Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Okt.2022, 19:22
Selaković: Srbija otvorena za saradnju sa susedima u vezi sa migracionom politikom
Srbija je otvorena za partnersku saradnju sa susedima na planu migracija i migracionih politika, kako bi se doprinelo rešavanju zajedničkih izazova kao što su krijumčarenje migranata, razvoj legalnih puteva za migracije i efikasna primena sporazuma i aranžmana o readmisiji, poručio je danas ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
On se u Beogradu sastao sa šefovima diplomatija Austrije i Mađarske, Aleksanderom Šalenbergom i Peterom Sijartom, a jedna od tema sastanka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bila je unapređenje saradnje u borbi protiv iregularnih migracija.
Selaković je podsetio da Srbija u kontinuitetu dobija od EU pohvale za odgovorno i konstruktivno delovanje na rešavanju ovog problema.
Srbija će, prema njegovim rečima, kao zemlja na tranzitnoj ruti, nastaviti da obezbeđuje adekvatne prihvatne centre za smeštaj migranata, kao i hranu i zdravstvenu negu za sve migrante na našoj teritoriji, u skladu sa najvišim standardima međunarodnog humanitarnog prava.
Ministri su razmotrili konkretne mogućnosti intenziviranja saradnje u zaštiti i kontroli granica, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Srbija će, prema rečima Selakovića, do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku sa viznom politikom EU, kako ne bismo bili korišćeni kao ulazna zemlja za ilegalne migracije.
Dodao je da se već u ovom trenutku razmatraju dodatne mere za prevenciju, odnosno sprečavanje ulaska lica iz trećih zemalja kod kojih postoji opasnost od ilegalnih migracija.
Ministri su na sastanku veliku pažnju posvetili pitanju energetske bezbednosti, a Selaković je sagovornike upoznao sa naporima koje Srbija čini na planu diversifikacije snabdevanja energentima, navodi se u saopštenju.
Istakao je da je zabrinjavajuće i neprijateljski neizuzimanje jedino Srbije, na inicijativu Hrvatske, iz sankcija EU na uvoz ruske nafte preko naftovoda Janaf, kao i korišćenje energenata u političke svrhe.
Šef srpske diplomatije je, i ovom prilikom, kolegama iz Mađarske i Austrije zahvalio zbog podrške Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u EU, ali i izrazio zadovoljstvo zbog kontinuiranog jačanja ekonomske saradnje naše tri zemlje.
Ministri su razmenili mišljenja o situaciji u regionu zapadnog Balkana, a Selaković se osvrnuo i na inicijativu Prištine za članstvo takozvanog "Kosova" u Savetu Evrope, čemu se Srbija oštro protivi, objasnivši da bi razmatranje zahteva entiteta sa nerešenim statusom dovelo do novih političkih podela u Savetu Evrope u trenutku kada je ključno da se obezbedi stabilnost i kredibilitet te organizacije.
Srbija, Austrija i Mađarska ujedinjenje u upravljanju migracijama
Trilateralni ministarski sastanak Srbije, Austrije i Mađarske na temu efikasnog upravljanja procesima migracija održan je jutros u Beogradu, u Palati Srbija.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao je danas da će Srbija dobiti veliku pomoć Austrije i Mađarske da bi zaštitila svoju granicu prema Severnoj Makedoniji od priliva ilegalnih migranata.
On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrima Mađarske i Austrije rekao da je u pitanju tehničko opremanje a da će se zajedno raditi na povećanju broja ljudi i jedinica koje će biti raspoređene na granici Srbije.
"Srbija nastavlja da radi ono sto je do sada radila, ali može da računa na daleko veću materijalnu i političku pomoć Austrije i Mađarske", istakao je Vulin odgovarajući na pitanje novinara kakve obaveze preuzima Srbija i na kakve vrste pomoći moze da računa od Mađarske i Austrije.
Zemlje koje su migrantima cilj, moraju zauzeti jasan stav
Ministar unutrašnih poslova Srbije Aleksandar Vulin ukazao je danas na to da je jedini način da migracije stanu, taj da zemlje koje su njihove krajnje željene destinacije donesu odluku da li žele migrante ili ne.
Vulin je na konferenciji za medije nakon Trilateralnog ministarskog sastanka Srbije, Austrije i Mađarske održanog u Beogradu na temu efikasnog upravljanja procesima migracija, a odgovarajući na pitanje novinara šta je pozadina "eksplozije brojki migranata", kazao da su brojevi možda i veći nego na početku krize 2015. godine, ali da može delovati da je situacija mirnija zbog bolje pripremljenosti svih.
Ukazao je na to da su od 2015. do danas stvorene međunarodne krijumčarske organizacije koje zarađuju milijarde i koje zbog svojih interesa ne žele da migracije stanu.
"Jedini način da migrantska kriza stane jeste da zemlje koje su migrantima cilj donesu odluku da li ih hoće ili ne. Ako ih hoće, moraju da nađu legalan način i da ne traže od drugih da ih prime, a ako ih ne neće, moraju da im stave do znanja da nema ništa od vize. Dok to ne urade, mi ćemo imati bande koje će zarađivati milijarde", poručio je Vulin.
Na pitanje da li situacija u Ukrajini može da doprinese većoj migraciji, Vulin kaže da će to povećati broj ljudi koji će pokušati da dođu.
