Izvor: Blic, 30.Avg.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ako?
Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je kako je presudio. Za jedne očekivano, za druge neočekivano. Da je i drugačije presudio, opet bi jedna strana bila nezadovoljna. Što se tiče dejstva presude, još ranije je bilo poznato da već i sam njen savetodavni karakter nikoga ne obavezuje. Nije, prema tome, bilo realno očekivati kako će države koje su već priznale Kosovo povući svoja priznanja. Kao što nije realno očekivati da će Srbija naprasno priznati Kosovo, samo zato što je sud >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Hagu dao za pravo Prištini.
Imajući to u vidu, pravo pitanje bi moralo da glasi: šta ako obe strane ostanu pri svojim stavovima? Kako živeti s tom podosta predvidivom činjenicom? Pitanje, nažalost, nije samo načelno, već - u punom smislu - egzistencijalno. Ono se, čak da postoji takva namera, ne može izbeći, jednostavno zbog toga što Srbija ne lebdi u nekom neodređenom prostoru. Ona je, naprotiv, deo i te kako stvarnog sveta, koji se ne može ni prevideti ni zanemariti. Mi sami smo, najzad, jasno stavili do znanja da nam je jedan od najvažnijih strateških ciljeva pridruživanje Evropskoj uniji. Ne može se, prema tome, zaobići pitanje: šta ako kontinentalna organizacija neće da se petlja s kandidatima čije granice nisu definisane, koji, drugim rečima, mogu potencijalno da prouzrokuju nevolje? Pošto, ipak, živimo u realnom svetu, gde ćemo, u tom slučaju, biti? Kome ćemo, u stvarnosti a ne u snovima, biti bliži?
Evropskoj uniji ili nekoj drugoj regionalnoj ili svetskoj sili? O svemu tome mora se voditi računa, jednostavno zbog toga što svaka ozbiljna država mora da ima predstavu o svom mestu u budućnosti. O tome u kakvom će okruženju živeti .Sem ako se ne mirimo sa iluzionističkom obmanom da se - i lebdeći u neodređenom prostoru - može živeti.
