Izvor: B92, 10.Dec.2021, 14:31
Srbija, zakoni i volja naroda: Usvojene izmene Zakona o referendumu i ispunjen uslov sa ekoloških protesta
Sednica je sazvana u roku kraćem od predviđenog, a poslanici su prihvatili da Zakon stupi na snagu odmah.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koje je podnela Vlada, koja je time usvojila zahtev iznet na protestima ekoloških organizacija.
Na sednici nije bilo rasprave, govorila su samo dva poslanika i to mimo dnevnog reda.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će ispuniti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zahtev učesnika ekoloških protesta koji su prethodne dve subote blokirali puteve širom zemlje.
Oni su tvrdili da je ovo jedan od dva zakona koji otvaraju put da međunarodna kompanija Rio Tinto otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Usvoje su promene članova 7, 20, 43 i 44 koji se odnose na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i rok za ponovno raspisivanje referenduma.
Ukinuta je naknada od 40 dinara za overu potpisa iz člana 7, u slučajevima kada građani žele da predlože izmenu Ustava ili novi zakon.
Stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao izračunali su da bi, pre usvojenih izmena, predlog promena Ustava građane koštao oko 50.000 evra, a predlaganje zakona 10.000 evra, u zemlji gde je prosečna plata u oktobru 2021. godine iznosila oko 550 evra.
Osim toga, sada je omogućeno da predstavnici ovlašćenih predlagača budu deo organa za sprovođenje referenduma što je bilo sporno u članu 20 i zabranjeno raspisati referendum o istom pitanju u roku kraćem od četiri godine, a koji je produžen u odnosu na prvobitne propise u članovima 43 i 44.
Na novi Zakon o referendumu čekalo se 15 godina, od kada je 2006. promenjen Ustav Srbije, čime je Narodna skupština dobila zadatak da zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladi sa najvišim pravnim aktom u zemlji.
Ustavom je tada ukinut cenzus na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou.
"Od tog trenutka cenzus na referendumu nije obavezan, ali se može propisati zakonima", kaže Milan Filipović iz Jukoma za BBC na srpskom.
Cenzus je ostao obavezan kao odredba dosadašnjeg Zakona o referendumu i iznosio je 50+1, što znači da je za donošenje odluka bilo neophodno da izađe 50 odsto upisanih birača i još jedan preko tog postotka da bi odluka bila validna.
Pojedine evropske zemlje, poput Francuske, Norveške i Irske, godinama nemaju cenzus na referendumu.
Brisanje cenzusa iz srpskog Ustava 2006. bio je korak ka uvođenju prakse koja važi u mnogim demokratskim državama, kaže Violeta Beširević, redovna profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union za BBC na srpskom.
"Smatralo se da živimo u sistemu reprezentativne demokratije, gde iza promena stoje građani, pa je trebalo omogućiti da se odluke usvojene dvotrećinskom većinom u parlamentu ne koče na referendumu", kaže Beširević, članica Centra za pravosudna istraživanja - Cepris,.
Međutim, Srbija već nekoliko godina beleži loše rezultate u međunarodnim izveštajima o stanju demokratije u zemlji.
Jedna od spornih, ali i promenjenih tačaka je uvođenje taksi za overu potpisa koje građani moraju da prikupe kako bi zahtevali izmenu Ustava ili donošenje novog zakona.
Kako se prvobitno navodilo u članu 7, naknada za overu kod javnog beležnika ili u gradskoj upravi iznosi 40 dinara po potpisu.
"Za referendum za izmenu Ustava bilo bi neophodno sakupiti 150.000 potpisa građana i platiti za overu oko 50.000 evra, a za usvajanje zakona sakupiti 30.000 potpisa i platiti oko 10.000 evra", navodi Milan Filipović iz Jukoma.
Takođe, nisu poštovane smernice Venecijanske komisije, prema kojima je potrebno da prođe barem godinu dana od usvajanja zakona do sprovođenja referenduma, dodaje.
Kako je najavljeno, referendum o promeni Ustava mogao bi da se održi za dva meseca ili manje, u januaru 2022. godine.
"Venecijanska komisija je posebno kritikovala što se izradi zakona pristupilo kada je već bilo poznato da će referendum biti raspisan", kaže Filipović.
Dragoljub Popović, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava
Odlučivanje na referendumu je kruto, nepodložno je kompromisu koji može doneti parlamentarna debata na primer.
Ono isključuje mogućnost srednjeg rešenja između dve krajnosti.
Kad se ovome doda naše, jugoslovensko iskustvo s referendumima, vidimo da je ocena te ustanove još gora.
U procesu razgradnje Jugoslavije upravo su referendumi služili za manipulaciju biračkih masa.
Praktično su svi održani u uslovima euforije, odnosno nedopuštanja ili bar ometanja političke kontestacije, pa su predstavljali oruđe manipulacije, kao što danas mogu poslužiti razmahu populizma.
Takvih primedbi, upućenih pomenutoj ustanovi, bilo je i ranije i u drugim zemljama.
General (ŠARL) De Gol se, dok je bio predsednik Francuske oslanjao na referendume, pa je takvoj praksi zamerano da uvodi jednu vrstu plebiscitarnog režima.
Predlog zakona koji je pred Narodnom skupštinom predviđa izrekom da se posle dve godine može doneti odluka suprotna onoj koja je usvojena na referendumu.
Čemu onda referendum?
Još jedan od problema prvobitne verzije novog Zakona je trajanje obaveznosti odluke građana ukoliko glasaju protiv, smatraju iz Jukoma i Ceprisa.
Prema zakonu iz 1994. godine, potrebno je prođe najmanje šest meseci do raspisivanja novog referenduma ukoliko glasači odbiju predlog.
Novim zakonom, taj period se produžava na godinu dana.
Kako podsećaju iz Jukoma, preporuka Venecijanske komisije da "referendume ne bi trebalo ponavljati" u jednom skupštinskom mandatu koji u Srbiji traje četiri godine.
Zakon ostavlja mogućnost da se propišu posebne procedure za sprovođenje referenduma tokom pandemije.
Iz Ceprisa strahuju da to otvara mogućnost za zloupotrebe, jer novi zakon ne reguliše ovu oblast detaljnije.
Neke evropske zemlje i dalje ima cenzus na referendumu, dok su ga druge ukinule.
Češka, Francuska, Irska, Estonija, Norveška, pa i susedna Hrvatska, nemaju cenzus.
Izlazak najmanje 50 odsto upisanih birača potrebna je u Sloveniji, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj, Slovačkoj.
U Rumuniji treba da glasa barem 30 odsto upisanih birača da bi referendum bio validan, a u Litvaniji 33 odsto.
Dragoljub Popović danas živi u Švajcarskoj, zemlji gde se često raspisuju referendumi, a cenzusa nema.
"Švajcarski mentalitet i politička kultura su specifični po tome što su naklonjeni kompromisu", kaže,
Politički sistem je takav da sve stranke zastupljene u Skupštini učestvuju i u izvršnoj vlasti, dodaje.
Referendumi se raspisuju na raznim nivoima.
Popović navodi da, "po nepisanom pravilu", na referendumu koji predlaže Savezna vlada građani uglavnom glasaju potvrdno.
Kratka istorija višestranačja u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
