Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas za Veliki bački kanal
Počele završne pripreme za revitalizaciju vodotoka čije otrovne čestice dopiru čak do Crnog mora – Najpre se mora sprečiti dalje zagađenje
NOVI SAD – U Izvršnom veću AP Vojvodine predstavljen je akcioni plan za čišćenje Velikog bačkog kanala, najzagađenijeg vodotoka u Evropi. Koliki se značaj pridaje ovom poduhvatu ukazuje i činjenica da je ekipu zvaničnika i stručnjaka prilikom obrazlaganja projekta predvodio vojvođanski premijer mr Bojan Pajtić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
On je tom prilikom skrenuo pažnju da je kanal koji je izgrađen pre oko 200 godina svojevremeno korišćen kao plovni put, ali da danas, naročito na delu koji protiče kroz opštine Crvenka, Kula, Vrbas i Srbobran, u dužini od oko 20 kilometara, služi za oticanje neprerađenih industrijskih i komunalnih otpadnih voda, tako da u naučnim krugovima slovi već duže vreme za najopasniji vodotok na našem kontinentu. Takav status ima zbog izuzetno velikog broja otrovnih materija koje se ispuštaju u kanal, a među teškim metalima prisutna je i živa, što ugrožava zdravlje najmanje oko 100 hiljada stanovnika koliko živi u ove četiri vojvođanske opštine. Čak 10 procenata industrijskog zagađenja vode u Srbiji koncentrisano je upravo na ovoj deonici kanala.
Inače, Veliki bački kanal spaja hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav od Bezdana do Bečeja i njegov je sastavni deo, a ukupna dužina iznosi 130 kilometara. Umesto da u celini služi za odvodnjavanje i navodnjavanje i snabdeva čistom vodom industriju i ribnjake, postao je "deponija smrti", kako ga često nazivaju zbog osnovane sumnje da je uzročnik i fatalnih posledica po ljudsko zdravlje.
"Situacija je veoma alarmantna i zahteva spremnost i odgovornost svih nadležnih da realizacija akcionog plana počne u najkraćem roku", upozorio je predsednik Izvršnog veća Vojvodine.
Već tokom ove sedmice biće održani razgovori sa predstavnicima najvećih i najopasnijih zagađivača i opština na čijem je području zagađenost najalarmantnija. Najveći zagađivači po količini i koncentraciji opasnih materija su fabrika šećera u Crvenki i četiri velika industrijska objekta u Vrbasu: fabrika šećera "Bačka", industrija mesa "Karneks", farma svinja "Farmakop" i industrija ulja "Vital". Status vrlo opasnih zagađivača imaju fabrika kože "Eterna" i fabrika armature "Istra" u Kuli, s obzirom na to da su njihove otpadne vode "bogate" hromom, niklom, cinkom, bakrom i drugim teškim metalima. Ohrabruje, međutim, što "Istra" upravo privodi kraju ugradnju prečistača za svoje otpadne vode. Interesantan je podatak da samo Vrbas ispušta više zagađene vode nego ceo Novi Sad i tek nešto manje nego Beograd.
Tako veliku zagađenost kojoj doprinose, pored pomenutih, i mnogi drugi manji industrijski i komunalni zagađivači, Veliki bački kanal jednostavno ne može da neutrališe zbog svoje ograničene protočne moći koja maksimalno može da dostigne tek 25 kubnih metara u sekundi. S druge strane, problem je i velika količina mulja koja se akumulirala u kanalu u kojem su prisutni joni metala (gvožđe, olovo, kadmijum, cink, bakar, hrom i mangan), tako da je na pojedinim mestima dubina vode u kanalu, verovali ili ne, svega 30 santimetara. Naučno je dokazano da azot i fosfor iz Velikog bačkog kanala dospevaju čak do Crnog mora, što govori o zagađenosti šireg sliva Dunava.
Kako ističe direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine" Branislav Radanović, osnovni cilj akcionog plana je da najpre svi zagađivači prestanu sa ispuštanjem neprečišćene otpadne vode u kanal, nakon čega bi odmah počeo rad na njegovoj sanaciji, koja podrazumeva čišćenje od mulja i drugih taloga, uklanjanje akvatične vegetacije i druge revitalizacione poslove. Detaljna istraživanja i analize su pokazale da bilo kakvi radovi na sanaciji kanala nemaju smisla dok se ne uklone uzroci zagađivanja.
Radanović upozorava da se zato zagađenje koje traje decenijama i ne može rešiti preko noći. Po njegovoj proceni, proces će trajati sedam-osam godina, pod uslovom da se u poduhvat uključe svi nadležni i odgovorni, počev od zagađivača do državnih organa.
--------------------------------------------------------------------------
Pomoć Norveške i Češke
Sastavni deo akcionog plana je i projekat revitalizacije Velikog bačkog kanala na čijoj je izradi tokom protekle tri godine radio i ovih dana ga okončao Institut za istraživanje voda Norveške, u saradnji sa vojvođanskim Sekretarijatom za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Norveški institut ukazuje da izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda mora da bude početna tačka u ovom važnom poslu. Postrojenje je već projektovano i pripremljeno za tender zahvaljujući donacijama, takođe, iz Norveške. Biće zasnovano na biološkoj obradi u cilju uklanjanja organskih materija, dok bi kasnije bilo osposobljeno i za uklanjanje azota. Primaće 275 litara otpadne vode u sekundi, koštaće 13 i po miliona evra, a može se izgraditi za oko 18 meseci.
Program za uklanjanje 350 hiljada kubnih metara mulja i za rehabilitaciju kanala i njegovih obala, uz pomoć donacija iz Češke je takođe skoro završen.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 10.07.2006.]
