Izvor: Southeast European Times, 14.Feb.2012, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija rešava problem svojih bezimenih osoba
Nedokumentovane ili „pravno nevidljive“ osobe najizloženije su trgovini ljudima, radnoj eksploataciji i zlostavljanju.
14/02/2012
Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 14.2.2012.
Srbija se priprema da izda identifikacione karte hiljadama osoba bez ličnih dokumenata, omogućavajući im time da dokažu svoje državljanstvo i glasačko pravo i dajući im bolji pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošljavanju.
Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zakon, koji stupa na snagu za nekoliko dana, usmeren je na oko 6.500 osoba koje nisu upisane u nijednu matičnu knjigu i oko 30.000 onih koji se smatraju delimično pravno vidljivim, ali su bez stalne adrese boravka.
„Te osobe su registrovane kao građani Srbije ali ne mogu da dobiju lična dokumenta bez adrese. Na moju inicijativu, to je rešeno izmenama u zakonu o ličnim kartama i prebivalištu, tako da ta lica sada mogu da dobiju dokumenta sa administrativnom adresom, odnosno sa adresom Centra za socijalni rad“, izjavio je za SETimes ombudsman Srbije Saša Janković.
Mnoge osobe koje su bez ličnih dokumenata žive u neregistrovanim naseljima i nisu rođene u bolnicama. Čitave zajednice ostaju pravno nevidljive. Pravno nevidljive osobe posebno su izložene trgovini ljudima i raznim zlostavljanjima.
Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog bezbednosnog instituta, kaže da nedostatak ličnih dokumenata može da predstavlja ozbiljnu pretnju sprovođenju zakona.
„Ako ne postoje lična dokumenta osoba koje su počinile krivično delo, postojeća baza obaveštajnih podataka [otisci prstiju, DNK i ostale metode identifikacije] ne može da rešava zločine. Takođe, takve osobe su često žrtve ilegalne trgovine organima“, rekao je Dragaš za SETimes.
Najčešći primer su deca.
„Posle skoro dvogodišnjih pokušaja da se pruže dokazi za upis u matične knjige troje dece koja su živela kod rođaka, ta deca su ilegalno odvedena u Belgiju. Jedan takav slučaj predstavlja i petočlana porodica koja se vratila u Srbiju nakon mnogo godina života u različitim zemljama zapadne Evrope“, izjavila je za SETimes Ivana Stanković, koordinatorka programa organizacije Praksis, koja se bavi zaštitom pravno nevidljivih osoba.
Sa namerom da pomogne osobama bez ličnih dokumenata i izbegne šire socijalne implikacije, ombudsman je, zajedno sa Praksisom, Centrom za napredne pravne studije i UNHCR-om, inicirao predlog zakona o izmenama zakona o vansudskom postupku, koji je vlada usvojila.
Olivera Pavićević, saradnica na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže da je jedno od rešenja izgradnja sistema socijalne zaštite koji obezbeđuju neophodne resurse za dostojanstven život.
„To uključuje mogućnosti za pristojno stanovanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, uz politiku usmerenu na 'sprečavanje životnih kriza' koje mogu da dovedu do socijalne isključenosti“, rekla je ona za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
