Izvor: Blic, 05.Dec.2010, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ispunila sve zahteve, na potezu Hrvatska
BEOGRAD - Srbija je odgovorila na sve zahteve Hrvatske koji se tiču potrage za nestalima, tako da više ne postoji razlog da vlasti u Zagrebu uskrate bilo koji odgovor na pitanja o nestalim Srbima, izjavio je danas predsednik Komisije za nestale Veljko Odalović.
Rešavanje otvrenih pitanja koja se tiču sudbine nestalih poslednjih 15 godina nije bilo zadovoljavajuće, rekao je Odalović na tribini pod nazivom "Suočavanje s prošlošću u cilju trajnog mira u regionu".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
On je objasnio da su hrvatske vlasti sve zahteve uslovljavale podacima i dokumentacijom iz zatvora u Stajićevu i Begejcima i vukovarske bolnice, i insistirale na tezi o masovnim grobnicama u Srbiji.
Odalović je naveo da je Srbija nedavno predala svu dokumentaciju i da su, nekoliko dana pred posetu predsednika Borisa Tadića Hrvatskoj, izvršene ekshumacije tri grobna mesta, ali nije bilo ostataka žrtava.
"Rešivši ova tri otvorena pitanja, otvorili smo prostor za naše snažnije zahteve da se reši sudbina nestalih Srba", kazao je Odalović.
On je podsetio da su hrvatska premijerka Jadranka Kosor i predsednik Ivo Josipović prilikom posete srpske delegacije u novembru prihvatili zahteve za ekshumaciju svih grobnih mesta i identifikaciju svih žrtava.
Prema našim podacima, u Hrvatskoj ima preko 480 grobnih mesta sa telima više stotina nestalih Srba, dok je najmanje još 313 posmrtnih ostataka neidenfifikovano, rekao je Odalović.
Zato je sa hrvatskom stranom i UNHCR-om postignut dogovor da se sačini zajednička Knjiga nestalih, rekao je on i pozvao porodice da daju uzorke krvi jer bez toga ne može biti napretka u identifikacijama.
Prema rečima Odalovića, hrvatska strana tvrdi da više neće biti materijalnih i drugih ograničenja i da bi proces identifikacije nestalih mogao biti završen za dve do tri godine.
Predstavnica Komesarijata Republike Srbije za izbeglice Olivera Nikolić je navela da su posle regionalne konferencije, krajem marta u Beogradu, usklađeni statistički podaci o izbeglima, identifikovana lica u stanju stalne potrebe i planirana međunarodna donatorska konferencija koja bi trebalo da bude održana početkom iduće godine.
Ona je istakla da nema nikakvog napretka kada je reč o povratku i stanarskih pravima prognanih Srba i objasnila da je Hrvatska, koja insistira na stambenom zbrinjavanju, sada spremna na produžetak rokova i otkup za zbrinjavanje povratnika pod povoljnijim uslovima.
Dogovoreno je i da se ubrza proces obnove oštećene i uništene imovine, rekla je ona, podsetivši da je Komesarijat Vlade Srbije prikupio oko 17.000 zahteva izbeglih i prognanih Srba, ali da više od četiri godine 7.000 zahteva stoji nerešeno na drugostepenim sudovima.
Pored toga, srpska strana je predložila da se produži rok za predaju zahteva za obnovu uništene imovine i insistirala na obnovi radnih mesta i infrastrukture i ulaganjima u povratničkim područjima, kazala je Nikolić.
Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je istakao da "osim demagogije" ne vidi ništa novo kada je reč o državi u kojoj izbeglice žive ili onoj iz koje su izgani.
"Za nas situacija nije bila nikad teža nego u ovom momentu", kazao je on i dodao da je to "zasluga i države Srbije", koja je pristala da glavna tema susreta u Hrvatskoj bude potraga za nestalim, odnosno mrtvima.
"Hrvatska je rešila sve, samo nije pitanje mrtvih. Mi nismo ništa, ni pitanje živih, ni mrtvih", kazao je Budimir i dodao: "Povratka uopšte nema, a poslednjih godina, broj onih koji se vraćaju u Srbiju veći je od broja povratnika u Hrvatsku."
"Hrvatska treba da zatvori Poglavlje 13, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava, kako bi mogla u Evropsku uniju i to čini na našu štetu", ukazao je Budimir i objasnio da je to problem koji se tiče samo onih koji su se vratili i ne insistiraju na onome što im je uzeto.
"Problem stambenog zbrinjavanja nije naš problem. Mi tražimo da nam se vrati imovina, stanarska prava, isplate penzija koje smo zaradili...", istakao je Budimir i dodao da Hrvatska ne može da postane članica EU dok krši ova i druga ljudska prava svojih gradjana.
Psiholog iz Novog Sada i saradnica Crvenog krsta Srbije Lidija Ric Rihter govorila je o istraživanjima pod nazivom "Nedostaješ mi", koja na potresan način svedoče o tugovanju i bolu ljudi u suočavanju s nestankom voljene osobe, a Jasimna Nikolić iz "Viktimološkog društva" Srbije o saradnji s nevladinim organizacijama regiona u pomoći porodicama nestalih i drugim žrtavma rata.
Tribina: "Suočavanje s prošlošću u cilju trajnog mira" održana je u sali opštine Novi Beograd, a organizovali su je Viktimološko društvo Srbije i Udruženje porodica nestalih iz Krajine i Hrvatske.
.jpg)
