijala je, očigledno, iz profesionalnih razloga, bilo unapred pripremljeno, ali reakcije pozivanih sagovornika su ipak bile spontane i iskrene. Ponovo je ispričana njegova životna i poslovna priča, u kojoj je bilo i padova, ali i ustajanja, a pre svega jasne ideje šta hoće i odlučnosti da do toga stigne.
Džobs je rođen u San Francisku 24. februara 1955. Sa prijateljem Stivom Voznijakom osnovao je 1976. preduzeće koje su nazvali „Epl” („jabuka”). Napravili su prvi kompjuter „epl 1” koji nije bio bogzna šta, ali je bio dovoljno dobar da neke investitore ubede da je u kompjuterima budućnost.
„Epl 2” su napravili 1977. Bio je to prvi uspešan „lični kompjuter” namenjen masovnom tržištu. Došli su posle toga i drugi, koje su napravili takođe kompjuterski pioniri („komodor”, pa Aj-Bi-Emov pi-si) koji su postali popularniji, ali momci iz „Epla” su terali svoje, išli drugim putem.
Industriju su prodrmali 1984, sa „mekintošem”, prvim kompjuterom kojim se upravljalo uz pomoć čudnog dodatka „miša”. To je bila prva velika promena načina interakcije čoveka sa računarom – mnogo lakša i jednostavnija od prethodne. Uprkos uspehu, Džobs je, u igrama korporativne politike („Epl” je u međuvremenu postao akcionarsko društvo), oteran iz firme. To ga jeste pogodilo, ali nije i oborilo.
Bez njega, „Epl” se zaljuljao i 1996. dospeo na ivicu bankrota. Spas je potražen u kupovini tehnologije „nekst” kompjutera koju je Džobs osmislio. Sa „nekstom” je išao on. Kad je ponovo uzeo kormilo u ruke, držao ga je čvrsto i znao je kako da ispravi i kuda da usmeri nakrivljeni brod „Epla”. Ostalo je istorija.
Ono što je sada njegovo nasleđe je mnogobrojno. U muzici je sa „ajpodom” promenio način kako se ona distribuira, kupuje i sluša. Prvi je osmislio kako da naplaćuje digitalnu muziku i time spasao celu industriju.
.............
Obama: Odvažan da veruje da može da promeni svet
„Bio je dovoljno hrabar da misli drugačije, dovoljno odvažan da veruje da može da promeni svet i dovoljno talentovan da to učini”, elokventno je u svom saučešću povodom Džobsove smrti njegov životopis sažeo predsednik Barak Obama. „Svet je izgubio jednog vizionara”, zaključio je na kraju, ocenjujući da nema većeg priznanja za Džobsov uspeh od činjenice da je za njegov konačni odlazak svet saznao preko uređaja koje je upravo on izumeo.
Milan Mišić
objavljeno: 06.10.2011.
Pogledaj vesti o: Facebook
