Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2009, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija regionalni centar za studije preventivne konzervacije

BEOGRAD - Direktorka novosnovanog Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) Mila Popović - Živančević izjavila je da je prva generacija master studija za preventivne konzertvacije već organizovana i da je Beograd treći centar u svetu u kome je taj vid nauke podignut na univerzitetski nivo.

Ove master studije, sa 11 polaznika, su početak programa interdisciplinarnog obrazovanja na akademskom i stručnom nivou povezanog sa univerzitetima u okviru CIK-a, sa ciljem da se obrazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << stručnjaci za novi koncept zaštite, objasnila je Živančevićeva.

Prvi su takve studije organizovali univerziteti Sorbona u Parizu, gde su pokrenute 2004. i Njukasel u Velikoj Britaniji, navela je v. d. direktora CIK-a i donedavni šef Odeljenja za preventivnu konzervaciju beogradskog Narodnog muzeja i predsednica Regionalne alijanse ICOM-a za jugoističnu Evropu.

Vlada Srbije je, na sednici održanoj 22. januara, donela odluku o formiranju CIK-a pri Beogradskom univerzitetu, kao prvu instituciju preventivne zaštite baštine u regionu.

Ideja o stvaranju efikasnog sistema zaštite i konzervacije rodila se prilikom arheoloških istraživanja na Đerdapu, u vreme gradnje hitrocentrala krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, kada je Vlada Kontić osnovao prvi terenski centar za konzervaciju, navodi Živačevićeva.

Centar "Diana"

Beogradskim polaznicima su kao predavači obezbeđeni najbolji stručnjaci iz zemlje i nostranstva, među kojima je i prof Gejl de Kišen najveći svetski autoritet za konzervaciju.

Kontakte sa svetskim stručnjacima, Živančevićeva je razvila osnivanjem, pre 13 godina, Centra za preventivnu zaštitu "Diana" (u okviru Narodnog muzeja), koji je uspostavio partnerski odnos sa Međunarodnim centrom za proučavanje zaštite, restauracije i kulturnih dobara, osnovanim pri UNESKO-u u Rimu, najvažnijom konzervatorskom ustanovom u Evropi.

Opravdana potreba

"Iz te ideje je nastala 'Diana', sa letnjim kampom u Karatašu, na đerdapskom delu Dunava, gde smo došli do zaključka da je potrebno stvaranje jedinstvenog sistema zaštite, koji uključuje sve sadržaje baštine i sve aktivnosti", objasnila je ovaj naš istaknuti arheolog, koja je postala prvi doktor nauka na temu "Integrativna zaštita baštine i metodologija preventivne konzervacije sa posebnim osvrtom na zaštitu muzejske građe".

Na osnovu njene doktorske disertacije, uskoro će se pojaviti obimna knjiga koja bi trebalo da postane nezaobilazna lektira za buduće "zaštitare".



Vlada Italije izdvojila je tri miliona evra za osnivački period i ravnomerno će raspoređivati naredne tri godine za nabavku specijalizovane opreme. Ministarstvo kulture Srbije je za prvu godinu izdvojilo oko15 miliona dinara, a CIK će, na osnovu projekata koji su u toku ili treba da počnu, obezbediti iz međunarodnih fondova oko 60 miliona dinara.

Interesovanje italijanskih kolega "Škola konzervacije u okviru 'Diane' bila je poligon za interdisciplinarni pristup svim vidovima integrativne konzervacije i taj koncept se dokazao u praksi, što je privuklo pažnju stručnjaka iz inostranastva, pre svega iz Italije", navodi Živančevićeva i dodaje da je to bilo "rađanje" nove institucije kulture kakva do sada nije postojala, ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Posle političkih promena u Srbiji dolaze stručne delegacije da utvrde stanje u domenu zaštite i predlažu da se osnuje jedinstveni centar za Srbiju, koji bi imao regionanlni karakter i značaj.

Uz pomoć Italije, 2005. godine, intenzivira se rad na razradi planova za osnivanje i formira se Ekspertski tim, u kome su stručnjaci i predstavnici vlada Srbije i Italije, koji zajednički izrađuju Studiji izvodljivosti, predstavljena oktobra 2007. godine, ali se na konačnu odluku čekalo do prošle sedmice.

Procedura

Prema rečima Živačevićeve, tim koji se formirao oko "Diane", ne čekajući zvaničnu odluku, vredno je radio na već pokrenutim projektima, pripremao nove, počeo da se smešta u budući prostor na Terazijama 26, a konkretan dokaz rada je pokretanje master studija.

Odluka vlade omogućava da se započne osnivački proces, koji treba da ima tri faze, objasnjava ona. Naredna tri meseca su rezervisana za donošenje neophodnih osnivačkih akata, a istovremeno će teći osposobljanjanje dobijenog privremenog prostora za aktivnosti CIK-a (edukacija, konzervacija i restauracija).

Zgrada u 2010.

Ona navodi da je CIK obezbedio stipendije za polovinu polaznika master studija i da ceo program preventivne konzervacije ne košta ništa Beogradski univerzitet. Takođe, CIK planira izuzetno mali broj stalno zaposlenih, a svi stručni saradnici bi radili po ugovoru, zavisno od projekta. To je novi koncept integralne zaštite, objedinjavanje edukacije, istraživanja, nauke i prakse, sve to pod jednom "kapom", uz podršku ministarastva kulture, obrazovanja, nauke i ekologije i u saradnji sa srodnim regionalnim i međunarodnim institucijama.

U drugoj fazi, previđenoj za 2010. godinu, bi počelo uređenje glavne zgrade CIK-a, (koja još nije određena), kao i osposobljavanje istraživačke laboratorije, ateljea za konzervaciju i restauraciju pokretne baštine od svih materijala kao i bibliotečke građe.

CIK bi trebalo da, do kraja 2011. godine, bude kompletiran i da radi punim kapacitetom u odgovarajućem objektu, gde bi se, uz postojeće atelje, otvorio za konzervaciju kinotečke građe i centar za zaštitu nematerijalne baštine (očuvanje starih zanata, znanja, usmene tradicije...)

Način finansiranja

Impresivno izgleda spisak od 28 projekata koji će se odvijati tokom ove godine, jer uz svaki stoje imena partnera dostojnih poštovanja.

Kako je ispričala Živačevićeva, CIK planira da najveći deo potrebnih sredstava za rad, uključujući edukaciju, obezbedi nezavisno od države, jer računa na finansijsku podršku partnera na regionalnim projektima i institucija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...