Izvor: RTS, 02.Nov.2010, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilnost cena prioritet
Narodna banka Srbije ne odustaje od zacrtanog inflacionog cilja za 2011. godinu od okvirno 4,5 odsto. Prioritet ostaje stabilnost cena, izjavio guverner Dejan Šoškić. Bilateralna saradnja Srbije i Rusije temelji se na saradnji u oblasti energetike, rekao ruski ambasador Konuzin na Ekonomskom samitu.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da centralna banka ne odustaje od zacrtanog inflacionog cilja za 2011. godinu od 4,5 plus-minus 1,5 odsto.
Šoškić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je na Ekonomskom samitu istakao da će u narednoj godini na kretanje inflacije uticati odmrzavanje plata i penzija, koje će stvoriti veći pritisak na strani tražnje, a da ostaje otvoreno i pitanje kretanja cena pod kontrolom države.
Naredna godina verovatno biti godina pripreme za izbore, zbog čega će "odgovarajuće stege po pitanju potrošnje biti manje prisutne", rekao je Šoškić.
Guverner je naglasio da je kretanje cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji mnogo nestabilnije nego u zemljama u okruženju i ocenio da postoji prostor za unapređenje politike intervencija iz Robnih rezervi, subvencija i prelevmana, što bi smanjilo nepredviđeno kretanje cena poljoprivrednih proizvoda.
Šoškić je najavio da će, posle završetka tekućih razgovora sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, predstavnici NBS i Vlade razgovarati o tome u kojim domenima je moguće unaprediti postojeću politiku da bi se u budućnosti izbegla nestabilnost cena hrane kakvu smo imali ove godine.
Šoškić je naveo da bi konkretne mere za unapređenje trebalo da predlože nadležna ministarstva, ukoliko uoče da postoje mogućnosti za to.
Šoškić je naglasio da će NBS i u budućnosti koristiti instrumente koji su joj na raspolaganju da održi stabilnost cena i da ne odustaje od ostvarivanja ciljane stope inflacije.
Konuzin: Partneri u oblasti energetike
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin pozvao je sve investitore koji posluju na srpskom tržištu da sarađuju na zajedničkim projektima sa ruskim kompanijama.
"Mi saradnju Srbije sa EU i drugim zemljama ne vidimo kao alternativu saradnji sa Rusijom, naprotiv", rekao je Konuzin učestvujući u radu desetog Ekonomskog foruma Srbije i dodao da bi saradnja svih kompanija bez obzira iz koje zemlje dolaze doprinela jačanju političke i ekonomske stabilnosti regiona jugoistočne Evrope.
Konuzin je rekao da Rusija u Srbiji vidi jednog od osnovnih ekonomskih partnera na Balkanu i naveo da je Rusija u Srbiju do sada ukupno investirala 1,3 milijardi dolara. Bilateralna saradnja Srbije i Rusije, kako je istakao Konuzin, temelji se na strateškoj saradnji u oblasti energetike.
Nastavlja saradnja dve zemlje u izgradnji podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, rekao je Konuzin i najavio da se razmatra mogućnost povećanja kapaciteta Banatskog dvora sa 800 miliona metara kubnih gasa na 1,2 milijarde, što bi to skladište pretvorilo u regionalni centar za skladištenje gasa.
Konuzin je istakao da je u toku izrada studije izvodljivosti za srpski deo gasovoda Južni tok i naglasio da će, kada je reč o Naftnoj industriji Srbije, ukupan obim investicija te kompanije u naredne tri godine prevazići jednu milijardu evra.
Cilj je da NIS postane lider u regionu u oblasti naftne privrede, rekao je Konuzin.
Konuzin je podsetio da Srbija i Rusija imaju potpisan sporazum o slobodnoj trgovini kojim je obuhvaćeno oko 96 odsto proizvoda i da se radi na proširenju te liste kao i na uključenju Srbije u saradnju sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom u okviru carinskog saveza koji su te tri zemlje nedavno potpisale.
Konuzin je rekao da se radi i na ubrzanju saradnje u oblasti infrastrukture i železnice na bazi kredita koji Rusija treba da odobri za te projekte.
Konuzin je istakao da ruske i druge kompanije na srpskom tržištu nailaze na posledice nezavršenih ekonomskih reformi koje su neekonomskog karaktera, kao što su birokratske procedure i pokušaj nepoštovanja delova bilateralnih sporazuma, što izaziva opreznost kod investitora.
