Izvor: B92, 13.Jul.2019, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta kaže RNB o vraćanju stranice Miroslavljevog jevanđelja?
U Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, gde čuvaju 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja, ne znaju kada će i kako rukopis biti vraćen Srbiji.
U odgovoru na molbu Tanjuga da kažu da li su upoznati sa informacijom da bi ta stranica mogla da bude vraćena Srbiji 20. oktobra, na dan kada su u Drugom svetskom ratu ruske jedinice oslobodile Beograd, navode da bi neki dokument mogao da bude isključen iz fonda RNB, moraju prvo da budu donete izmene federalnog zakona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
To jest, kako kažu, izmene Zakona o bibliotečkom i arhivskom materijalu.
Beogradski mediji pisali su o tome da bi stranica iz ovog najstarijeg ćirličnog rukopisa mogla da bude vraćena Srbiji posle 173 godine - 20. oktobra.
Dogovor o vraćanju te stranice postignut je tokom poslednje posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji u januaru ove godine.
U Biblioteci ističu da je ovaj dokument - Peterburški list Miroslavljevog jevanđelja - originalni dokument Arhivskog fonda Ruske Federacije koji se u RNB čuva od 1883. godine.
Rukopisni fond RNB je sastavni deo Arhivskog fonda Rusije, a fondovi biblioteke, kao deo kultrunog nasleđa naroda RF, neotuđivi su i pod posebnim su sistemom čuvanja i korišćenja, ističu u odgovoru Tanjugu.
Biblioteci navode da je pomenuta stranica rukopis na pergamentu, ispisan crkvenoslovenskim jezikom u dva stupca, ukrašen sa dva inicijala u bojama uz primenu zlata.
Deo je Miroslavljevog jevanđela koje datira iz perioda između 1180. i 1200. godine, a koje se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Podsećaju da je Peterburški list Moroslavljevog jevanđelja, zajedno sa kolekcijom rukopisa episkopa Porifirija, 1883. godine došao u posed Carske javne biblioteke.
Porfirije je bio fasciniran značajem Miroslavljevog jevanđelja, koje je 1845. video na Hilandaru i jedan list je uzeo za svoju kolekciju i doneo ga u Rusiju.
Ta stranica je prvi put u javnosti predstavljena na izložbi u Kijevu 1874. godine, navode u peterburškoj biblioteci.
Prema dostupnim informacijama, istrgnuta stranica posvehena je Jovanu Krstitelju, a da je reč o delu Miroslavljevog jevanđelja, otkrio je Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke, tokom posete Kijevu 1874. godine.
Glavni deo Miroslavljevog jevađelja je 1896. stigao u Beograd, kada su ga monasi sa Hilandara poklonili Aleksandru Prvom Obrenoviću, navodi se u odgovoru RNB Tanjugu.
U Narodnom muzeju u Beogradu je od 1950. godine.