Ponovio je još jednom da pitanje migracija više nije humanitarno pitanje, već da je postalo pitanje kriminala i političke odluke zemalja koje su krajnja destinacija migranata.
Vulin je istakao i da Srbija nije preuzele nikakve posebne obaveze, već da nastavlja da brani svoju granicu i teritoriju, i još jednom u istoriji štiti Evropu štiteći sebe na prvom mestu.
"Srbija nije preuzela nikakve posebne obaveze, ali je partner Austrije i Mađarske. Dogovorili smo se da napravimo zajednički plan kako da ojačamo zajedničku odbranu od ilegalni migracija.
Nema nikavih tačaka zadržavanja migranata na našem prostoru, nikakav hot spot neće biti uspostavljen ni novi prihvatni centri na teritoriji Srbije, nikakvo povećanje kapaciteta", istakao je Vulin.
On je napomenuo da je cilj da se kontrolišu ulasci u našu zemlju i smanji broj ilegalnih ulazaka na prostor Srbije, a ne da se olakša kretanje migrantima ili da im se omogući da duže borave na našoj teritoriji.
Istakao je da Srbija neće biti parking za migrante.
Srbija, Mađarska i Austrija dele zajdnički problem zbog migrantske krize i velikog pritiska na granicama, istakao je Vulin.
Kaže da to više nije humanitarna kriza već da su to sada kriminalne bande koje zloupotrebljavaju težak položaj ljudi i krše sve međunarodne propise.
"Moramo poštovati naše zakone da bi zaštitili ne samo naš prostor već i način života naših građana", poručio je Vulin.
Kaže da se zato mora delovati zajedno i u skladu sa domaćim zakonima.
"Srbija ne može da bude sama kao što ni Austrija, niti Mađarska, ne mogu da budu same u ovoj borbi", istakao je Vulin.
On je napomenuo da je cilj da se kontrolišu ulasci u nasu zemlju i smanji broj ilegalnih ulazaka na prostor Srbije, a ne da se olakša kretanje migrantima ili da im se omogući da duže borave na nasoj teritoriji.
Na novinarsko pitanje šta znači uslađivanje vizne politike Srbije sa politikom EU, kao i da li će Srbija da ukine bezvizni režim nekim zemljama iz kojih dolazi najveći broj migranata, Vulin je rekao da će predsednik Srbije i o tome danas govoriti u Pragu.
"To znači da ćemo iz onih zemalja iz kojih dolazi naveći broj migranata, onih koji vrše najveci pristisak na nase partnere prilagoditi našu viznu politiku, da bi se broj takvih ljudi smanjio. Dakle, to su zemlje koje ne mogu biti aplikanti za azil", rekao je Vulin.
Naglasio je da je važno što su Mađarska i Austrja prepoznale Srbiju kao saveznika i partnera.
"Mi smo pouzdan partner i pokazali smo da smo veoma humani i solidarni, ali nećemo dozovliti da postanemo parking za migrante i da se svakodnevni način života naših građana menja", naveo je Vulin.
Imamo i konkretne dogovore i zadatke za svako ministarstvo i ovo je dobar dan za sve koji smatraju da vladavina prava i sigurnost naših građana nemaju alteranativu", poručio je Vulin.
Sastanku je predsedavao ministar finansija Siniša Mali, a osim njega u delegaciji Srbije su, pored Vulina, i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar odbrane Nebojša Stefanović i direktor Bezbednosno-informativne agencije Bratislav Gašić.
Sa druge strane, delegacije Austrije i Mađarske predvode savezni ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksander Šalenberg i ministar inostranih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.
Trilateralni sastanak na ministarskom nivou usledio je nakon samita Srbije, Mađarske i Austrije 3. oktobra u Budimpešti, na kome su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer.
Tada je dogovoreno da sledeći sastanak bude održan na ministarskom nivou u Beogradu, na kome će biti razrađen akcioni plan za saradnju tri zemlje u sprečavanju ilegalnih migracija.
Karner: Na srpsko-mađarskoj granici dolazi do obračuna krijumčara
Savezni ministar unutrašnjih poslova Austrije Gerhart Karner istakao je da je pitanje imigracija i krijumčarenje pitanje ljudskih prava i ukazao na to da je srpsko - mađarska granica takva da na njoj dolazi do obračuna između bandi krijumčara.
Karner je to kazao na konferenciji za medije nakon Trilateralnog ministarskog sastanka Srbije, Austrije i Mađarske održanog u Beogradu, a odgovarajući na pitanje kako Austrija gleda na to što, kako austrijski novinar kaže, postoje prijave o zlostavljanju migranata na srpsko-mađarskoj granici.
"Ukoliko postoje konkretne optužbe želim da to bude prosleđeno nadležnim organima, a pre svega smatram da je to pitanje lokalnih nadležnih organa", kazao je Karner.
Podsetio je i da je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin bio u junu u Beču i da su imali sastanak na kojem je Vulin izneo svoj stav po tom pitanju.
"Mađarsko-srpska granica je takva da slično kako postoje ratovi bandi koje se bave drogom, postoje i ratovi bandi koje se bave krijumčarenjem i dolazi do takvih konflikata", naveo je Karner.
Dodaje da konflikati bandi koje se bave krijumčarenjem ostavljaju za sobom mnogo žrtvi i tome se mora stati na put jer se ljudski životi moraju sačuvati.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
