Izvor: B92, 23.Avg.2018, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta je govorio Rugova o podeli i razmeni teritorija?

Priština -- U Prištini "mali rat" zbog izjave kosovskog predsednika Hašima Tačija. Citirao je Rugovu, a mnogi kažu da Rugova "to nikada nije rekao"

Nakon što je Ramuš Haradinaj izjavio da Hašim Tači nema njegovu podršku za eventualno otvaranje razgovora o promeni granica Kosova, u Prištini je tokom dana izbio "pravi mali rat" među kosovskim političarima o tome da li je Tači, govoreći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u prilog razmene teritorija, zloupotrebio i reči nekadašnjeg predsednika Ibrahima Ruhove.

Kako je naveo Lajmi Petrit Seljimi bivši bliski saradnik Tačija, objavio je celu izjavu Rugove iz 1994. godine, nakon što je Tači ranije danas ponovo govorio na Fejsbuku o o razmeni terotorija sa Srbijom, rekavši da je i Rugova bio za to.

Radi se inače o intervjuu Rugove za "Zeri" pod naslovom "Podela ne, razmena da" u kojem Rugova kaže: "I mi možemo da pravimo tu vrstu 'nagodbe. Utoliko više kada imamo istorijski, etnički, pravni i politički legitimitet nad Kosovom. Ne treba zaboraviti da je Kosovo bilo konstitutivna jedinica jugoslovenske federacije. Međutim, ponavljam, za nas je neprihvatljiva podela Kosova. Možemo da napravimo samo razmenu teritorija, tako da za Leposavić i neke teritorije na severu Kosova, nastanjene srpski većinskim stanovništvom, dobijemo Preševo i druge oblasti u južnoj Srbiji, nastanjene albanski većinskim stanovništvom."

Tačijeva izjava, međutim, naišla je na prilično burne reakcije nekadašnjih Rugovinih saradnika, uključujući i Miljazima Krasnićija, koji su rekli da nikada nisu čuli Rugovu da je govorio o razmeni teritorije sa Srbijom.

„Ne, ne sećam se takve Rugovine izjave,“ rekao je Krasnići za Kallxo.

Tu Rugovinu izjavu "nije zapamtio" ni Ismet Bećiri koji je oštro reagovao spram Tačija, navodeci da predsednik pokušava da iskrivi izjave Rugove.

Miljazim Krasnići kaže da je tokom devedesetih u opticaju bilo mnogo diskusija i opcija. On navodi da je jedini zvanični dokument o ovom pitanju poznat kao dokument „tri opcije“.

Dokument je predviđao verziju da, ako se sačuvaju granice Jugoslavije, ostane Kosovo kao republika, otvoriće se unutrašnje granice republika, ujediniće se svi Albanci u jednoj republici u Jugoslaviji i da se izmenjene granice uklone, u tom slučaju bi se Kosovo priključilo Albaniji, objasnio je on za Kallxo.

On je dodao da je na kraju ove tri opcije dominirala opcija da Kosovo bude nezavisna republika van Jugoslavije.

On je pomenuo izjavu Dobrice Ćosića, pominjući i ideju podele Kosova, za šta Krasnići podseća da se o tome razgovaralo i u organizaciji Ujedinjenih nacija.

Ovo je, po mišljenju profesora Krasnićija, odbacila kosovska strana.

„Dokument za razmenu teritorija, koliko se sećam, nije prošao. Jedini službeni dokument bio je dokument tri opcije,“ rekao je Krasnići.

Nastavak na B92...