Izvor: RTS, 28.Dec.2013, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sitne krađe, krupni problemi
Trgovci se žale da je broj sitnih krađa u porastu. Zakon borbu sa stinim lopovima prepušta trgovcima, a oni ne podnose prijave zbog dugotrajnih sudskih procedura i velikih taksi. Cena koju plaćaju su visoki godišnji gubici.
Broj sitnih krađa raste, žale se trgovci. Sitni lopovi osim što su vešti u krađi dobro su se obavestili o odredbi Krivičnnog zakonika i paze da vrednost ukradene robe ne pređe 5.000 dinara jer im u tom slučaju policija ne može ništa. Jedino što >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << može jeste da podatke o njima da oštećenom ukoliko on odluči da ih krivično goni.
"Čak izračunaju. Imali smo primer u Mirjevu da je čovek uzeo 28 tunjevina koje nisu koštale 5.000 dinara. I kad je policija došla rekao je da nije uzeo 5.000. Tačno zna koliko je uzimao", kaže direktor maloprodaje Trgovinskog lanca „Aman" Damir Milović.
Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa PU za Beograd Aleksandar Mitrović kaže da među takvim izvršiocima više nema toliko socijalno ugroženih lica kao što je to bilo nekad.
„Već ima izvršilaca koji praktično organizovano vrše ova krivična dela svakodnevno, imaju često i naručene određene količine robe ili uzimaju robu koju kasnije mogu lako prodati i tako doći do novca", objašnjava Mitrović.
Takozvani sitni lopovi trgovcima godišnje prave velike gubitke koji dostignu čak pola procenta ukupnog prometa. To znači da iz trgovine koja, na primer, zaradi 50 miliona dinara, opljačkaju robu vrednu 250.000 dinara.
"Najčešći artikli koji se naravno kradu jesu uvek popularna kafa, čokolade, naravno suhomesnati proizvodi i uvek atraktivna kategorija luksuznih proizvoda", kaže Olivera Ćirković iz "Univereksporta".
Cenu proizvoda povećava angažovanje fizičkog obezbeđenja i video nadzor, objašnjavaju trgovci, a krađe se uprkos sistemima zaštite, ne mogu potpuno sprečiti. Zbog toga traže pomoć države. Predlažu da se odredi da neki sud radi automatski na osnovu policijske prijave i da s ene čeka procedura suđenja.
I u policiji kažu da ih Krivični zakonik ograničava ne samo odredbama o sitnim krađama, već i kada je reč o još nekim krivičnim delima. Da je Krivični zakonik nedovoljno efikasan potvrdu smo dobili i od stručnjaka.
Kažu da je usklađen sa evropskim, ali ne i sa našim mogućnostima. U međuvremenu, povećana su ovlašćenja tužilaca, a njihov broj ostao je isti. Zato i ne čudi što mnogi počinioci protivzakonitih radnji ostanu nekažnjeni.
