Izvor: B92, 13.Nov.2014, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasojević: Erdogan je napredvidiv
Srbija nema nijedan razlog da bude potpuno otvorena prema Turskoj, ali tu zemlju treba objektivno sagledati i sarađivati sa njom, izjavio je Dušan Spasojević.
Srbija ima sve razloge da bude podozriva prema Turskoj, a nijedan da bude potpuno otvorena prema njoj, ali Tursku treba objektivno sagledavati i sarađivati sa njom, ocenio je danas bivši ambasador Srbije u Ankari Dušan Spasojević.
"Ne treba imati nikakvu kočnicu u smislu ignorisanja, pretvaranja, potcenjivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili precenjivanja... Mi znamo ko smo, oni znaju ko su. Nekad ćemo biti protivnici, nekad ćemo negde biti zajedno - tamo gde nam se interesi poklapaju", rekao je Spasojević, koji je danas održao predavanje o Turskoj u Institutu za evropske studije.
On je ukazao da u spoljnoj politici ne treba nastupati iz emocija, već racionalno, kao i da treba odbaciti predrasude i graditi objektivan odnos.
"Turci nas poštuju", istakao je Spasojević, koji je bio na dužnosti ambasadora u Turskoj od januara 2011. do marta 2013. godine.
Kad je reč o odnosu Turske prema Bošnjacima, on kaže da Turci sebe smatraju "silom zaštitnicom" Bošnjaka, ali da im oni služe za "dobru instrumentalizaciju" da bi Evropi pokazali kako mogu da na njenom tlu rešavaju probleme.
Turska na manjinske zajednice gleda, objasnio je Spasojević, kao na "monetu za potkusurivanje" u sleđenju sopstvenih interesa te stoga ne reaguje, na primer, na težak položaj turske manjine na Kosovu.
Govoreći o odnosu Turaka prema Albancima, on navodi da Turska podržava Albance onda kada joj to odgovara.
"Albanci su pre svega Albanci, pa zatim muslimani. Ne bi oni da se vraćaju u Osmansko carstvo. Oni su neka vrsta balkanskih Kurda", kaže Spasojević.
Osvrnuvši se na težnje Turske ka članstvu u Evropskoj uniji, on ocenjuje da je Evropa napravila veliku grešku što joj je obećala članstvo i smatra da Turska neće ući u evropski klub zbog dve stvari: islama i protivljenja Nemačke.
"To će imati i po nas posledice pošto će muslimani na našim prostorima imati osećaj da su građani drugog reda, jer Turska nije primljena u EU", konstatuje bivši ambasador.
Što se tiče spoljne politike Turske, on smatra da Turci nemaju sistem prilagođavanja i da se nisu snašli na Bliskom istoku - u Siriji bi želeli da režim predsednika Bašara al-Asada nestane, kako bi ostvarili geografsku vezu sa sunitskim područjima, ali su pri tom Asada potcenili.
"Od 2012. godine Turska je jedan od najvećih gubitnika 'arapskog proleća'. Njena reputacija u regionu je srozana", ocenjuje on, dodajući da Turska skoro da nema nikakve odnose sa Izraelom, Egiptom, Sirijom, a da su njeni tradicionalni odnosi sa Iranom napeti.
Govoreći o kurdskom pitanju koje stvara podele, Spasojević kaže da je ono na prelomnoj tački i da ne vidi kako bi se ono dugotrajno rešilo, a da Turska ne krene putem Katalonije, Škotske...
"Za Turke je veća pretnja kurdski separatizam nego Islamska država, ali to nisu izbalansirali u javnom mnjenju", objašnjava on uz ocenu da Kurdi drže do nacionalne kohezije i uživaju podršku mnogih zemalja.
Spasojević opisuje Tursku kao zemlju koja stavlja svoj nacionalni interes na prvo mesto, i to otvoreno, što se najbolje vidi u odnosu sa SAD.
Predsednika Erdogana Spasojević vidi kao nepredvidiv faktor i jednog od retko harizmatičnih političara u svetu danas, koji je imao najteži put da bi došao do ovoga što sada jeste.
"Od jedne zemlje koja je bila ekonomski runirana napravio je relativno uspešnu ekonomiju", ističe on i dodaje da je prosečan Turčin zadovoljan Erdoganom i zato on svaki put na izborima dobija sve više glasova.
Spasojević smatra i da se Turci nisu jasno odredili prema osmanskom nasleđu i da je to uzrok njihovih problema.
