Izvor: Politika, 23.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanovi uglavnom za gledanje
U mnogim gradovima povećan je broj upisa hipoteka, ali agencije tvrde da je slaba prodaja glavno obeležje trenutnog stanja na tržištu
Republički geodetski zavod primio je lane 18.924 zahteva za upis hipoteke, što je dvostruko više nego 2005. godine (8.664 zahteva). U Beogradu i Jagodini ovaj broj je povećan čak pet puta u odnosu na 2005, a rast je zabeležen i u Novom Sadu, Somboru i Užicu.
Povećano je interesovanje i za promenu vlasništva na nepokretnostima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na osnovu kupoprodaje: prošle godine primljena su čak 78.894 takva zahteva, što je u poređenju sa 2005. više za 10.787.
Iako ovakvi podaci ukazuju na skok prometa nekretnina, u agencijama kažu da "na terenu" slika nije tako ružičasta. Broj upisa hipoteka u stvari je tek "kap u moru" u odnosu na hiljade onih koji danas u Srbiji sanjaju krov nad glavom. Gotovo da su jednoglasne tvrdnje da je kriza glavno obeležje tržišta nepokretnosti u Beogradu, ali i celoj republici.
Potencijalni kupci, kažu poznavaoci prilika, trenutno više gledaju nego što kupuju, a mnogi su, očekujući bolje uslove, privremeno stopirali potragu za stanovima. Radije se, uz rizik, kupuju stanovi koji će se tek graditi, a i dalje su najtraženiji oni manji, jeftiniji. S druge strane, cene beogradskih nekretnina su se malo menjale u prva dva meseca, a slično je bilo i prošle godine. Tačnije, od decembra 2005. do danas stanovi su poskupeli za oko pet odsto, ali to povećanje nije isto u svim delovima grada. U Novom Beogradu se, tako, beleži povećanje za skoro 17 odsto, dok je cena stanova u Rakovici pala za sedam odsto.
– Trenutno na tržištu posao kupoprodaje stanova jenjava. Pometnju je unela i priča o stambenim kreditima. Česta je situacija da potencijalni kupac stana dolazi u agenciju sa svojom računicom. Posle dosta muka nađe odgovarajući stan, ali, dok on prikuplja dokumentaciju za kredit, prodavcu naiđe kupac koji odmah ponudi "svež" novac pa onaj prvi mora da krene u novu potragu – kažu u kompaniji Old rojal sistem, koja pokriva više delatnosti u oblasti nekretnina.
"Krug dvojke" u prestonici je i dalje najskuplji. Cena garsonjera i jednosobnih stanova ovde je između 1.500 i 2.000 evra za kvadrat, a jednoiposobnih i dvosobnih stanova od 1.350 do 1.900 evra po kvadratnom metru. Sledi, takođe tradicionalno skup, Vračar sa 1.450 do 1.950 evra po kvadratu za male stanove, potom Palilula sa cenom 1.200-1.800 evra za kvadrat garsonjere i jednosobnog stana. Na sledećem mestu je Novi Beograd gde je cena malih stanova 1.250-1.900 evra, jednoiposobnih, dvosobnih i dvoiposobnih 1.100 do 1.700 evra, dok su cene za veće stanove za nijansu povoljnije, a iza su Rakovica, Savski venac, Čukarica, Voždovac, Zemun – sa rasponom cena za male stanove od 1.100 do 1.500 evra po kvadratu, i od 1.050 do 1.450 evra za veće stambene jedinice. Prigradska naselja su najpovoljnija (700-1.000 evra za garsonjere i jednosobne, i 650 do 950 evra za veće stanove).
Za trenutnu stagnaciju u kupoprodaji nekretnina krivo je, kažu poznavaoci, više faktora.
– Nema dovoljno novca koji bi se ulagao u nekretnine, građani su osiromašeni, a retko ko je kreditno sposoban, bar po sadašnjim pravilima banaka. Zbog toga, i zbog još mnogo razloga, najaktuelniji su mali stanovi, tražnja je veća od ponude. Traženi su i ekstra veliki stanovi i, naravno, kuće za rušenje i placevi za gradnju. Kupoprodaja kuća je, opet, priča za sebe: kupci nemaju dovoljno novca ni za dobre kuće, koje se obično nude, ni da kupe lošu kuću sa placem i na njemu naprave novu. Jedino elitna naselja, kao što su Senjak, Dedinje ili Topčider, imaju izvesnu tražnju. U drugim delovima grada traže se samo placevi na kojima može da se gradi stambena zgrada – dodaju u Old rojal sistemu.
Ove podatke potvrđuje i opšti utisak koji se nameće duž beogradskih ulica: na svakom koraku se nešto gradi, a skoro da nema ulice u kojoj se ne ruše stare kućice i na njihovom mestu niču višespratnice. Na tržištu nekretnina najčešće se budući stanovi nude na prodaju dok su još u papirima ili u toku gradnje. To, izgleda, svima više odgovora: prodavcu jer dobija svež novac za tekuće troškove i nastavak gradnje, a kupcima jer dobijaju stan 10-20 odsto ispod cene koja bi bila kada se gradnja završi. Ali, takav posao donosi određeni rizik, pre svega za onog ko daje novac. Postavlja se pitanje da li će sve biti završeno u roku, da li će stepen obrade biti onakav kakav je dogovoren, kao i kvalitet gradnje. Postoje, naravno, i određene garancije koje se u trenutku kupoprodaje uspostavljaju između prodavca i kupca, ali je, ako dođe do neželjene obustave gradnje, odšteta teško naplativa. Zato je, savetuju stručnjaci, izuzetno važno dobro se raspitati i proveriti sa kim se sklapa ovaj u našim uslovima ipak pomalo rizičan posao.
Saša Marić
[objavljeno: 23.02.2007.]
.jpg)
