Izvor: Politika, 15.Avg.2014, 19:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Scenario koji se u hodu „brusi”
Animirani film je zanemarljivo podržan od države, rekao je Rastko Ćirić, na simpozijumu posvećenom scenariju u animaciji
Vrnjačka Banja –Stvaranje animiranog filma je dug i težak posao koji se zaboravi kad nacrtano oživi, kad se pokrene čarolija. Malo je, ipak, umetnika koji se kod nas bave ovom vrstom stvaranja. Jer, autori moraju poznavati više umetničkih disciplina, a u Srbiji to ne donosi primamljivu zaradu. Tema o scenariju za ovakve filmove do sada je bila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takoreći, netaknuta, što je učinilo još zanimljivijim razgovor na simpozijumu o scenariju u animiranom filmu, na kome je, u okviru Festivala filmskog scenarija, govorilo šest autora.
Moderator tog simpozijuma bio je Rastko Ćirić, profesor animacije na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, koji je napomenuo da je animirani film zanemarljivo podržan od države, da je kod nas više takvih festivala nego filmova, a autor prvog domaćeg animiranog filma bila je Vera Jocić, koja je još 1949. godine snimila vaspitni lutka-film „Pionir i dvojka”.
– Uz scenario za animirani film važna je knjiga snimanja, da bi se videlo na koji je način film likovno rešen. To nije slučaj s igranim filmom. Pored te likovnosti, kao primarnog faktora, veoma je važno i to jedinstvo slike, zvuka i pokreta što se u ovom slučaju kreira, dok je kod igranog filma to samo po sebi dato. Zatim, rad na animiranom filmu traje dugo, jedna sličica radi se po mesec dana i kod nas košta oko hiljadu evra, a u evropskim kinematografijama to je i desetak puta skuplje – istakao je profesor Ćirić.
On je napomenuo da kod nas postoje tri poznata i tri manja festivala animiranog filma, poput festivala „Balkanima” i FESA u Beogradu, i festivala animacije u Čačku.
Na ovom skupu govorio je i Aleksa Gajić, autor srpskog animiranog dugometražnog filma „Edit i ja”, čiji je scenario za novi, uslovno rečeno nastavak tog filma, nedavno ipak podržan i od države. Naslov tog futurističkog dela je „Prorok 1.0”, a radnja je smeštena u Kotor 2074. godine.
– Mislim da je osnovna razlika između animiranog i dugometražnog igranog filma to što, računajući od prve klape, ovde samo crtanje traje po dve godine. Istina, u tom periodu scenario se lako, što nije slučaj s onim za igrani film, menja, dopunjuje, dakle, „brusi”. Razlika je i u tome što se za budući animirani film sve može nacrtati, recimo, u naučnofantastičnom filmu mogu biti i najfantastičnije građevine, letelice...
Budžet za Gajićev budući film iznosi oko 600.000 evra. No, i on priznaje da sudbina ovog filma na tržištu, naročito ako je stvaran za odrasle, kod nas nije baš sjajna pa, pomalo u šali, dodaje: „Ako je nekome motiv profit, ne treba da kreće ovim putem”.
Miloš Tomić, autor više kratkih filmova, rađenih u tehnici „stop trik”, slažući sličicu po sličicu, imao je sreće pa je, kako kaže, neočekivano dobro prošao u finansijskom smislu.
– Mislim da scenario za animirani film nije samo priča, nije to običan život, običan protok vremena... Realnost jeste inspiracija, ali u suštini ima tu uvek i nečeg nadrealističkog, bar u onome čime se ja bavim – kaže Tomić.
M. Dugalić
objavljeno: 15.08.2014.
.jpg)
