Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Avg.2010, 02:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski internet - od informacija do sarme

BEOGRAD -

U Srbiji ne postoji evidencija o tačnom broju registrovanih internet sajtova i portala, kao ni formalna kontrola informacija koje se na njima objavljuju, tako da svako može da postavi kakvu god želi informaciju.

To objašnjava činjenicu da su informacije objavljene na sajtovima često atraktivnije u odnosu na elektronske i štampane medije, ali i da treba zadržati izvesnu rezervu kada je reč o njihovoj verodostojnosti.

Više od polovine građana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ima pristup internetu

Pomoćnik direktora Registra nacionalnog Internet domena Goran Milanković rekao je Tanjugu da je do danas registrovano 59.220 ".rs" domena, ali da to ne mora da se poklapa sa realnim brojem internet sajtova u Srbiji.

Prema njegovim rečima, jedan sajt može da ima i više domena, pa osim ".rs", može da ima i ".org", ".net" ili ".com" koji se kupuju u inostranstvu.

Postoji oko 170 raznih adresa koje se koriste za domene, a svaka veća zemlja u svetu ima pravo da formira svoj nacionalni domen, ali i da koristi neki od brojnih internacionalnih domena, naveo je Milanković.

Prema nedavno objavljenom istraživanju agencije Ipsos Stratedžik Marketing, koje je sprovedeno tokom aprila ove godine, više od polovine građana ima pristup internetu u svom domaćinstvu, a 68 odsto ispitanika ga koristi svaki dan.

Na više desetina hiljada sajtova, ta polovina srpske populacije može pronaći informacije najrazličitijeg tipa, od klasičnih servisnih koje se dobijaju na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, preko savetodavnih tipa - kako izlečiti neku bolest do toga kako skuvati pasulj ili saviti sarmu.

Naravno, postoje i zvanični sajtovi državne uprave i institucija u čiju pouzdanost ne treba sumnjati, počevši od sajta predsednika Republike, Vlade do sajta grada Beograda i Agencije za privredne registre koji omogućava pretragu i pronalaženje podataka o privrednim subjektima.

Preko formular.rs lako do dokumenta

Jedan od korisnijih sajtova je formular.rs na kome možete pronaći informacije o tome koja dokumenta su vam potrebna za npr. vađenje lične karte ili pasoša, na kojoj adresi je nadležna policijska uprava, iznos taksi i broj žiro računa.

Ukoliko niste sigurni kako doći kod novog prijatelja ili rođaka koje niste posetili godinama, sajt planplus.rs ima mape više od 900 gradova i naselja u Srbiji i Crnoj Gori koje olakšavaju snalaženje u nepoznatoj sredini.

Ipak, pored ovih "uobičajenih" sajtova u srpskom sajber prostoru možete pronaći sajt matematiranje.com namenjen budućim studentima koji polažu prijemne ispite iz matematike i sadrži 3.300 rešenih zadataka, dok sajt metak.com, iako možda asocira na neku vojnu ili ratnu tematiku, u stvari predstavlja srpsko-engleski rečnik "brz kao metak".

A, ukoliko vam trebaju neka "osnovna tehnička znanja", na primer kako da kradete struju, kako se najbolje ljubiti ili izlečiti neku fobiju sasvim je dovoljno da u neki od pretraživača ukucate ono što tražite i "informacije" su svakom na dohvat ruke.

U sajtove zanimljivog naziva i svrsishodnog cilja spadaju kradimamu.com namenjen zaštiti intelektualne svojine i nisamovca.com na kome nezadovoljni potrošači mogu da iznesu svoje primedbe i iskustva.

Lako do internet sajta

Vlasnik kompanije "Ikonomi Internet grup" (Economy Internet Group) koja se, između ostalog bavi izradom veb sajtova, Srđan Janković je naveo da uz vrlo mala ulaganja svako može napraviti sajt.

"Ima puno gotovih rešenja koja se mogu tehnički iskoristiti, čak i osobe koje jako slabo poznaju celu filozofiju pravljenja sajtova, uz mala ulaganja od oko 20 evra godišnje mogu sami napraviti neko osnovno rešenje", istakao je Janković.

Sa druge strane, za pravljenje ozbiljnih, korporativnih sajtova potrebno je gotovo mesec dana, naveo je on.

Kada je reč o odgovornosti za informacije koje se postavljaju na sajtove, Janković je naveo da bi to trebalo da bude vlasnik.

"Na svakom sajtu bi trebao da stoji impresum u kome je tačno navedeno ko je urednik sajta i ko je odgovoran za njega", ukazao je Janković i dodao da to ipak nije slučaj u gotovo 99 odsto sajtova u Srbiji, uključujući i sajtove velikih institucija.

U Srbiji se vlada lakovernošću građana

Kada je reč o sociološkom aspektu informisanja preko Interneta, sociolog Ratko Božović je istakao da se u Srbiji često vlada lakovernošću građana.

"Možda oni i veruju u informacije koje se objavljuju na Internetu, ali je pitanje koliko su one pravovremene, verodostojne i da li potiču iz pravih izvora", istakao je Božović.

U Srbiji imate sijaset afera koje se otkrivaju, postoji utisak da će one biti završene, ali to se nikad ne dogodi i građani zato gube poverenje u razne izvore informacija, naveo je Božović.

Govoreći o odgovornosti za tačnost informacije koje se objavljuju na Internetu, Božović je dodao da je sloboda pretpostavka za istinu.

"Ostaje pitanje kakva je ta sloboda ovde i koliko ima zloupotrebe na istim tim sajtovima, jer ako moja sloboda ugrožava vašu onda je ona sporna", zaključio je Božović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...