Izvor: Blic, 23.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest puta optrčao planetu
Od 9. marta 1920. godine kad je rođen kao deseto od dvanaestoro dece Veronike i Josipa Mihalića u mestu Ludine, pored Kutine u Hrvatskoj, pa do današnjih dana, kad u devedesetoj svakodnevno prepešači po osam kilometara, Franjo Mihalić zna samo za korake.
Od rane mladosti sport mu je bio glavna preokupacija. Jurio je za loptom, pa postao i fudbaler zagrebačkog „Grafičara”, ali je ubrzo zavoleo biciklizam i ozbiljno mu se posvetio u klubu „Olimp”. Kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je polomio obe ruke, odabrao je trčanje i ispostavilo se da nije pogrešio. Prvi klub mu je bio HŠK „Konkordija”, a od 1947. član je beogradskog „Partizana” u kome doživljava blistave trenutke. Oborio je 26 rekorda u trkačkim disciplinama, a jedan je još vazeći – onaj na 25 kilometara.
Srebrna medalja u maratonu na Olimpijadi u Melburnu 1956. donela mu je međunarodni ugled, sportsku slavu i titulu „Sportiste Jugoslavije”.
- Bilo je nesnosno vruće, 42 Celzijusa u hladu,a mi smo startovali u 13 sati i 30 minuta. Ukupno samo pet okrepnih stanica, a prva tek na petnaestom kilometru. Baš tu imao sam peh. Kao prvi prilazio sam stolu sa osveženjem, a neko iz grupe me je sapleo, pao sam i prosuo sve što je na njemu bilo. Niko se nije osvežio, pa ni ja, a još sam zaostao dve stotine metara za grupom. Ali, uspeo sam da ih sve stignem i prestignem, osim Francuza marokanskog porekla Alena Mimuna, koji je osvojio zlato sa 150 metara prednosti. Sačekao me je na cilju i aplaudirao. Ostali smo dugo rivali, ali i dobri prijatelji, pa smo zajedno proslavili u Parizu pedesetu godišnjicu ovih medalja, priča legendarni Mihalić.
Pobeđivao je na čuvenim maratonima u Tokiju, Moskvi, Bostonu, Atini, „Ponoćnoj trci" u Sao Paolu, pa na "Krosu nacija” 1951. u Parizu" Učestvovao je na 1.075 zvaničnih takmičenja i samo na njima pretrčao tačno 166.250 kilometara. Ako se računaju i treninzi šest puta je trčeči obišao Zemljinu kuglu.
U Keniji njega i Dragana Životića na treningu je jurio nosorog, u Japanu je morao da jede živu ribu, u Kumrovcu je jednom izgubio 14 kilograma tokom trke povodom Titovog rođendana, posle čega je nedelju dana bio u bolnici.
Franjo Mihalić je i dalje aktivan. Svakodnevno je na stadionu „Partizana", gde prebogato iskustvo prenosi mladim atletičarima, trenerima, sudijama. Do stadiona dolazi peške iz Mirijeva, gde stanuje.
Jede kao „ala"
Franjo Mihalić je šampion i rekorder i u još jednoj neobičnoj disciplini – konzumiranju hrane.
- Jednom na pripremama reprezentacije u Novoj Gorici,izazvao me bacač kugle Zlatan Saračević. Kolos od čoveka, hvalio se kako može da jede za petoricu. Organizovali smo regularno takmičenje.Sudija je bio Fahrudin Jahić. Pojeo sam 14 porcija od po tri jajeta sa šunkom,veknu hleba i popio bokal čaja. Zlatan se zaustavio na osmoj porciji, priča Mihalić.
