Izvor: Blic, 15.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenački put
Poslovna vest nedelje je da „Delta" peti put za redom ne uspeva da uđe na slovenačko tržište i pored najbolje ponude. Stavljajući na stranu priču o sumnjivom poreklu kapitala ovog preduzeća, razmotrimo Sloveniju današnjice. Jedna od zvezda tranzicije i evropskih ekonomskih integracija, Slovenija je zahvaljujući ekonomskom napretku postala prva članica evrozone među deset pridošlica EU iz 2004. godine. Međutim, uspešno penjanje lestvicama ka članstvu u EU počelo je tek nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dužeg zastoja prouzrokovanim upravo zatvorenošću slovenačkog tržišta.
Slovenija je postala pridružena članica EU tek 1996. zato što je do tada strancima branila pravo vlasništva nad imovinom. Dodatni problem je predstavljala politika restitucije nacionalizovane imovine koja je izuzimala vlasništvo italijanske manjine u Sloveniji. Slovenija je i država koju terete ozbiljni problemi ljudskih prava, prvenstveno po pitanju „izbrisanih". Oko 18.300 slovenačkih građana koji vode poreklo iz republika bivše Jugoslavije, a koji su bili nastanjeni u Sloveniji, 1992. izbrisani su iz knjiga državljana Slovenije. Petnaest godina kasnije, šest hiljada ljudi još nije dobilo (povratilo) slovenačko državljanstvo, na šta redovno ukazuje međunarodna organizacija za ljudska prava, „Amnesti internešenel", a ovom problemu se posvetila i Venecijanska komisija SE. Ono što najviše zabrinjava je podrška velikog broja Slovenaca politici kršenja ljudskih prava. Na referendumu održanom aprila 2004. Slovenci su glasali protiv odluke Ustavnog suda da se „izbrisanima" dodeli državljanstvo. Slovenci poreklom iz drugih delova bivše Jugoslavije i dalje ne uživaju posebna manjinska prava kao Italijani i Mađari. Diskriminacija Roma, koja podrazumeva i odvajanje romske dece u posebna odeljenja u školama, još jedna je bruka Slovenije.
Pitanje je kako Sloveniji uspeva da održi odličan ugled u svetu uprkos društvu koje ne može da se pohvali evropskim normama. Moguće je da je to zahvaljujući divljenju koje drugi imaju prema trudu Slovenaca koji su nedavno svoju domovinu oblepili sloganom „Ćuti, radi i stvaraj". Naravno, značajna je i uloga Slovenije kao stabilne države na granici nestabilnog zapadnog Balkana, te čvrsto partnerstvo koja ova država ima sa zapadnim susedima. Međutim, da li je to EU kojoj stremimo? U smislu dostizanja većeg ekonomskog blagostanja svakako, ali ne i u pogledu razvoja slobodnog i naprednog društva.
